Kada nešto dugo čekaš, ako si bio klinja devedesetih u glavi će ti se povući groteskna paralela između lika iz Nindža Kornjača sa kojom nikakvih sličnosti ne želiš da imaš.
Jadni Krang, je jedan siroti mozak koji je ostavljen na milost i nemilost neomiljenom liku Šrederu ili Sekaču, da mu napravi telo kako bi mogao da funkcioniše.
A ti si jadni, siroti mozak koji ostavljen na milost i ne milost roditelju, šefu, profesoru, ribi kojoj muvaš, da bi ti dali ono što ti treba da bi mogao da funkcionišeš.
"Sekaču gde je moje telo?" pitaš se dok hiljaditi pu kružiš oko kaiša svoje ribe u pokušaju da ga raskopčaš.
"Nisam ja Sekač ja sam Šreder!" , odgovara karma dok riba sklanja bludnu ruku.
Super slina, Tihomir ubica na nos. Zajednicka im je aroma govneta kojem je pre 20 dana bio parastos, kao i neprimetni ulazak.
Slinčuga obično eruptira iz nosa tokom vrlo energičnog smejanja, pa je u prvom trnutku ne primetite. To će verovatno uraditi neko drugi, glasno vrišteći upirući u kreaturu koja se pružila od nozdrve do brade, nežno zelene boje.
Čoveče, to nije bila obična slina. Ona je pre bila, kao epska drama. Imala je i ekspoziciju, i zaplet, i kulminaciju, i peripetiju i rasplet.
Posebna grana primata. Kreću se same ili u čoporima, u krznu karakteristično ljubičaste boje.
Stvari koje ostavite same na istaknutom mestu će u blizini tetkica bizarno nestati, iako im niko drugi nije prilazio, a one će se vrlo istrajno kleti u seme i pleme da ništa nisu uzele, i pre nego što ih pitate gde se dela vaša oprema za fizičko.
Čopori imaju predvodnika, obično najmanju, i najpodliju, onu koja neće da otključava učionicu, onu zbog koje se plašite da zagazite obrisan hodnik.
Ova nazadna vrsta Amazonki koristi svoje muškarce za razmnožavanje, posle čega oni nestaju bez traga.
Zenska verzija pesme Crvene Jabuke.
Kada želite da dočarate koliko ste daleko išli, samo put uporedite sa putanjom autobusa 95 do Borče.
Auuu dok sam se dovukao do babinog sela, ko pola puta do Borče da sam prešao!
Profesore, Marija kasni. Ona živi u Borči, i krenula je pre sat vremena ali je morala da se vrati po pasoš.
Izraz koji u adolescenciji zameni majčinsko: ''Ko je to nama došao kućici svojoj?‚‚
Njena pojava je mutna, jer je u trku da zalepi svoju telesinu za sedište. Ima snage da trči za autobusom, sređuje se (po pravilu su ofarbane, našminkane itd), pa čak i da vas udari torbom ako sednete na mesto koje je ona želela, ali ne i da stoji.
Rečenicu ''Prva dva sedišta rezervisana za starija lica i invalide. '', prevodi kao ''Sva sedišta namenjena su dokonim babetinama koje misle da su sprcale dovoljno godina u dupe.''
Umesto primera, srodna endemična vrsta Prava Penzionerka u prevozu. To je zaista bakica koja ne može da stoji, ali će to rado uraditi iako joj pola autobusa ustaje. Prepoznaćete je po majčinskom osmehu.
