Ljudi su često skloni inerciji u ponašanju i razmišljanju. Navikli ste da plaćate račune u pošti, da su nemački automobili najbolji i da kupujete gaće na buvljaku.

Onda vam kažu da je godina ta i ta, odnosno preneseno: to što mislite odavno ne važi, vreme vas je pregazilo i beznadežno ste zastareli u svom svetonazoru.

Sinonim za krik uzaludnosti.

U teoriji, upisao si državni fakultet zato što pruža znanje i stručnost, i sa tim povezan prestiž. Prolaznost je slaba, i za svaki ispit se treba pomučiti, ali u tome i jeste stvar. Uloženi trud će se višestruko isplatiti kad te kao mladog eksperta budu prepoznale mnogobrojne svetske i domaće kompanije.

U praksi, znanje se svodi na skolastička izdrkavanja teorijom koja je bila zastarela još u doba druga Tita. Ispiti su sadističke manijakalne zamke bez ikakve veze sa onim što je stvarno potrebno nekoj firmi. Tvoj kolega kojem si se rugao u srednjoj, i koji je upisao privatni faks, sad zapravo ima više znanja nego ti. Jer on je taj faks završio i sad već četiri godine radi, a ti tek sad tražiš posao, naravno bez ikakvog realnog iskustva.

Osećaš se kao čovek koji je gurao Sizifov kamen. I onda kad onako pocepan i kaljav, sa upropašćenom mladošću i narušenim zdravljem stigneš na vrh ... Vidiš da je postojao traktor koji bi i tebe i kamen za par hiljada evra prevezao, i još bi ti taj kamen razbili da od njega napraviš dekorativnu stazu u vrtu svoje nove vile.

I tako ... Napunio si tri banke i još kusur ... Nezaposlen, malo okolnosti a malo lična odluka. Studirao si neki bezvezni faks, kulturologija, andragogija ili tako nešto. U boljem slučaju si završio, u gorem te još uvek po nekim prašnjavim arhivama vode kao apsolventa. Živiš kod keve od njene penzije.

Rešiš malo da se baviš političkim aktivizmom. Naravno, nešto što se isplati. Učlaniš se u neku od soroševskih NVO. Protiv Vučića, podrška Ukrajini, LGTBQXZY prava, kilamtske promene, stop litijumu, sloboda za arktičke foke i antarktičke pingvine ... Uobičajeno.

Organizujete proteste, ulične blokade. Trudiš se da se istakneš, nadaš se da će da te primeti američka ambasada, a malo i da se pokažeš u društvu. Ekipa vam se ugrubo deli u dve grupe: jedno su likovi kao ti, a drugo buržujčići iz kruga dvojke i sa Dedinja kojima je dosadno pa se igraju revolucije. U tu drugu grupa spada i Mia. Mia je ćerka nekog filmadžije, na skupove dolazi Smartićem, uvek je stilizovana i lepo miriše (za razliku od tebe).

U poslednje vreme je počela da ti se javlja, javjaš se i ti njoj, ali ostaje na tome. Ne smeš da joj priđeš a hteo bi da je izvedeš negde, ali kako kad od keve žicaš lovu za pekaru i švercuješ se u javnom prevozu jer ste prodali Punta od pokojnog ćaleta. Ti naravno glumiš kako si iznad svega toga materijalnog, furaš neki stil između Če Gevare i rastafarija. Ali u dubini duše znaš da Mia nikad neće biti tvoja. Jednostavno ... ne pripadate istim krugovima.

Kad dođeš kući zapališ gandžu, uduvaš se, i sanjariš kako bi bilo da si narodni poslanik pa da plaćaš kurve i kokain. A onda počne da te gricka crvić: a što se ne bi ošišao, obukao neko odelce i učlanio u SNS ...

Izraz koji koriste i kojim se najlakše prepoznaju ljubitelji pokojne SFRJ i SKJ.

Izjednačavanje ustaša(NDH) i četnika (JuVO), mada istorijski nonsens, bila je omiljena teza jugoslovenskih komunista posle drugog svetskog rata. Time je valjda trebalo da se pokaže da su Hrvati i Srbi podjednako krivi za ono što se u tom ratu događalo, te da se time stvori nekakvo jedinstvo.

U istom smeru ide korišćenje tog izraza posle raspada Jugoslavije, da se pokaže kako su obe strane (opet) podjednako krive, te da stoga treba podjednako da se pokaju i vrate na pravi put.

