Ne da bih je jeb'o, nego bih je satirao od kurca narednih 40+ godina.
Koristi se za pičku toliko dobru da je to nehumano. Oprostio bi joj i decu, ma, terao bi je da ti rađa, čuvao je pod staklenim zvonom, milovao na postelji od ružinih latica, premazivao medom.
Ma, mnogo dobra pička.
-...i tako ti ja njemu kažem... Brate, koji ti je, gde si zinuo?
-Gledaj.
-Šta?
-Ono savršenstvo.
-Au, brate moj nerođeni, jeb'o bi' je dok ne umre od starosti.
Gastarbajter bez papira.
Dobro, nije baš Đurđevdansko, pred Đurđevdansko.Odvija se u noći pre Đurđevdana, kao deo narodnih običija i to uglavnom u selima, pošto baš i nije isplativo ovima u gradu da skidaju vrata od ulaza, zar ne. I uvek se skida ispred kuća u kojima ima devojaka za udaju, naravno, skidaju momci za ženidbu. Neretko se te iste kapije zateknu na banderama.
Danas se to izopačilo, pa se kapije skidaju svima redom, što i nije loše, jer se fizikalisanjem momčad otrezni, pa za razliku od par sati pre zna gde udara.
Na žalost, stariji živalj više nema razumevanja za običaje kao pre, pa se dešava i da momčad pomahnitalo beži dok ih debeli seoski neženja drži na nišanu.
Hijerarhija kod skidača je ista od pamtiveka. Postoji Vođa, kao najstariji, uglavnom ima oko 20-22 godine, mlađi referent- sveže punoletni član koji prenosi ostatku bagre naređenja.
Vođa: Pajseri, tu. Dimne bombe za diverziju, ako Đango otvori vatru, tu. Tri gajbe, opa, četiri! Otkud ovo?
Mlađi referent: Doneo Darko, porodila mu se žena.
Komplet bagra: OOooo, otvaraj!
V: Čekaj bre, opet ćemo da se napijemo, pa ćemo da spavamo po šančevima umesto da skidamo kapije.
KB: A jedno bre samo. Evo, imamo i neke buksne ovde.
B: Jao majko. Dobro, jedno. I jedna buksna, ne više.
6 buskni i tri gajbe kasnije
V: Jebeš ovo, neću više ni da idem kapijama u pohode. Ova govna se opet napila, eno, mole se ispred gola.
MR: Neću ni ja, mislim, nije da neću, nego ne mogu, ukočile mi se noge.
V: Jao crkvooo! Marš bre u kurac svi bre redom bre.
KB: :blaaaargh:
Govor. Ne klasičan politički već argumentalni govor koji se najviše u svađi koristi da se svađa kraljevski završi.
-Šta je, opet ste se posvađali, a? Ne bedači se, pomirićete se.
-Nećemo. Nahvatao sam je sa bivšim, prebio govno i izdrkao se na nju, pa se ona na mene izdrkala zato što sam se ja izdrkao na nju. Ja tu lepo puknem, složim joj govor dostojan poslanice patrijarha Pavla pa nju verbalno isprebijam. Dobro, posle sam je u reku bacio zajedno sa kamenom, al nema veze.
Još jedno od onih jutara kada žališ što si se probudio. Glava odzvanja kao bas bubanj. Kao da ne znaš da je zbog rakije koju od momačkih dana istrajno konzumiraš svakodnevno, osim za slavu, tad piješ svoje domaće vino. Žena ti i dalje spava. Zet odlazi na posao, a unuk će za sat vremena u školu. O ćerki i unuci ne razmišljaš, neće one skoro. Unuka je mala, dve godine, neka spava dete. Ćerka je samo lenja. Kao da nije tvoja.
Pitaš se kako je onoj drugoj ćerki, tamo, daleko, u tuđini. Ono, jes' da je Trst bio naš, al' nije više. Sad sve go Žabar i Slovenac, nije ni njoj lako. Zvala te na unukovo punoletstvo. Vadiš se da nećeš da ideš zbog toga što si obećao sebi i drugima da otkad se Jugoslavija raspala, granicu nećeš preći. A znaš da nije to razlog. Kako da odeš, kad si bez para. Fabrika propada polako.
Ista ona fabrika u kojoj radiš još otkad znaš za sebe. Ti si od onih koji su tu fabriku podigli. Da je po pravdi, sad bi već bio u penziji i to kao šef. Al' džabe, na mesto šefa su večito dolazili oni mlađi, sposobniji. Kurac moj sposobniji. Uče vas tu nešto, a ne znaju da se mator kurac ne drka. Bolje da još malo odspavaš, žena ustaje tek za pola sata, doručku se ne nadaj za manje od dva. Samo da ima rakije. A i to bolje da ti ne daju, popićeš. Ako se i ne napiješ sad, napićeš se večeras, ionako radiš treću, pa prvu. Trezan sigurno nećeš da izdržiš, a i šef ti preterano sere.
