Đomla je lepo radio, u početku. Vremenom je usisavao bolje nego Kirbi. Karijeru je završio kao gnjurac bez nosa. Kasnijom autopsijom su mu surlu pronašli u anusu.

Vest: Idućeg meseca ćemo postati lideri regiona; prosečna plata će sasvim sigurno biti 500 evra, veoma moguće i viša.

Masa: Coa, ćale si, keve mi! Đilase, lopove, uaaaaa!

*Vodoinstalater dolazi, pita domaćicu u čemu je problem. Ona mu kaže da nešto curi, da se oseća vlaga. On pada na kolena, savija se i zagleda ispod lavaboa. Domaćica blago uzdiše, prebacuje se sa noge na nogu lagano, dok ih ne raširi toliko da bi joj primabalerina pozavidela. Majstor se zagledao, ali ne u odvod ispod lavaboa, već ispod suknje...*

- E, matori! Deder preskoči ovaj uvod, 'oću da gledam kad joj ga surdukne do krajnika iz bulje.

Šone je bio dobro dete, iz dobre kuće. Nikada nije bio vukovac, ali daleko od nekog proseka ili ne daj Bože nekog dvojkaša koji ne ume ni da sriče. Jaka četvorka, što bi se reklo. Na fudbalu je bio u odbrani, uvek na nivou zadatka. Sa prirodnim naulama je dobro stajao, a što se srpskog tiče, tu je dominirao iz književnosti najviše - sa poezijom je bio na „'De si kume, jebem te udupe”. Načitano dete. Kada se na to dodaju lepi maniri, jasan i koncizan način obraćanja, ljubazan pre svega, verovalo se da daleko taj može da dogura.

I dogurao je, kako da nije. Loše društvo, loša brlja, vutra, posle neki koks i tako dalje. Prvo je počeo da krade od bakute, posle od roditelja, onda je obijao trafike i malo po malo je više vremena provodio po zatvorima nego po prljavim podrumima. Proćerdao je potencijal kao neka krava koja šutne punu kofu mleka tek izmuženo iz nje.