Primitivna, mala i jadna bića, puna zavisti i pustoće. Za razliku od zapadnih trolova, koji su pametni a samo glume budale da bi druge nervirali, Vukajlijaški trolovi su glupi kao noć. Najdraže im je da unište nešto neiskvareno kao i da upropaste i ono malo dobrih stvari koje su u ovoj zemlji ostale.

Njihov život (ako to možemo nazvati životom) se svodi na maloumno jebanje, sadističke provode i uživanje u čarima droge i alkohola.

Oni mrze žene više nego prosečan silovatelj jer oni nežnost i milosrđe jednostavno ne kapiraju. Oni nisu čak ni na nivou životinja (jer i životinje imaju neke emocije) već na nivou jednostavnog zombija koji samo jebe pije i bije. Drago mi je što sam fin, kulturan i nevin i što sam sačuvao humanost i osnovnu ljudskost jer kad pogledam njih dođe mi da povratim.

I dok pametni ljudi zamišljaju nove svetove ovim jadnicima treba droga da bi videli nekog ofucanog zmaja. I moj prijatelj fizikalac je manja sirovina od njih jer čak i on ima neku dobrotu i čovečnost.

Njihova najveće radost je kad nekog ko se malo izdigao iz mase ponize i vrate nazad u jezero govana. Njihov smisao za humor je toliko bedan da je i prosečan alkoholičar koji se dere na ćošku smešniji od njih.

Njihov problem nije to što su zli (jer čak i zli ljudi mogu da imaju stila) a ni to što su glupi (jer i glupi ljudi mogu da budu produktivni), već to što su mali, pakosni i bedni.

Najtužnije je što su ovi umišljeni punoglavci sebi uvrteli da su jako pametni i posebni. Ali ipak to su ljudi koji još nemaju pojma da je Fight Club satira... samo toliko.

Tako debeli američki štreberi zovu igračke jer ih je blam da priznaju da se pod stare dane igraju igračkama