Не да бих је јеб'о, него бих је сатирао од курца наредних 40+ година.
Користи се за пичку толико добру да је то нехумано. Опростио би јој и децу, ма, терао би је да ти рађа, чувао је под стакленим звоном, миловао на постељи од ружиних латица, премазивао медом.
Ма, много добра пичка.

Гастарбајтер без папира.

Добро, није баш Ђурђевданско, пред Ђурђевданско.Одвија се у ноћи пре Ђурђевдана, као део народних обичија и то углавном у селима, пошто баш и није исплативо овима у граду да скидају врата од улаза, зар не. И увек се скида испред кућа у којима има девојака за удају, наравно, скидају момци за женидбу. Неретко се те исте капије затекну на бандерама.
Данас се то изопачило, па се капије скидају свима редом, што и није лоше, јер се физикалисањем момчад отрезни, па за разлику од пар сати пре зна где удара.
На жалост, старији живаљ више нема разумевања за обичаје као пре, па се дешава и да момчад помахнитало бежи док их дебели сеоски нежења држи на нишану.
Хијерархија код скидача је иста од памтивека. Постоји Вођа, као најстарији, углавном има око 20-22 године, млађи референт- свеже пунолетни члан који преноси остатку багре наређења.

Говор. Не класичан политички већ аргументални говор који се највише у свађи користи да се свађа краљевски заврши.

Још једно од оних јутара када жалиш што си се пробудио. Глава одзвања као бас бубањ. Као да не знаш да је због ракије коју од момачких дана истрајно конзумираш свакодневно, осим за славу, тад пијеш своје домаће вино. Жена ти и даље спава. Зет одлази на посао, а унук ће за сат времена у школу. О ћерки и унуци не размишљаш, неће оне скоро. Унука је мала, две године, нека спава дете. Ћерка је само лења. Као да није твоја.

Питаш се како је оној другој ћерки, тамо, далеко, у туђини. Оно, јес' да је Трст био наш, ал' није више. Сад све го Жабар и Словенац, није ни њој лако. Звала те на унуково пунолетство. Вадиш се да нећеш да идеш због тога што си обећао себи и другима да откад се Југославија распала, границу нећеш прећи. А знаш да није то разлог. Како да одеш, кад си без пара. Фабрика пропада полако.

Иста она фабрика у којој радиш још откад знаш за себе. Ти си од оних који су ту фабрику подигли. Да је по правди, сад би већ био у пензији и то као шеф. Ал' џабе, на место шефа су вечито долазили они млађи, способнији. Курац мој способнији. Уче вас ту нешто, а не знају да се матор курац не дрка. Боље да још мало одспаваш, жена устаје тек за пола сата, доручку се не надај за мање од два. Само да има ракије. А и то боље да ти не дају, попићеш. Ако се и не напијеш сад, напићеш се вечерас, ионако радиш трећу, па прву. Трезан сигурно нећеш да издржиш, а и шеф ти претерано сере.

Колико пута си само рекао да ћеш кад ти старији унук заврши школу сести лепо са њим у авион и отићи у три пизде материне, на неко пусто острво, да последње дане проживиш на миру. А како је унуку, кад већ о њему мислиш? Није лако ни њему, туђ народ, туђ језик. Будући пилот. Ни школа му није лака. Од остале двојице унука си видео да нема ништа, барем од тога да буду господа. Овај средњи ће да буде физикалац, наследиће те, јебеш то што је и он тамо, и тамо траже просто физикалисање. Овај што је овде, он је још гори. Неће да постане физикалац само зато што је лењ, на мајку, а од његове школе има још мање него од рада.

Видиш да нема ни мојега од спавања. Одлазиш у кујну, ложиш шпорет и палиш црвену Дрину, прву од јутрос, а само једну од најмање четрдесет које ће да страдају данас, и вероватно још толико ноћас и сутра на послу. Наливаш ракију, можда те прође главобоља. Курац главобоља, знаш и сам да је мамурклук, ал' клин се клином избија.

Испуњава те неки душевни мир. Ти си матор, шта му јебеш матер. Само за децу да има. Деца да буду добро. Сви ћемо ми да помремо за неку годину, ал' деца треба да су срећна. Никад ниси дигао глас или руку ни на једно дете откад знаш за себе. Не иде, како би теби било да те бије неко три пута већи и јачи. Само да су деца добро.

