Ona ili on spreme večeru, nešto egzotično i malo viđano (ni pod kojim slučajem to ne sme biti pasulj ili kuvani kupus...za pasulj su razlozi poznati), zatim zapale gomilu sveća, puste neku muziku, neke baladice, cajke ne dolaze u obzir.Dobra većina ako uspe da pregura ovu ljigavost stereotipa odlazi u krevet gde počinju da rade ono o čemu cajke toliko pevaju, a pasulj bi im tad dobro došao, jer se ta jelca brzo potroše i budu gladni...

Ovo je princip kom pribegavaju svi poslodavci u ovom našem društvenom poretku...naime njihovi radnici nemaju svoje živote, nemaju porodice, decu, ništa...Oni ne žive u kućama već ormanima i tamo čekaju na poziv.Onda izlaze iz tog svog kvalitetnog ili nekvalitetnog ormana i postaju ljudi, tj. mašine ljudskog oblika i obavljaju sve što im je rečeno...Tu pored njih naravno stoje i mali ofingeri, snovi, nade i težnje.Oni ne mogu postati ništa više osim najobičnijeg predmeta, imaju sitne prohteve i njih zadovoljavaju oni koji najvernije stoje.

Selo koje bi trebalo da predstavlja život naših pradeda i čukundeda...Damo pare da vidimo nešto što je podignuto pre vek, dva, a onda skapiramo da je većina kuća napravljena pre par godina i da se neke još uvek prave...

Nešto što je jako skladno, jako lepo stoji i izgleda...

Ovo bi u današnje doba najviše moglo da se odnosi na pritajenju gojaznost mladih naraštaja....na uske pantalonice koje nose i salce koje viri iz njih, na mnogo strija i kožu koja deluje kao da je nose tridesetogodišnjakinje i tridesetogodišnjaci....sve to zbog nepravilne ishrane, fast-fudova, a zbog neimaštine gomile hleba i razno-raznih namaza, nezdrave ishrane i stava tinejdžera da će se jadni salomiti ako kojim slučajem potrče i oznoje se...

Žene koje se kada je sex i sexualni život u pitanju ponašaju kao muškarci.

Najdebilniji odgovor koje možete dobiti na pitanje šta slušaš....Ko još sluša nešto što mu se ne sviđa?

Sreća...Vrlo interesantna i relativna stvar...Postoje ljudi koji nikada nisu srećni, šta god im daš i ljudi koji su uvek u tom stanju pa makar ništa ne imali.Postoji mnogo verzija sreće, ali i dve osnovne:
1)Sreća...kada imaš sve u životu (koliko god ovo zvučalo), kada si zadovoljan sitnicama i veruješ u bolje sutra.
2)Sreća u stilu dobio/la sam na loto-u...danas me nije pitala hemiju (stvarno nije) i tako dalje... i tako dalje...Primera koliko hoćeš...prakse vrlo malo..:)

Osobe ženskog pola koje se bore za prava žena.Takođe postoje i muške osobe koje se bave istim i zovu se feministi.Mnogi feministkinje, feministe i feminizam uopšte smatraju totalno nepotrebnim...a onda negde nađu podatak da je u Švajcarskoj ženi prvi put dozvoljeno da glasa 1971. godine...takođe pročitaju negde da u Saudijskoj Arabiji ženi nije dozvoljeno da vozi auto, saznaju za postojanje pojasa nevinosti, obavezne kastracije žena u nekim kulturama (ovo nije isto kao i kastracija muškarca jer su samo pojedini i retki bili kastrirani dok je na tu torturu svaka žena bila primorana)...Mnogi takođe misle da su feministkinje ružne devojke koje se ponašaju kao muškarci.Naprotiv one baš rade na isticanju svoje ženstvenosti i pre svega su ponosne na to što su žene.One ne nose kolac po ulici i ne viču:"Eno ga muško, drži ga...Muško!!!Ubij ga!"
Feminizam je uspeo da popravi položaj žene u društvu i nadamo se da će uspeti da ga učini još mnogo, mnogo boljim...Nije centralizovan što dodatno otežava rad ljudi koji su mu posvećeni.Sastoji se od mnogo struja tipa: liberalnih feministkinja, ekoloških, pravnih, radikalnih, socijalnih itd. itd.Najveća žalost je ta što umesto da se ujedine zarad višeg cilja oni se svađaju i podmeću jedni drugima nogu.
Opet dolazimo do zaključka...feminizam nije ženski šovinizam već samo borba za jednaka prava.On ne znači da treba uništiti muško ženske odnose niti to da dečko ne treba biti fin i otvoriti devojci vrata.To ne znači da je ta devojka nesposobna, nesamostalna, neobrazovana i u bilo kom smislu podređena muškarcu...A to da su feministkinje dovele do toga da muškarci više ženama ne ustaju u autobusu...sumnjam...mislim da je do toga više došlo zato što su džentlmeni izumrli...

To je ono što radimo kada nemamo više izbora...prihvatamo....

Bolest koju dobiju oni koji se igraju sa HIVom...

Narod zbog kog se mi pridržavamo sledećeg "Uzdaj se u se i u svoje Ruse, sam se snađi iz bijede izađi..."

Reči koji iskazuju nemoć pametnijeg nad budalom...nažalost situacija je vrlo česta pošto glupost dominira, a neko i najmanje pametan i obrazovan se nikada neče spustiti toliko nisko ma koliko god ga to koštalo.Tako potpunija verzija izreke je ona stara indijska: "Pametniji popušta i na kraju ispadne budala."

Čovek koji je rekao da je Srbin onda kada su mnogi Srbi iz Srbije to poricali.

To je osoba koja javno prizna da voli sebe više od drugih.

.....no špricer junaci!!!!

Nešto što je oduvek tu..uglavnom se misli na biljne i životinjske vrste...Kad smo kod životinjskih vrsta kod nas su autohtoni političari koje prosto možemo da izvezemo da u(ne)sreće sve narode koje (ne)volimo...

Vrlo interesantna fraza koja zna da potrese kada je čuješ....Jad sam kao nešto nedolično i neprijatno, još nije ni veliki, epski već običan, onaj koji odlikuje običnog malog čoveka ili još manjeg...U njoj je izrečena sva mizerija i muka tih osoba koje se ne bore ni oko istorijske ljubavi ko Romeo i Julija, ni protiv dosade kao Dejzi iz Getsbija već oko običnog života čija je doličnost često uskraćena čim se izgovaraju ove dve reči....

Ah pa to je reč kojom su ekolozi nazvali skaj.....Nekako im lepše zvuči, nekako zapadnjački i strano, a i ispadaju više požrtvovani u očima prostog malog neekologa....

Tako se pravilno kažu martinke, ali definitivno debilno zvuči...