Disati nekome za vrat, biti mu na grbači, pratiti ga u stopu kao verno pseto.

(toxic positivity)
Toksična pozitivnost je oblik društvenog ponašanja koje se sve češće pojavljuje prvenstveno u medijima, jer se tu može pratiti. Naučna istraživanja se po tom pitanju još intenzivnije ne bave iako ta fraza postaje sve popularnija. Osnovno je pitanje da li forsiranje pozitivističkog stava u životu može imati negativne konotacije. Mnogi psiholozi smatraju da pojedinac treba da se suoči sa svojim negativnim mislima i da se sam s njima izbori a ne da ih odbacuje čime će se steći utisak da one ne postoje. Psihički život osobe se sastoji od dvojnosti dobra i zla i na toj relaciji on postoji. Svako preterivanje na bilo koju stranu ukazuje na prirodnu neravnotežu.

Gornja definicija je moja i nije kopirana bilo odakle. Međutim razlog zašto sam je ovde postavio je u tome što ona ne važi samo u jednom slučaju. U seksu. Ako nema pozitivističkog stava onda od seksa nema ništa.

Glagol koji se odnosi na kraće književne forme bez velikih pretenzija kao što su Nobelova ili Pulicarova nagrada. O NIN-ovoj nagradi da ne govorimo. Onaj ko pišućka to radi da ne bi spisateljaki zarđao, pa svakojake glupe misli prenosi na papir misleći kako će mu jednog dana to pisanje dati ideju za pisanje romana koji će mu obezbediti večnu slavu.
Sažalite se ljudi na pišućkare, nije njima lako. Gramatika i pravopis im nije na visokom nivou, ali se trude, nije da se ne trude.

To je pesma koja je namenjena za niže slojeve naroda koji nema muzički ukus a užasava se klasične muzike i operskog pevanja. Takav narod u tralalajci potpuno prepoznaje sebe, titra sa njom, čak i peva misleći da to može kopirati, pogotovo u kupatilu dok sapunja dlakave noge. Pod tralalajkom se nekad podrazumeva i tirada nekog debila koji besmislenim sadržajem dosađuje slušaocu.