Živite u malom gradu. Posao par kilometara od kuće (ima bus) , tzv centar jedva kilometar. Vama se i ne isplati da palite auto, pogotovu otkako je gorivo poskupelo. Jednom godišnje odete kod kuma na slavu u Bačku Palanku, a leti na Grčku u more. Godišnje pređete 5-6000 km, i to ako odete na to more autom, inače mnogo manje.

Izraz "provincijska kilometraža" se izvorno upotrebljava za automobile registrovane po provinciji, koji i pored nešto veće starosti (10, 15, pa i više godina) imaju malu pređenu kilometražu. To se obično objašnjava time što ljudi po provinciji nemaju gde toliko da voze, za razliku od velikih gradova gde je automobil gotovo nužnost.

Međutim, izraz se takođe upotrebljava za "devojke", odnosno žene obično u kasnim tridesetima, neudate i iz manjih mesta. Za njih se uzima da su imale manji broj seksualnih partnera jer ... malo mesto, svi se znaju, palanački moral ... Tako da je i njima kilometraža niska.

Naravno, potencijalni kupac treba da zna da se kilometraža često vraća da bi se roba lakše prodala. To važi kako za automobile, tako i za ljude.

Pokojni kancelar Trećeg Rajha ima u najmanju ruku vrlo lošu reputaciju, i reklo bi se vrlo opravdano. Šta više, njegovo ime je postalo sinonim za zlo, za samog nečastivog.

Međutim, kaže se da i đavolu valja ponekad sveću zapaliti. Moderna vremena, sa svim tolerantnostima i inkluzivnostima koje donose, često stavljaju čoveka pred teška iskušenja. Usled toga, desi se pokatkad da i ideje odavno mrtvog Vođe nemačke nacije na neki način ožive i postanu razumljive savremenom ljudskom biću.

Dvadesete si proveo gluvareći i džabolebareći. Pokušao si kao nešto da studiraš, ali si brzo batalio. Umesto toga družio si se sa besposličarima i propalitetima, kao što si i sam. Glancali bi klupe po parku, žicali za pivo, i obavezno trkeljisali o tome šta bi radili da imate lovu kao ovaj ili onaj. Kući bi se dovlačio ujutru, spavao bi do tri popodne, pojeo šta keva spremi pa bi buljio u TV ili komp dok se opet ne odvučeš na ulicu. Povremeno bi radio negde kao konobar ili noćni čuvar, ali to te smaralo, mala kinta a dosta posla. Probao si čak i pomalo vutru da valjaš, i tu te zamalo navatala murija .

Onda se roditelji reše da spasu svoje mladunče i izvedu ga na pravi put. Ćale potegne neke veze da te zaposle u lokalnom para-državnom industrijskom gigantu. Jura Leskovac, Rafinerija Pančevo, Železara Smederevo, TE Kostolac ...
U konkursu stavili da traže silno tehničko znanje i iskustvo, pa si se malo zabrinuo i čak počeo da tražiš knjige iz srednje tehničke. Posle vidiš da od toga nema ništa, čista fizikalija. Rmbaš, gledaš da ti nešto ne padne na glavu, zabušavaš kad šef ne gleda, čekaš da ti prođe šihta, pa onda na radnički bus kući bez ijedne misli u glavi.

Keva sa svoje strane uzme da ti nađe devojku, pa te upozna sa ćerkom neke svoje poznanice. Prvo te malo bude blam što ti keva traži ribu. Ali posle vidiš da i nije tako loša ... niska je, ima pomalo krive noge i debeljuškasta je, ali slatko lice . Što je najvažnije, ne smara te mnogo. Valjda i ona jadnica vidi da ne može da nađe boljeg. I tako, u vezi ste skoro godinu dana .

Pokojni deda ostavio neku kućicu na periferiji. 40-50 kvadrata, podrum i šupa u dvorištu. Ima struju i vodu. Treba da se prekreči i da se zamene neki crepovi. To ćeš na proleće, ostalo kad skupiš pare . Važno da imate gde da se uselite.

Gledaš da kupiš neki auto. Srce bi htelo neki sportski kupe, ako ne može Audi A5 onda barem Alfa GT. Ali znaš dobro da od toga nema ništa. Jer trebaće ti auto da s njim vučeš džakove kupusa sa pijace i dečija kolica. Ti si sad ozbiljan čovek i prošlo ti je vreme za zajebanciju.

Savetuju te da kupiš Opel karavana ...