Koliko puta si samo rekao da ćeš kad ti stariji unuk završi školu sesti lepo sa njim u avion i otići u tri pizde materine, na neko pusto ostrvo, da poslednje dane proživiš na miru. A kako je unuku, kad već o njemu misliš? Nije lako ni njemu, tuđ narod, tuđ jezik. Budući pilot. Ni škola mu nije laka. Od ostale dvojice unuka si video da nema ništa, barem od toga da budu gospoda. Ovaj srednji će da bude fizikalac, naslediće te, jebeš to što je i on tamo, i tamo traže prosto fizikalisanje. Ovaj što je ovde, on je još gori. Neće da postane fizikalac samo zato što je lenj, na majku, a od njegove škole ima još manje nego od rada.
Vidiš da nema ni mojega od spavanja. Odlaziš u kujnu, ložiš šporet i pališ crvenu Drinu, prvu od jutros, a samo jednu od najmanje četrdeset koje će da stradaju danas, i verovatno još toliko noćas i sutra na poslu. Nalivaš rakiju, možda te prođe glavobolja. Kurac glavobolja, znaš i sam da je mamurkluk, al' klin se klinom izbija.
Ispunjava te neki duševni mir. Ti si mator, šta mu jebeš mater. Samo za decu da ima. Deca da budu dobro. Svi ćemo mi da pomremo za neku godinu, al' deca treba da su srećna. Nikad nisi digao glas ili ruku ni na jedno dete otkad znaš za sebe. Ne ide, kako bi tebi bilo da te bije neko tri puta veći i jači. Samo da su deca dobro.
Ovo je priča-definicija posvećena mom teči. Daleko od toga da je umro, i dalje taljiga on, žilav je. Ali sa njim kroz priču i posao, naučio sam mnogo i od svega pomalo sastavio ovo. Recimo da mi je on životni guru i da sam samo zahvaljujući negovoj podršci postao ono što danas jesam.
Ti si dete sa sela, upisao si srednju u gradu, matorci te strpali u internat. Moliš Boga da prođe prva nedelja. I prošla je. Druga nikako da prođe, četvrtaci te jebu k'o konja. Dolaze neke ribe na sprat, na upoznavanje. Upoznaješ se sa jednom, ona ti lupa šantu kao da je muško, ova druga je nekako više društvena. Upoznaješ se i sa tom drugom, otkriva ti da su trećakinje. Poznata ti je, i ti si njoj. Gledaš joj u usne, tako prelepo izražene, u čarobno crvene lokne. Zaljubio si se, konju.
Počinješ da je primećuješ svakog dana, sve više obraćaš pažnju na njene lokne i usne. Saznaješ mnogo toga o njoj od starijih likova sa kojima si se sprijateljio. Puši, trenira streljaštvo, ima dečka već 2 godine. Za dečka jedva da si čuo. Sve o čemu razmišljaš je koje pljuge da kupiš i gde je streljana.
Počinješ da pišeš ljubavne pesme, o njoj. Preko doma odlaziš na festival ljubavne poezije, i ona ide. Tu počinjete da pričate, da se družite. Prvo polugodište ti je prošlo bez da si primetio, jer si mislio o njoj. Drugo je prošlo još brže, jer se niste razdvajali. Uz nju si se sprijateljio sa gomilom trećaka i četvrtaka, postali su ti kao braća.
Neverovatno teško ti pada kraj prve godine. Opraštate se. Bojiš se da je nećeš više videti, da će promeniti školu. Celo leto se čujete. Lomiš kičmu na građevini celo leto da bi mogao da je vidiš jednom nedeljno. I viđate se, bez obzira na sto kilometra koji vas dele.
Dolazi druga godina, oboje ste u domu. Ne razdvajate se prvih mesec dana. Ona odlazi na matursku ekskurziju, a ti nedelju dana prelamaš dal' da se obesiš il' da nastaviš dalje. Došla je sa ekskurzije. I dalje ste nerazdvojni. I jedne večeri se prosto desi ono što čekaš više od godinu dana. Ljubite se, zagrljeni na krevetu, goli, ispunjavate jedno drugo u svakom smislu. Voliš je, ona voli tebe.
Upoznao si njene, i ona je upoznala tvoje. Njeni dolazili kod tvojih na slavu. Išli i tvoji kod njenih. A vi ste za to vreme bili daleko od svega, obavijeni velom ljubavi.
Dolazi kraj njene srednje škole. Verovatno i kraj ljubavi, verovatno je više nikad nećeš videti. Ispratio si je na železničku, kaže ti da je najbolje da se sad sve završi i da se pamti, nego da se uništi i zaboravi. I jeste. Poslednji poljubac.
Treću i četvrtu godinu provodiš rastrojen, učeći za faks i krešući raspomamljene prvakinje. Stalno se prisećaš nje, njene porodice, ima brata koji je vršnjak tvoje sestre, lepo su se slagali. Ko zna.
