Narodna poslovica koja upozorava na posledice uplitanja u posao sa jednima i drugima.

Drugim rečima, zajebaće te ovako ili onako, pre ili kasnije.

Poslovica koja se koristi za uništavanje iluzornih priča o egalitarizmu (jednakosti svih).

Karl Marks nije razumeo da sirotinja (lumpenproletarijat) ne sanja obezbeđenje minimuma egzistencije za sebe već da ona dođe na poziciju bogatih i elitnih.

Sirotinja ne sanja svet bez klasa, nego svet gde je ona jedina klasa – i to ona bogata i elitna.

Individualni osećaj i klasifikacija koja svakom čoveku koji živi u iole gradskoj celini dođe u nekom trenutku života, nezavisno da li je zaista siromah ili ne. Dolazi kao nepozvan gost, tiho, perfidno, jednostavno. To je onaj momenat kad ti je sve preko glave, a opet ti fali baš sve.

Ne možeš više da istrpiš gužvu u saobraćaju, išao gradskim prevozom ili autom.

Ne možeš više da istrpiš govno od šefa, niti iritantne zaposlene koji uvek nešto traže i kukaju ako si ti šef.

Ne možeš više da slušaš dnevnu politiku, ali ni da prestaneš da je pratiš, misliš da ćeš biti neobavešten.

Ne možeš više da gledaš iste ulice, kafiće, restorane, klubove, iste ljude u njima, iste reklame koje ti vrište u facu, a opet te ne napušta onaj tupi osećaj da si, eto, ipak deo tog kruga besmisla.

To je osećaj kad si istovremeno zaglavljen i sa sve manje šansi da se iščupaš, ali i kad ti ponos i dalje šapuće da nisi izgubio sve. Samo što se sada sve to oseća kao farsa.

Surova i hladna narodna uzrečica koja se koristi u situacijama kada je bitno sagovorniku ili publici staviti do znanja odnosno podsetiti ih da je u životu sve po zaslugama, bile one dobre ili loše.

Nema ništa zdravo za gotovo. Nema obaveznog sledovanja ni za koga.
Moraš se pokazati.

U duboko ustaljenom ubeđenju kod Srba - antipod Srbije.
Sve što u Srbiji ne valja - tamo ne postoji.
Sve što u Srbiji valja - tamo je još bolje.

U pričama ljudi koji žive ili su živeli u Švajcarskoj - zemlja blagostanja i prosperiteta
U snovima ljudi koji žive u Srbiji - zemlja obećana od Boga lično

Najbolja evropska država za život jer:
a) ne mora se mrskim avionom već se može autom do nje
b) bolja varijanta Nemačke i / ili Austrije
c) dovoljno toplo i dovoljno hladno vreme tokom cele godine

Jesu malo čudni i mnogo liberalni za srpski tradicionalno konzervativni duh koji zna isključivo za prave vrednosti, ali to se da istrpeti.

Znaju Srbi duboko u sebi da je lakše istrpeti njih nego našu slobodoljubivu braću sa istoka.

Varijanta fraze Jutro je pametnije od večeri, nastala kao posledica ubeđenja da je bolje sačekati i ne zaletati se odmah u startu, odnosno na samom početku i započinjati na silu komplikovan proces ili radnju prvog radnog dana u nedelji.

Primarno nastala usled negativnog iskustva sa birokratijom svakakve vrste i provinencije koja ponedeljkom ubija oštrim pogledom kroz šalter, ima primenu i na ostala dešavanja u svakodnevnom životu, a posebno je odličan izgovor za ljude koji odlažu obaveze.

Uzrečica kojom se sagovorniku daje do znanja da negativno iskustvo ili negativne posledice koje ima zbog nečega kroz šta je prošao ili kroz šta prolazi su zapravo pravilo za sve one koji se odluče da to isto prođu, drugim rečima - da ne treba da se sablažnjava nad nečim lošim i neprijatnim ako je suština toga da bude loše i neprijatno. Akcenat na one sa slabijim materijalnim stanjem.

Uzrečica kojom se označava da suština nečega uvek ostaje ista dok se samo spoljašnjost ili delovanje prema spoljašenjem svetu menja i prilagođava, nevezano da li je tome nečemu prethodilo štetno delovanje.

