Humani gest pomoću kojeg su svi na dobitku, a u kojem do posebnog izražaja dolazi ljubav prema čoveku.
Vešo: ''E, batice, došli ovi iz transfuzije... ae pustimo krvcu?''
Zoćo: ''Ma, beži bre budalo! Plašim se igle, a i onesvestim se kad vidim krv.''
Vešo: ''Maler! A daju opravdanje za tri dana, i dele neke majice...''
Zoćo: ''Daj 'vamo kofu i sikiru! Danas sam human!''
Kućna pomoćnica u porniću.
Apsolutno isto što i ''Od nas, Srba, nema goreg naroda!''.
Veoma česta izreka prosečnog Srbina, nakon što je čuo (pročitao, video...) neku razočaravajuću, uznemirujuću vest/delo (a neretko i običnu glupost) vezanu za društvo, politiku, sport...
Ako ovo nisi izgovorio, ili pomislio, bar jednom u životu - sigurno nisi Srbin.
Naslovna strana dnevnih novina:
(veoma krupnim slovima) ''Toma: ''Sedeću na ulicama Beograda na parčetu stiropora do novih izbora!''
(i dalje krupnim slovima) ''Severina probala sok od mušmule: ''Ajme, ća je lipo... oduševjena san!''
(-||-) ''Nataša i Dača se ipak ne razvode?!''
(sitnim nekim fontom, u donjem desnom uglu) ''Mladić prekinuo pljačku banke, rizikujući sopstveni život.''
Ja: ''Eee, moj brate... Mi smo, bre, najgori narod na svetu!''
Izjava popa koji se probija kroz masu ka izlazu iz crkve, sav znojav i obaren, nakon službe za Petrovdan (12. jul, temperatura vazduha +49° C. . .u hladu).
Inače, upućena ostatku mase, koja visi na vratima i nije mogla da uđe unutra.
To ti je na banjačkom. . .
E, moj mrčo, ne znaš ti šta je banjački, jer nisi ništa teže od kašike podigao svojim svilenim ručicama.
(Banjački je jezik kojim pričaju zidari, i ostali građevinski radnici i velikomučenici.)
Elem, to ti je na banjačkom - mokriti - (pišati).
Brko: ''Deder, kećašu, zamješaj malo mrsniji, dok ja vizam.''
Kećaš (u sebi): ''Joj, Brko, jegečiš ti mene pravo. Čas posniji, čas mrsniji...dabogda se učkuljio!''