Vrbaški govor i izrazi
Žargoni i izrazi koji se idalje koriste u Vrbasu i okolnim mestima čak i nakon 75 godina kolonizacije Crnogoraca
Neki se mogu čuti češće, neki ređe, ali ima ih :D
Vazda - uvek
Fukara - džukela
Otkad sebe - odavno
Moš mislit - ko ga j*be
Oli - hoćeš li
Bolan - bolan
A'e - ajde
Mačak - šmeker
Bratski - dobar drug
Preša - brzo, iznenada
Đe, neđe, niđe - gde, negde nigde
Đed, prađed, čukunđed - ...
Masja, Misja, Gosja, Drasja
Sjutra
Gle'amo se - Vidimo se
Zdravo bio - pozdrav
Čuš - ismejavanje nečega
Jes' - jeste
Ada - (uzrečica za sarkazam)
Vala - žestoko
Isj - uzrecica za nesto veliko
Iš - beži
Uzdravlje - nazdravlje
Makse' - bežu
Evo me u Vrbas (akuzativ)
Bataliti - odustati
Nesretnik - nesreća
Ojadu' se zabavismo
No.... - nego
Krtola - krompir
A ne no... (Sarkazam)
Mješina (mešina)
Blentav - glup, smotan
Či' si? - kako se prezivaš
E / ela (retko) - da
A jeli - slažem se
Luda rabota - prso
Prso - otišo dovraga'
Kijamet - nevreme
Peronica - pernica / peratonica
Izbečiti - živčaniti
Sjaši - mrš
Varevina, varenika (retko) - ml(ij)eko
Išklepati - išamarati
Pretvori više - uradi to već jednom
Niđe veze - nema smisla
E'o - evo
Bogalj - invalid ili prosto mlitav covek
Baka - brat
Pura - kačamak
Kastig - sve loše
Priganice - uštipci
Okle/oklen - odakle
Časti mi/krsta mi/ Ostroga mi (ređe fala Bogu) - kletve
Glibo - prljavac
Greota - greota
Pipun - dinja
Dinja - lubenica
Proće, doće, otiće - proćiće, doćiće, otićiće...
Viđećemo - verovatno ne
Vi'ećemo - još verovatnije ne
Jadan (cesce bolan) - kada se obracas nekome
Čujamo se, viđamo se
Šta veli? - šta kaže?
Avetinja - nesreća
Kipra - nula od čoveka, ništa roba (Savino Selo)
Terpan (riba) - idiot
Svaka ti'e ko njegoseva - slazem se
Naveče - uvece
'esi dobar? - kako si
Brašo - brat
Opravka, opraviti - popraviti, popravka
Nema nasta' - nema na cemu
Pro(SJ)ak - prosjak
Avetnik, avetinja - budala, nesretnik
Bi li? - da li bi?
Lingvistički purizam
Језичко чистунство је правац за који се дакако залажем, као и велика већина родољуба заинтересованих за језикословље. Мислим да језик није богатији онолико колико има позајмљеница; баш напротив, верујем да је језик богатији онолико колико садржи својих речи за одређен појам.
То би допринело много већем разумевању староречја (архаизама), других словенских језика али, што је најбитније, схватању значења одређеног појма без неког већег предзнања о њему.
Ево примера: Човек не може знати шта је авион док му се не објасни, али би могао сам из речи зракоплов и ваздухоплов да закључи да се ради о нечему што плови кроз ваздух, без предзнања, дакле о авиону.
Такође, мислим да би у нашем књижевном језику сва староречја словенског порекла са простора где живе Срби морала да нађу своје место у равноправном коришћењу и речнику; да се на нашем језику равноправно може рећи и леп и убав и красан и да сва три облика буду једнако правилна. И говорити, и зборити, и казивати и тако даље.
Наш језик би онда постао потпун, врло разумљив свима и ЧИСТ.
Leksikon, edukacija, astrologija - Речник, образовање, звездословље