Svima je već poznata saga o školi glume Mike Aleksića, i njenoj najvećoj zvezdi Mileni "BMW" Radulović. Šta je tu tačno bilo Bog će ga sveti znati, i svako ima neko svoje mišljenje o celom slučaju. Bilo kako bilo, ono što jeste neosporno jasno je da su polaznice iz elitnih porodica podučavane ne toliko dramskim veštinama, već sposobnostima koje će im pomoći u domaćim fimsko-pozorišnim projektima malo slobodnije provenijencije - za koju zli jezici kažu da se opasno graniči sa soft porn produkcijom. A bogami i u nekim drugim životnim situacijama ...

Usled toga, izraz "Mikina škola" je počeo da se upotrebljava za ambicioznije mlade dame koje su spremne da u kritičnom trenutku izađu iz okvira konvencionalnosti, i upotrebe svoje ženske čari da bi postigle određene ciljeve.

Soroševac/ka, žuti/a, drugosrbijanac/ka. Ali, sa posebnim obrtom, da od toga nije video/la neke veće koristi, nego samo štete.

Elem, po godinama spada u generaciju koja je najaktivnija bila 90-ih. Ako je muško, na studentskim protestima je nosio američku ili zastavu Ferarija. Drao se iz sveg glasa kako su sankcije pravedne, pa su ga čak i organizatori upozoravali da se malo smiri. Ako je žensko, bila je pod obavezno potajno zaljubljena u Čedu Jovanovića. Doduše, ovo može da bude tačno i ako je muško, samo još potajnije.

Ako je muško, pred bombardovanje je trebalo da ide u vojsku. Povlačio je veze i vezice, pa je na kraju preko tetke koja radi u Lazi izdejstvovao dijagnozu šizofrenije. To ga je oslobodilo vojske (prvo privremeno , pa stalno), ali mu ta dijagnoza povremeno iskoči, pa krije zdravstveni karton k'o zmija noge. Ako je žensko, bombardovanje je provela po podrumima gde je stvarno zakačila neku neurozu, a možda i psihozu. Od tada kune Miloševića kako joj je upropastio zdravlje i mladost.

Član je DS od pre 5.oktobra. Nadao/la se da će preko stranke doći na neku poziciju, kad budu došli na vlast. Umesto toga, video/la je mnoge preletače kako čas posla menjaju stranački dres i postaju nezamenljivi u DS, dok "stari borci" ostaju sa strane. Za to krivi smrt Đinđića i Miloševićeve ubice. Đinđićevu sliku inače drži kao ikonu u stanu, mada ponekad diskretno priznaje da je preletanje počelo još dok je bio živ.

Posle smrti Đinđića prelazi u LDP, nešto što su oni "čuvari plamena" i ekipa, a nešto zbog te stare ljubavi prema Čedi. Samo, ljubav ipak kratko traje i zgašnjava, a sa njom i članstvo. Ipak, učestvuje u njihovim akcijama podrške LGBT zajednici. Ako je muško, par puta ga ionako tuku i šamaraju jer liči na homoseksualca. Ako je žensko, iz protesta se ljubi sa debelom Zoricom lezbejkom, ali zažali jer joj smrdi iz usta i dobija neki herpes, plus reputaciju da je i sama lezi-bezi.

Ako je žensko, ima jednu ozbiljniju vezu sa bosanskim muslimanom ili čak i Albancem (naravno liberalnim) , da pokaže kako je otovorenog uma i multikulturalna. Ta veza možda preraste u brak, ali nažalost posle par meseci ispadne da dotični nije baš toliko liberalan (ili je prosto derpe) i to puca. Ne voli da se seća i pominje to. Ako je muško ozbiljnijih veza i nema, osim par klošarki koje bi da ga opelješe za neku imaginarnu lovu koju takođe nema .

Dolaskom SNS-a na vlast oseća obnovljenu energiju da se buni, protestuje i učestvuje u nekim gerilskim akcijama. Pridružuje se raznim soroševskim ispostavama kao što su kreni-promeni, ne davimo Beograd i slično, a ne propušta ni protestne šetnje. Piše razne zajedljive komentare po društvenim mrežama, doduše pod pseudonimom. Jer i pored svega i dalje radi na državnim jaslama, u nekom institutu ili opštini. To nije dobio/la preko stranke, nego preko gorepomenute tetke (još dobrodržeće gospođe) koja ga/ju savetuje da bude pametan/a i da lepo uđe u SNS, pa da napreduje i obezbedi se za ceo život.

