Ja ću biti iskrena. Ukoliko bezite od kuće bezite iz dobrog razloga, a ne iz dosade. Ja sam pobegla sa 14-15 godina, a sada imam 17. Pobegla sam zbog loših odnosa u porodici, zbog prisiljavanja mojih da radim ono što želim, povredjivanj mojih osećanja i sl. To čak ni nije bilo nezreli doba u pubertetu, već sam kao i sada I tada bila svesna da živim u lošoj sredini. Do tada, a evo i sada sve to traje neprekidno. Nemaju poverenja u mn al mn nije briga za to. Najgore je što je mene moj otac uspeo da nađe tada,pa kad sam došla kući haos.. Srećom, uskoro punim 18 i znam kako cu i šta ću, imam gde otići i šta raditi.
Ps. Zahvaljujući njima, u svojih 17 godina sam anksiozna, depresivna i suicidalna, i nije ih briga za to.