Upisao si faks, književnost, a tvoja sestra srednju, u istom je onom internatu u kome si ti bio do pre par meseci. Od vaspitača sa kojima si ostao u dobrim odnosima si saznao da je našla dečka odmah na početku. Ona krije dečka, ti kriješ da znaš za njega.
Završavaš drugu godinu faksa, sestra svima u kući saopštava da ima dečka i da će doći sa sestrom kod vas. Posle nedelju dana čuješ auto pred kućom, klinac izlazi iz njega, poznat ti je. Za njim, iz auta izlazi ona, ista kao pre četiri godine, kad si je poslednji put video, sa istim onim crvenim loknama. Sestra je znala, rekla mu je da dođe sa njom. Grliš sestru, a onda grliš NjU. Ponovo kroz tebe prolazi isti onaj osećaj kao kada si je prvi put zagrlio i poljubio. Ponovo ste zajedno.
Završio si faks, zaposlio se, živiš sa njom. Venčali ste se. Rodila se još jedna devojka sa crvenim loknama.
Vozač pogrebnih kola.
Kad on zasvira kroz auspuh, prati ga celo selo.
Boli me kurac!
Briga me za to što ti se otelila tetka, zabole me koliko ti je komada krmača oprasila, ne zanima me to što misliš da nisam trebao da te bijem, libo me što ti nisi trebao da biješ mene, zabole me za sve što izađe iz tvojih usta!
-Brate, ja mislim da stvarno nije trebalo onako da olešiš Cou, u urgentnom završio, pa ipak smo od malena nerazdvojni.
-Pored svih mojih bolova, ti si našao sad o njemu da mi pričaš.
-Kojih bolova brate.
-Boli me kurac i za njega i za tebe!
Jedini deo u novinama u kom ne lažu.
Kolateralna šteta u svađi seljaka oko međe.
Komarci počinju da kolabiraju od vrućine i umanjuju trud aeroklubu ili ko već prska, tj. jebeno ne prska protiv njih! Asfalt dostiže tačku usijanja, gume pucaju na svaka dva minuta, pa stariji živalj traži sirene za vazdušni napad. Traume valjda. Ptice su odavno odlepršale u Afriku da se malo ohlade. Topi se boja sa automobila i ograda. Svi pohrlili u biblioteke i traže Dantea, da provere nešto. Krivo mi što nisam bio u školi kad smo njega radili. Prodavci bele tehnike rasprodali sve klime, a beleži se i ogroman porast potražnje za zamrzivačima. Navali narode, još malo pa nestalo! Usled masovnog zagrevanja počelo je i masovno zajebavanje kao i pražnjenje frižidera sa pivom ispred zadruge. Sladoledi su odavno nestali, ne mogu Frikom i Delta da održe tempo sa dečurlijom. U vladi pominju neki tajni projekat ,,Pingvin'' ili tako nešto. Predsednik i premijer u saradnji sa psiholizima naredili meteorolozima najavili zahlađenje u nadi da će ljudska psiha da učini svoje i da narod prestane da kuka na vrućinu. Iz hidrofora izbija para. Juče riknula svinja i pala na sred dvorišta bez da je neko video, pa komšiluk jurnuo kod nas, mislili da topimo čvarke. Narod se još uvek koliko- toliko hrani, a ipak svi deluju anoreksično. Komšija razapeo šator na sred dvorišta i stavio natpis ,,Sauna'', pa sad mlati pare od stranaca koje su doveli gastarbajteri. Studenti na razmeni iz Afrike doživeli toplotni udar. Preživeli na konferenciji za štampu izjavili da nikad nisu osetili ovoliku vrućinu. Zevs pobeg'o kod Posejdona, slučajno prdnuo i izazvao masovan pomor ribe. Had odavno ne izlazi iz kazana, hladi se. Svi pingvini i beli medvedi u zoološkom vrtu pomrli. Klošari paradiraju kroz gradove sa parolama ,, KRAJ JE BLIZU''. Sad više nema ni piva. Bunari presušili. Vlada predložila uvoz santi leda iz Severnog ledenog okeana. Preživela posada Titanika skandira. Predlog za uvoz santi jednoglasno prihvaćen. Spremaju se tovarni avioni i brodovi da pokupe sante. Svi avioni i dalje na pistama, gore, planulo gorivo u jednom i izazvalo lančanu reakciju eksplozija. Brodovi i dalje rade. Spremaju se šleperi. Sante natovarene u Kamione i na putu su za Srbiju. Šleperi ušli u Srbiju. Sante se otopile. Vozači se otopili. Kamioni se otopili, Had izašao gore i pliva po otopljenom asfaltu. Sve se otopilo. Reke presušile, pesak u njima se pretvorio u staklo. Vlada razmatra predlog da u pomoć pozove Tritona i Školjkaboja.
Pozvani Triton i Školjkaboj. I oni se otopili.
Lik koji drka na BBW kategoriju pornića.