Oseća ipak da sva ta opozicija nije više kao nekad, da je suviše mekana, i žali što Zapad ponovo ne uvede sankcije, pa malo i bombarduje, nego su suviše popustljivi prema Vučiću. Mrzi Rusiju, Kinu i Koreju (Severnu), jer su protiv zapadne civilizacije i progresa. A mrzi i narod što voli ove zemlje, i voleo/la bi da ga vidi da pati i plati zbog toga. Ovo se još više zaoštrilo od kako je počeo rat u Ukrajini. Nada se pobedi Ukrajinaca i Zapada, da će Putin da završi u Hagu, i da će Kinezima najzad Ameri da uvedu sankcije pa da nauče svoje mesto.

Po pravilu ističe da je rođeni Beograđanin/ka, ili Novosađanin/ka, i prezire dođoše. To što su mu preci 1945. došli iz Bosne ili Crne Gore ne uzima u obzir. Od roditelja nasledi neku nekretninu "u krugu dvojke" za koju nove SNS-ovske vlasti traže visok porez. Ima ponudu da je zameni za vrlo pristojnu gajbu na periferiji, ali se plaši "radikalskih" (SNS) investitora. Diskretno se raspituje kod advokata, starog kućnog prijatelja, šta treba da uradi da ga/ju ne prevare. Ako je žensko, ponekad se i odluči na ovakvu zamenu, menja životni stil, ide na fitnes i kod kozmetičara, i traži bogatog deviznog penzionera.

Originalno poljoprivredno-seoski izraz. Zelenko je neugledan, mršav, radom izmučen i obično postariji konj. Kada mlada, jaka i nervozna kobila treba da se pari, prvo kod nje uvedu zelenka. On jadan pokušava nešto, a kobila ga udara nogama i ujeda. Zelenko i dalje pokušava, dobija batine, sve dok se kobila ne zamori. Tada zelenka izvedu, a kobili dovedu pastuva punog snage koji je lako opaše.

Izraz je kasnije dobio novo značenje u urbanom okruženju. Zelenko sada postaje neugledan muškarac. Može da bude nizak, ćelav, debeljuškast, bez love, stariji od ostalog društva ... a često kombinacija više ovih osobina. Kao takvog, njega u društvo dovedu prilikom upoznavanja, da zasmejava devojke ili žene. One ga ne doživljavaju kao mušku opasnost, već više kao klovna, i smeju se njegovim šalama i nespretnim pokušajima udvaranja. Kad se tako probije led, onda zelenko postane nepotreban i udaljavaju ga, a devojke druženje nastavljaju sa drugima.

Razlozi zbog kojih se ljudi tetoviraju su razni: nezadovoljstvo sobom i sopstvenim telom, želja da se bude neko drugi, želja da se izdvoji iz jednolične mase, autodestruktivnost, pristupanje nekoj navijačkoj ili kriminalnoj grupi, zaklinjanje na vrednost i.t.d.

Međutim, ako su razlozi različiti, rezultati su po pravilu isti - razočaravajući. Na mastilo i kožu deluju zakoni biologije i fizike fluida. Usled toga ime voljenog bića ili manastir Ostrog se neumitno pretvaraju u mrlju koja nalikuje na rak kože, a gordi japanski zmaj počinje da liči na herpes zoster. Naravno, i sam crtež koji je trebao da dočara individualnost, kasnije se prepoznaje kao banalna kopija nečega što Kinezi štampaju na majice od 3 dolara.

Elem, dok se muškarcima tetovaže i opraštaju, sa lepšim polom to praktično nikad nije slučaj. Kvalitet žene je njena lepota, a ženska lepota se ogleda u baršunastoj koži, elegantnim i lučnim linijama tela i lica. Svakako ne u grubom crtežu koji te linije seče i liči na kožnu bolest. Jednostavno rečeno, lepu ženu tetovaža neće učiniti lepšom, a ružnu će još više naružiti.

Sad dolazimo i do izraza "unakazila se tetovažom" koji se javlja i sa drugim glagolima sličnog značenja (upropastila, usrala, sjebala ...). Po pravilu se izgovara dotičnoj ženskoj personi iza leđa, ali po pravilu ona ipak sazna za njega, ako već i sama nije razmišljala o tome. Reakcije mogu biti raznolike, nije redak slučaj potpunog gubitka samopouzdanja, naročito ako je osoba u pitanju prešla iz faze pobunjenice u fazu dame koja želi da ostavi utisak elegancije, i napreduje u karijeri. Tada se ponekad primenjuju i radikalne metode da se "greh iz mladosti" ukloni ili barem prikrije.