Inspiracija je bila poslovica da vuk dlaku menja ali ćud nikada, s tim što je izvesni pripadnik romske manjine bio primer kako ne odustaje od konzumacije alkohola i ostalih štetnih stvari u sebe iako je navodno zube menjao (koji su ispali usled neodržavanja i navedenih štetnih stvari).

Uzrečica koju koriste cinici (za većinu ljudi sasvim opravdano) da označe neke loše ili negativne posledice koje su se mogle izbeći da neko nije bio ograničen svojim (prevelikim) moralnim normama ponašanja. Drugim rečima - nije hteo da "uprlja ruke" da bi uradio pravu stvar.

Osim u tom kontekstu, koristi se i za sprdnju osobe koja je u društvu određena kao "dobrica" i previše fina (uglavnom na svoju štetu).

Originalno, naziv koji su koristili domaći učeniji komunisti da označe pripadnika lumpenproletarijata (po Marksu najnižeg klasnog sloja koji je ujedno i najbrojniji - beskućnici, sitni kriminalci, prosjaci i slično) bez kojeg ne mogu doći na vlast revolucijom, odnosno koji im je potreban da bi ustanovili novi društveno-politički sistem gde će im biti objašnjeno da su neki ljudi jednakiji od drugih dok oni zasednu u fotelje a goli proleteri i dalje ostanu - goli.

Međutim, zanimljivo je da su i sami komunisti posprdno koristili ovaj izraz za nekoga ko nema ništa, ko je jadan i bedan i nema prebijenog dinara u džepu i za vreme Drugog svetskog rata kao i kasnije za vreme komunističke Jugoslavije. Valjda tako mora kada se želi društvena jednakost i ravnopravnost.

Danas ovaj izraz mahom koriste stariji ljudi da označe beskućnike i siromašne ljude svih vrsta, bez obzira da li imaju ili nemaju ikakvu političku svest i aktivizam.

Poslovica koja je zgodna svugde da se ubaci a ima dve pretežne namene:

1) Prva namena jeste da služi u raspravi da se mišljenje osobe A stavi u kontekst skroz nebitne od strane osobe B, tako da zvuči kao da je zapravo njeno mišljenje bitno i smisleno. Naravno, radi se o jeftinom triku jer se može primeniti na bilo koga i na bilo šta, samim time i na osobu B.

2) Druga ali bitnija namena jeste spoznaja nihilizma kroz poslovicu i ultimativne prolaznosti života, delovanja i mišljenja uopšte ; šta god pričali i radili (u kontekstu poslovice "lajali"), ništa od toga na kraju neće imati niti smisla niti značaja, samo jedna privremena iluzija za naš mozak.

Poslovica kojom se savremeni životni gubitnici svih mogućih provenijencija teše pred drugima, znajući da i sami sebe lažu dok to izgovaraju. Nisu oni nesposobni, loši, nesnalažljivi, lenji, građeni kao stalak za infuziju i slično već eto nije ih poslužila sreća do sada ali bi trebalo uskoro i to da se desi.

I dok je možda moguće da je zaista neka ćorava koka nekad ubola zrno, za ovakve tipove ličnosti je zasigurno da nikada neće "ubosti" to neko svoje zrno. Srešćemo ih svuda, od vrtića do groblja.

Fraza koja se koristi za nešto što jedva postoji, tek toliko da se graniči sa totalnim odsustvom postojanja. Nešto što je brojčano malo u bilo kom smislu, nešto što je retko i sitno, baš zanemarljivo i nije vredno za uzimanje u obzir ni po kom osnovu osim u činjenici da postoji. Zanimljivo je da se navedena fraza ne koristi za nešto što je retko ali vredno ; naprotiv, ova fraza se koristi isključivo za nešto što je nebitno i zanemarljivo jer ga ima malo.

Antiposlovica za "Ne može se vatra ugasiti vatrom", upućujući na ultimativno realističko shvatanje da kada postoji sukob ili inicijacija sukoba, ne može se naivno očekivati da će suprotna strana biti smirena ili zaustavljena suprotnim ponašanjem od njenog. Drugim rečima, ko na vatru odgovara sa vodom - biće spržen.