Ти си дете са села, уписао си средњу у граду, маторци те стрпали у интернат. Молиш Бога да прође прва недеља. И прошла је. Друга никако да прође, четвртаци те јебу к'о коња. Долазе неке рибе на спрат, на упознавање. Упознајеш се са једном, она ти лупа шанту као да је мушко, ова друга је некако више друштвена. Упознајеш се и са том другом, открива ти да су трећакиње. Позната ти је, и ти си њој. Гледаш јој у усне, тако прелепо изражене, у чаробно црвене локне. Заљубио си се, коњу.
Почињеш да је примећујеш сваког дана, све више обраћаш пажњу на њене локне и усне. Сазнајеш много тога о њој од старијих ликова са којима си се спријатељио. Пуши, тренира стрељаштво, има дечка већ 2 године. За дечка једва да си чуо. Све о чему размишљаш је које пљуге да купиш и где је стрељана.
Почињеш да пишеш љубавне песме, о њој. Преко дома одлазиш на фестивал љубавне поезије, и она иде. Ту почињете да причате, да се дружите. Прво полугодиште ти је прошло без да си приметио, јер си мислио о њој. Друго је прошло још брже, јер се нисте раздвајали. Уз њу си се спријатељио са гомилом трећака и четвртака, постали су ти као браћа.
Невероватно тешко ти пада крај прве године. Опраштате се. Бојиш се да је нећеш више видети, да ће променити школу. Цело лето се чујете. Ломиш кичму на грађевини цело лето да би могао да је видиш једном недељно. И виђате се, без обзира на сто километра који вас деле.
Долази друга година, обоје сте у дому. Не раздвајате се првих месец дана. Она одлази на матурску екскурзију, а ти недељу дана преламаш дал' да се обесиш ил' да наставиш даље. Дошла је са екскурзије. И даље сте нераздвојни. И једне вечери се просто деси оно што чекаш више од годину дана. Љубите се, загрљени на кревету, голи, испуњавате једно друго у сваком смислу. Волиш је, она воли тебе.
Упознао си њене, и она је упознала твоје. Њени долазили код твојих на славу. Ишли и твоји код њених. А ви сте за то време били далеко од свега, обавијени велом љубави.
Долази крај њене средње школе. Вероватно и крај љубави, вероватно је више никад нећеш видети. Испратио си је на железничку, каже ти да је најбоље да се сад све заврши и да се памти, него да се уништи и заборави. И јесте. Последњи пољубац.
Трећу и четврту годину проводиш растројен, учећи за факс и крешући распомамљене првакиње. Стално се присећаш ње, њене породице, има брата који је вршњак твоје сестре, лепо су се слагали. Ко зна.
Уписао си факс, књижевност, а твоја сестра средњу, у истом је оном интернату у коме си ти био до пре пар месеци. Од васпитача са којима си остао у добрим односима си сазнао да је нашла дечка одмах на почетку. Она крије дечка, ти кријеш да знаш за њега.

Возач погребних кола.

Боли ме курац!
Брига ме за то што ти се отелила тетка, заболе ме колико ти је комада крмача опрасила, не занима ме то што мислиш да нисам требао да те бијем, либо ме што ти ниси требао да бијеш мене, заболе ме за све што изађе из твојих уста!

Једини део у новинама у ком не лажу.

Колатерална штета у свађи сељака око међе.

Комарци почињу да колабирају од врућине и умањују труд аероклубу или ко већ прска, тј. јебено не прска против њих! Асфалт достиже тачку усијања, гуме пуцају на свака два минута, па старији живаљ тражи сирене за ваздушни напад. Трауме ваљда. Птице су одавно одлепршале у Африку да се мало охладе. Топи се боја са аутомобила и ограда. Сви похрлили у библиотеке и траже Дантеа, да провере нешто. Криво ми што нисам био у школи кад смо њега радили. Продавци беле технике распродали све климе, а бележи се и огроман пораст потражње за замрзивачима. Навали народе, још мало па нестало! Услед масовног загревања почело је и масовно зајебавање као и пражњење фрижидера са пивом испред задруге. Сладоледи су одавно нестали, не могу Фриком и Делта да одрже темпо са дечурлијом. У влади помињу неки тајни пројекат ,,Пингвин'' или тако нешто. Председник и премијер у сарадњи са психолизима наредили метеоролозима најавили захлађење у нади да ће људска психа да учини своје и да народ престане да кука на врућину. Из хидрофора избија пара. Јуче рикнула свиња и пала на сред дворишта без да је неко видео, па комшилук јурнуо код нас, мислили да топимо чварке. Народ се још увек колико- толико храни, а ипак сви делују анорексично. Комшија разапео шатор на сред дворишта и ставио натпис ,,Сауна'', па сад млати паре од странаца које су довели гастарбајтери. Студенти на размени из Африке доживели топлотни удар. Преживели на конференцији за штампу изјавили да никад нису осетили оволику врућину. Зевс побег'о код Посејдона, случајно прднуо и изазвао масован помор рибе. Хад одавно не излази из казана, хлади се. Сви пингвини и бели медведи у зоолошком врту помрли. Клошари парадирају кроз градове са паролама ,, КРАЈ ЈЕ БЛИЗУ''. Сад више нема ни пива. Бунари пресушили. Влада предложила увоз санти леда из Северног леденог океана. Преживела посада Титаника скандира. Предлог за увоз санти једногласно прихваћен. Спремају се товарни авиони и бродови да покупе санте. Сви авиони и даље на пистама, горе, плануло гориво у једном и изазвало ланчану реакцију експлозија. Бродови и даље раде. Спремају се шлепери. Санте натоварене у Камионе и на путу су за Србију. Шлепери ушли у Србију. Санте се отопиле. Возачи се отопили. Камиони се отопили, Хад изашао горе и плива по отопљеном асфалту. Све се отопило. Реке пресушиле, песак у њима се претворио у стакло. Влада разматра предлог да у помоћ позове Тритона и Шкољкабоја.

Лик који дрка на BBW категорију порнића.

Време кад се сви Срби причесте и прекину мукотрпан и за данашње време дуготрајан једнодневни пост.

Не, није љубав. Сере ти се.

Експлодирао. Ослободио се свог стреса кроз насиље које је и сам дуго трпео.

Суперлатив суперлатива српског језика.

Јебање, карање, прцање, кецање, туцање, вођење љубави, вођење љубави, вођење љубави.

Није у реду. Умукни. Ућути. Довољно си рекао. Стани молим те!

Убити Бога у њему.

Најчешћи разлог превремене смрти на селу.