Prvobitno čisto vojni izraz. Udžbenik kaže: "Zaprečna vatra artiljerijskim oruđima kalibra 100-130 mm se otvara po prilazećoj neprijateljskoj pešadiji na daljinama 500-2000 m od prve linije suprotstavljanja, sa ciljem uništenja do 50% žive sile." To da su tih 50% žive sile ljudska bića, nečiji sinovi, očevi i braća, koji će ležati u fronclama, ili će se previjati otkinutih udova i dozivati majku - time se udžbenik ne bavi. Već lepo prelazi na onih drugih 50% koji su nekako preživeli zaprečnu vatru.

Kasnije izraz primio i šire značenje, pa izražava svaki događaj gde se mogu očekivati značajni gubici, ali koji se radi "viših ciljeva" mora pregurati preko glave : odlazak kod zubara, čekanje u redu za ličnu kartu ili zdravstvenu knjižicu, večera kod njenih roditelja i sl ...

Riba, a nije riba. Tetka, a nije tetka. Otelotvorenje ženske bipolarnosti. Hodajući paradoks.

Dakle(m), imate ženu/devojku koja sasvim pristojno izgleda. Visoka, duge noge, lepuškasto lice. Čak je i umereno pametna. Međutim, kad izađe na ulicu obuče džak, na nogama patike iz humanitarne pomoći. Kad je hladno preko toga doda vuneni prsluk, neodređene boje i porekla. Kosa po pravilu vezana u punđu koja je bila demode i u 18. veku. Šminke ili nema ili je u tragovima.

Dobro, pomislite da je feministkinja ili monahinja u civilu. Možda ne želi da bude seksualni objekat. Možda je pretrpela nasilje u detinsjtvu. Možda ne voli muškarce. Sve to bi imalo nekog smisla, dalo racionalno objašnjenje.

Ali, onda se iznenada pojavi u minjaku do pola butina (a kad sedne još i više) . Salonske cipele sa štiklom od 10+ centimetara. Zavodljiv pogled i naglašen osmeh. Priča sa vama i kao slučajno vam dodirne ruku. Pomislite: šta je sa njom ? Da nije iznenada odrasla i otkrila svoju seksualnost ? Da niste pronašli nebrušeni dijamant ?

Međutim, za par dana evo nje ponovo u džak-fazi. Srećete je na ulici, izbegava vaš pogled i uopšte pravi se da žuri da bi zaobišla neprijatnog sagovornika. Na poruke ili ne odgovara ili odgovara vrlo kratko. Osećate se smrvljeno od tog tretmana toplo-hladno.

Na prvi pogled uobičajen izraz. Upotrebljava se najčešće u sportu, ali i u umetnosti, nauci, čak i u politici. Na drugi pogled, samo značenje se menja u odnosu na subjekat koji opisuje. Odnosno, u odnosu na uzrast i starost tog subjekta:

Do negde 15-16 godina, izraz ima bukvalno značenje. Talentovani klinac, od njega se očekuje mnogo - u budućnosti. Ništa više, ništa manje.

Sa 18-19 godina, to više baš i nije klinac. Sad je vreme da talenat krene da aktualizuje i realizuje. Podrazumeva se da to još uvek nije učinjeno.

Već negde oko 22. godine, počinje da opisuje problematičnost. Ok, bio si talentovan, ali negde je zapelo. Saberi se, lupi sebi šamar, vidi šta ćeš sa sobom.

Posle 25.te , a naročito kad se krene u tridesete, mlada nada je sinonim za propaliteta. Od njega ili nje nema više ništa. Tu se onda prilepi kao prefiks i ono "bivša" ili "nekadašnja", kao krstača na grob. Budala koja je bila nadarena, pa pukla. Takvih je na tone.

Izraz nastao u bivšoj SFRJ, ali se održao sve do danas.

Prvobitno označavao sve one klubove u nižerazrednim takmičenjima, po provincijskim naseljima. Gradski stadion zarastao u korov, sa zarđalim tribinama. Publika lokalni besprizorni klinci, premladi da ih puste u neku ozbiljniju navijačku grupu, i poneki dokoni penzioner koji ne zna šta će sa sobom. Igrački kadar uglavnom matori konji od po 25+ godina. Niko od njih neće igrati ni u Partizanu, ni u Glazgov Rendžersu, i to znaju i sami. Igraju za hranarinu i eventualno opštinski poslić tipa trener petlića ili nastavnik fizičkog u osnovnoj školi, ako se pokažu dobro protiv ljutog rivala Železničara iz Lajkovca.

