Ono što bi, osobu kojoj je upućena, sigurno nateralo da se pojavi na određenom mestu ili uradi nešto što se od nje tražilo. Slanje pismene molbe je predstavljeno kao neka mitska pojava, kao veliki gest koji bi svakoga naterao da učini ono što je traženo u njoj. Pitanje o tome da li je potrebno da ti bude poslata pismena molba ćeš najčešće čuti ukoliko si neodgovoran ili zaboravan, ili ako si od onih osoba koje se uvek osećaju nedovoljno pozvane na neki događaj.

Hvatanje za slamku prilikom, najčešće verbalnog, obračuna. Kada hoćeš da kažeš da sukob nije završen tu, gde te je neko upravo skucao, ali trenutno nemoš da smisliš ništa pametnije da kažeš ili uradiš, pa ćeš se kao osvetiti. Obično se to govori trećem licu, iliti posmatraču/posmatračima tvog poraza, u nadi da će one uuu-al-te-je-sad face nestati sa njihovih lica.

Asocijacija na neku vrstu prevare. Naime, prvo što će bar 90% ljudi pomisliti kada vidi da je neki proizvod na sniženju je da nešto kod tog proizvoda ne valja. Što bi rekli, nešto tu smrdi. Ti, sniženi, proizvodi su oni kod kojih se obavezno proverava rok trajanja, da li je negde pocepano, isflekano, da li neko dugme ne radi itd. Što je popust veći, to je stvar gora.

Pokušaj dijaloga. Dijalog u kome je samo jedna strana zainteresovana za postojanje istog. Suština je u tome da se jedna osoba svim silama trudi da postavljajući pitanja održi razgovor u životu, dok druga osoba ne može, zaboga, da ispljune odogovor duži od dve reči, a postavljanje krajnje maštovitog pitanja "A ti?" ne razmatra ni kao opciju. "Razgovor" traje dok ne ponestane pitanja.

Opis devojke koja nema dodirnih tačaka sa umerenošću prilikom "doterivanja". Ona sija. Bukvalno! Svaki ikada izmišljen deo nakita je obavezan, prsten na skoro svakom prstu, narukvice do laktova, brojne ogrlice, sada su aktuelne i neke kapice potpuno prekrivene cirkonima ili nekim svetlećim detaljima, kao i one rukavice bez prstiju, kod šminke u obzir dolaze samo dugine boje, svojim izgledom podseća na vračare ili gatare, bar na onu verziju iz filmova (kontam da ove, domaće babe vračare, verovatno ne izgledaju tako, al' ne videh ni jednu, pa vračare zamišljam k'o one na filmu).

Rečenica kojom ćeš sagovornika najlakše nagovoriti da dođe kod tebe.

Adekvatan naziv za "jastuk" na kom najčešće spavaš kad odeš kod nekoga u goste, što zbog veličine što zbog tvrdoće istog.

Ono sa čega majke stalno pokušavaju da nas skinu.

Ironičan uvod u odgovor na postavljeno glupo pitanje.

Univerzalni naziv za sve sportove, najčešće korišćen od strane starijih ljudi.

Nije 100% provereno, ali to je izgleda ono što pomisli onaj dečko na nekoj žurkici, na kojoj su mu uvalili da se smara i pušta muziku na lap top-u, kad na par sekundi potpuno utiša muziku. Postoje dva moguća slučaja:
1. Ako je ozvučenje malo lošije, to naglo stišavanje će izazvati pištanje, svi će se okrenuti ka dečku koji pušta muziku ("Dj-u"), on će napraviti UUUUPS facu i pojačati muziku.
2. Ako je ozvučenje dobro, masa će nastaviti da peva, a "Dj" će sa svojim kojasamfaca držanjem i šmekerskim kezom malo sačekati, pa pojačati muziku.
Oba slučaja vas bar na trenutak nateraju da se pokajete što ste došli.

Rečenica u kojoj ovo "jednu" slobodno možemo zameniti sa "ko zna koliko" ili sa bilo kojim prirodnim brojem, a o tome svedoči to što ste je najverovatnije već nekoliko puta čuli u toku trenutnog razgovora sa osobom koja je izgovara.

Pored onih: reklame počinju kad je najvažniji trenutak u filmu, ako na jednom kanalu odgledaš dobar film na tom istom kanalu naredne dve-tri nedelje neće biti pušten dobar film itd. ovo je još jedno od nepisanih pravila televizije. Ceo dan neće biti ništa pametno da se gleda, ali ako kasnije uzmeš da učis (ili ako moraš nešto da radiš), najverovatnije će početi nešto dobro.

Rečenica koju čuješ od druga/drugarice kada te otac ili majka izblamiraju, posebno ako se radi o drugu/drugarici koji pre toga nisu znali tvoje roditelje.

Posebno u manjim mestima, to izgleda ovako:

I Pekara je tek otvorena. Kroasan sa kremom je pun krema od početka do kraja, prilozi su besplatni, burek sa mesom zapravo ima mesa, u palačinke se stavlja eurokrem i plazma, pizza ima tanku koru, masline, pečurke itd.

II Navikli smo da je ono što kupimo u toj pekari ukusno, ali počinjemo da primećujemo razlike. Kroasan je nešto manji ali i dalje je pun krema ili sira, prilozi su besplatni, sem pavlake koja je 10 dinara, ruske i urnebes salate koje su 20 din, u palačinke se stavlja plazma, ali se se sada stavlja "NEKI TAMO" krem, pizza je ostala ista ali nema više toliko maslina i pečurki.

III Kupujemo tamo jer nemamo gde drugo. Kroasan ima ono što hoćemo da ima samo na sredini, svi prilozi sem kečapa i majoneza se plaćaju, u palačinke se stavlja "NEKI TAMO" krem i "NEKI TAMO" keks, a sve što se na pizzi oseća je kora i kečap.

IV Otvorila se nova pekara, sad kupujemo tamo. Proces se ponavlja.

Veoma iritantna pojava, obično su glavni krivci za njeno postojanje osobe koje nemaju često momente duhovitosti, ali zato kada, po svojoj slobodnoj proceni, zaključe da su uspeli da smisle neku supercool foru, šaljiv odgovor na neko pitanje i sl. obavezno sledi pokušaj dovodjenja popularnosti njihove fore na nivo popularnosti opštepoznatog (sada, već potpuno izlizanog) zajeba sa ONIM brojem. Taj pokušaj se sastoji u glasnom ponavljanju "fore" kako bi je čuli i prolaznici koji nisu ni uključeni u razgovor i ponovnim prepričavanjem svakoj osobi u društvu za koju se proceni da je možda nije čula, toliko puta da normalnim ljudima postane žao ako su se i blago osmehnuli kad su je čuli prvi put.

Otrpilike jednaka pouzdanosti nedeljne (možda čak i mesečne) vremenske prognoze u Engleskoj.

U bukvalnom smislu znači kupati se hladnom vodom (ili se ne kupati, izbor zavisi od ozbiljnosti situacije i principa za održavanje higijene čoveka kao pojedinca) jer je neko od ukućana potrošio svu toplu vodu, a bojler se uključuje tek posle 23h, kada je struja "jeftina".

*može se reći da je definicija neprimenljiva u letnjem periodu

Univerzalan naziv za sve kineske radnje u Srbiji. Neki vlasnici su shvatili koliko ljudi zanemaruju njihove prave nazive, Chi Cho, Son Jam itd. (bilo koje dve reči, od po dva do tri slova, koje vam zvuče onako "kineski"), pa svojim radnjama daju maštovit naziv "Kineski butik/Kineska robna kuća".