Након 3 године везе и практично брака, и чврстог обећања самом себи да ће ме женски род интересовати искључиво ради ниских страсти, и након 10 минута разговора са једном девојком, заборављам где сам кренуо у шта сам требао да урадим (буквално), занимам се мислима који цвет да јој поклоним, после много времена опет имам жељу да пишем поезију, и да јој посветим песму, не могу да заспем питајући се како ли она изгледа док спава и да ли би се сложила са мном да је месечина вечерас предивна, будим се са надом да ћу је брзо видети како се буди поред мене, дипломски стоји на истом броју речи од кад сам је видео и много много других ствари које тврде да нисам сасвим свој. Е да не знам ни како се зове.