Bilo je 7 sati kad sam ustao. Popi kafu, opravi se i krenu na buvljak u 8. U pola 9 već beja tam.
Na buvljak da biraš...sve što ti ne treba, odjedared ti trebuje...
Pogledao sam ponudu u prvi deo. Pošto sam numizmatičar-preprodavac (neki me zovu lopov, mada ja radije biram naziv diplomata i sposoban čovek) za mene tam neje bil ništa primamljivo.
Na drugi deo već beše bolja situJacija.
Naiđo na jednog cigojnera, da ne kažem pripadnika romske nacionalnosti, koji je imao na tezgu (tj na ceradu preko blato) edno petnaejes kovaničke.
-Pošto ovoj, pitujem gu ja
-Kume kolko bi dao?
-Reko dvajes.
-Pa aj.

Udalji se s tezgu uz saznanje da sam kupio 4 kovanice vrlo povoljno i da ću gi unovčim za 40 min, i da je moj lopovlu..., pardon, "sposobnos'" uspela i Cigana da nadmaši.
Uputi se prema pijac, gde se nalazi sedi, stari, penzionisani alkoholičar, poznat kao čiča. Čiča je bio iskusan prevarant, kog je malo koj umeo da zajebe i prejebe. Al ovaj put mi se sreća osmehnula. Njegov unuk je biJo na tezgu.
Super reko, on neupućen, ću omastim brk.
Uzedo 9x1 fening i krajcaru iz 1774. godinu.
-Pošto majstore?
-Bate daj 150.
-Jel može u centi? Ti će gi prodaš, a meni da ne stoji...
-Može....

I tako, em pokupi robu, em mu uvali gvožđuriju koju nedan normalan neće da uzme.

Zadovoljan, uputio sam se kući, sa fikcionalnih imaginarnih 160 dinara, koje bi trebalo da pretvorim u prave pare, za koje mogu da kupim pivo.

Srbija. Po definiciji Srpske Nazadne Sekte, ekonomski tigar. Lider u regionu. Slobodna zemlja sa investicijama.

Iako je inflacija sve veća (čini mi se i 50-60%), plate i penzije realno sve manje, a dugovi sve veći, Vođa deli evriće i kaže da nema razloga za brigu.

Ekonomski tigar nezadrživo srlja u prosperitet!

Poštena žena. S njom si uvek načisto. Kol'ko pare, tol'ko muzika.

Došao je i taj dan. Početak predizborne kampanje.
Početak iste prepoznaje se po tome što predsednički kandidat intenzivno sere na TV-u već danima. Naravno, i to plaća ova jadna država. Naime, predsednički kandidat mora da ti uništi život tako što će biti na svakom kanalu i srati kako je izgradio puteve itd. Kad mu nađeš manu, on ti odgovori:A šta su žuti uradili?! Nakon toga zove svoje najbolje prijatelje, Žeksa i DJV da počnu da pljuju po protivnicima. Za uzvrat, gorepomenuti ne moraju da baš redovno plaćaju porez.
Navodno ga niko ne voli, svi ga bojkotuju, al jebiga, lik osvojio 70% i napravio jednopartijsku skupštinu.
Mi ćemo da psujemo, a on će da krade krade i da krade....

Upozorenje: Svaka sličnost sa Aleksandrom Vučićem je slučajna.

Taman što sam ustao, i seo da pijem kafu, majka mi dade iljadarku i spisak za kupovinu.
Mislim se, ne mož čovek da ustane na mir, odma te šalju za nešto, al koe ću. Obuko se i odo. Prvo sam u dragstor kupio leba, novine i jogurt. Tu sam 200 dinara ostavio. Kako li je ova žena mislila sa 1000 dinara da obavim kupovinu. Usput sam i svratio u Lidl. A onde kad uđeš milina, sve jeftino, oči ti gladne i što ne bi uzeo mora uzmeš. Kupio sam pile (bila neka akcija) dve salame i otišo na kasu. Tačnije, pokušao sam, jer od stoku s kolica se ne mož prođe. I tu me icepi 350 dinara, i reče-jel treba kesa.
Ja sam u taj trenutak shvatio da nemam ceger. Ne mogu pile da nosim u ruke, al kesa 15 dinara, ne daje mi se. Reko ajde, daj mi. Kad dado 350, ću dam još 15 mislim se.
Izađo iz ovaj objekat niskih cena i uputio sam se u biftek. Imajući u vidu prijatne cene brzo sam napustio radnju.
Onda sam u Matijević ko poslednji slepac uzeo 5 paštete, koje su po Evropu po zakon zabranjene. Al imajući u vidu da je sve poskupelo triput ove godine, ne žalim se što još za paštetu imam. Dobro, i za pile.
Onda sam došo i na pijac. A tamo, da biraš. Paprika na komad, 2 dinara. Reko gde da ne uzmem 100 komada.
I tako s pune ruke krenu kući. Ostalo mi 30 dinara, taman za jednu lizalicu. Nego ajde, vratio sam kusur.
U današnji budžet sam se taman uklopio. Al već sutra ću moram još jednu da prejebem, na isto to što sam danas kupio.

Otkako sam jutros ustao, s'm čekam da me tatko pošalje da platim računi. Ne daj bože da gi ne platim danas, će se iscrca ako se plate sutra.
Ustali smo, i samo se pogledali. Majka je već skuvala kafu, a šlogiran od spavanje, moj otac reče:
-Će li ideš da platiš računi?
Ćutke se pogledasmo. Shvatio sam da mi drugo nije ostalo. Uzeo sam pare, jaknu i na 16 strane zalepeni računi, i napustio onaj prijatni objekat.
Čim sam izašo iz kuću, vetar me je ošinuo, no ubrzo sam stigo do opštinu. Ispred mene je 15 ljudi. Kol'ko god rano da dođeš će se natrti neki penzioner pre tebe.
Uskoro se uz mene pribio jedan. Iako mi diše za vrat, meni merak da nisam poslednji više.
Red se sporo pomerao. Jedan je počeo da priča kako nema takvi redovi u Švajcarsku. Drugi je počeo da psuje, treći da uzdiše.
I kako sam se primicao napred, tako se i ovi pozadi mene primicaše. Jedan se tako nacepio da smo počeli po dvojica da stojimo u red. Ne daj Bože da radi dva šaltera. Krećemo se prema šalter. Ovaj put trojica zajedno, samo za ruke što se ne uvatimo.
Stigo i ja na red.
Nakon prijatne konverzacije, šalteruši sam ostavio pola tatkovu penziju i uputio se nazad.
Moja misija je za danas bila završena.