Kasnije izraz dobio i šire značenje, pa označava sve one čiji je krajnji domet u nekoj profesiji ili delatnosti daleko od vrha. I koji bi trebalo da razmisle o promeni karijere.

Prikupio si nekako tri-čet'ri 'iljade evra. Gledaš da kupiš BMW ili barem Audi A3, momački auto. Ali za te pare nema ništa, samo neki lomovi. Skroluješ oglase svakodnevno, ali polako gubiš nadu. Čak si počeo i Alfe da merkaš.

Onda ti komšija automehaničar ponudi Stila za petsto evra. Na satu 300 000km, ali JTD je to, teraće taj još toliko. Turbina pišti i piša, nema veze, skidate i šaljete u Užice na remont. I plivajući trese, taj ide u Ostružnicu. Ostalo nema šta mnogo da se sređuje, menjaš mu kaiševe i ulje, malo zamažeš gde je bio izgreban. Polovne gume po dvajes evra, kineske presvlake za pocepana sedišta i izguljen volan.

I tako, dođe subota. Gurneš u gepek štapove za pecanje, gajbu piva i meso za roštilj. Zavališ se u sedište, odvrneš klimu i teraj. Cepaš 70 u četvrtoj, taman 2000 obrtaja, zlatna tačka. Iza tebe se napravila kolona, neki magarac u X5 ti se nabija u gepek, blica i svira. Mrzi te i da podigneš ruku da mu pokažeš srednji prst, a pozadi ionako imaš kuku za vuču, pa nek se nabije ako hoće.

Nailazi neko proširenje, X5 te najzad obiđe, daje gas i nestaje u oblaku dima. Ti nastavljaš svojim tempom i zevaš. Posle pola sata nailaziš opet na njih, taj isti magarac i njegov X5 leže u kanalu pored puta . Ne smanjuješ brzinu, prolaziš pored njih kao pored zgaženog pseta. Uključuješ radio i tiho pevušiš.

Ushićivati se nekom sporednom životnom pojavom, kao što je npr primitivna igra ubacivanja lopte kroz metalni obruč. Pridavati joj toliko značaja da ona postaje centralna tema, uzrok i svrha drugih svetski važnih događaja.

U teoriji, čoveku je data slobodna volja. U praksi, pod pritiskom okolnosti, moralnog imperativa ili osećaja dužnosti, čovek je primoran da uradi i ono što možda ne bi hteo. Ova izreka opisuje ljudsko biće u kandžama mehanizma neminovnosti.

Nepisano i pomalo cinično muško pravilo je da se dobre ribe dele u dve kategorije: kurve i drolje. Kurve su već svima poznate, žena koja od muškarca traži "materijalnu sigurnost". A šta je sa droljama ?

Drolja je ređa zverka, i bi mogla da se definiše kao žena sa muškim mozgom. Ne očekuje da je muškarac izdržava, sama sebi traži posao i plaća račune. Po pravilu se oblači ležerno, farmerke, patike, duks ili šulja. Ali kada poželi, lako staje na štikle i oblači mini-suknju sa golim leđima. Od muškarca traži seks a ne vezu, i to jasno stavlja do znanja.

U skladu sa ovim, iskristalisala se izreka da je "drolja bolja", posebno za mladog muškarca sa niskim i neredovnim primanjima. Kombinacija za jednu noć ili veza bez obaveza, pražnjenje tenzija ali ne i novčanika.

Ljudi kao vrsta imaju potrebu da mistifikuju svoje rituale udvaranja i parenja. Izmišljeni su ljubav, romantika, sveće i šetnje po mesečini. Ova izreka skida sve te šarene kulise i prikazuje golu istinu:

- Muškarcima je u odnosu sa ženama najvažniji seks, odnosno najbitnije im je da je partnerka seksualno privlačna. Čak i kad su u dužoj vezi sa nekom ženom, lako će je ostaviti ako se pojavi neka mlađa, lepša, sa čvršćom guzom. U najmanju ruku, gledaće da sa njom ostvare barem neku avanturu na brzaka.

- Ženama je kod muškarca najbitnije da im pruža "materijalnu sigurnost". Odnosno da može da im priušti stan, krpice, letovanja, auto ... Ako to može onda je dasa, ako ne onda je šonja i gubitnik. Pri tom, svaka žena je svesna kolika je riba, odnosno kolika je njena vrednost na tržištu. Manekenka će tražiti fudbalera, prodavačica iz Maxija će se zadovoljiti automehaničarem koji dobro zarađuje.