Prema rečima bivših dečaka i devojčica a današnjih matoraca, vreme kada su telefoni bili vezani a ljudi slobodni. Vrhunac a ujedno i kraj jedne rokenrol ere, punih stadiona, šutki i druženja uživo. Kada je telefonski poziv značio da nekome zaista trebaš i nije bilo drugih "frontova" komunikacije. Prelazna tačka autoindustrije, kada su sa proizvodnih traka silazili poslednji primerci (danas nekim ljudima) legendarnih vozila (Zastava 750, VW Golf 1, Škoda 105, Citroen Dijana i mnogi drugi koji su brže korodirali nego išli) koje su nasledili plastikaneri puni elektronike.
Od pičvajza izdvojio bih rat Irana i Iraka, mada na Zemlji nikada nije ni bilo mirnog globalnog perioda od kad su ljudi uzeli toljage u ruke i vitlali se njima po livadama pa do današnjih dana gde jedan mali bucko, koji liči na bebca koji je jeo čokolino, gledao Pokemone i pio mleko pred spavanje do juče, jednim pritiskom na dugme može da uništi milione života. A vrhunac bahatosti bi bilo smoreno mljackanje ustima nakon što bi se Atlantski okean površinski uvećao za veličinu jednog SAD-a.
Na domaćem terenu, narodnu muziku nadjačali su narodnjaci koji su manjkom autocenzure mutirali do turbo folka koji je i danas prisutan u nekim hibridnim žanrovima.
Pocrkale su generacije koje su prošle kroz teška vremena i ostavile nove generacije u lakim vremenima, pa su se mladi ostrvili na "slobodu" i razjebali sve što su im stari ostavili. U znak zahvalnosti na protekle reke krvi predaka potekle su reke mokraće kojom su mladunci pokazali poštovanje prema zaostavštini i resetovali skor na nulu.