Mrkailo46

Nedavno sam na društvenim mrežama naleteo na objavu, koja kaže da je dovoljno tri reči da se zaključi o kojem se gradu radi.
Za moj voljeni Čačak, nađu se reči "alaudža", "džovan" i "gidon". Isprva pomislih kako je objava netačna i dezinformiše narod, jer sam smatrao da ako ne svi, onda veliki broj stanovništva zna značenje ovih reči.

Elem, silom prilika neko vreme obitavam u smrdogradu, te sam pokušao da dokažem moju teoriju. Međutim, anketiranjem meštana našeg glavnog grada, došao sam do zabrinjavajućih informacija. Stoga, kao žitelj Čačka, osećam moralnu obavezu i odgovornost da napaćenoj braći razjasnim ove jezikčke nedoumice.

Alaudža

turcizam za vremensku nepogodu. Baš jako nevreme, praćeno gradom i olujom, kijamet.
Ajde kao turcizam i arhaizam, razumem da nije čuo narod.

Džovan

u komparaciji verovatno najteži oblik prostaka. On je veći seljak i od seljobera i geaka.
To je onaj lik koji će da nabudži alfu i odvrne muziku i kruzira kroz centar sa spuštenim prozorima. To je i onaj lik što na proslavi upaše košulju u gaće, da bi se video "Hermes" kaiš.
Za ovo sam bio uveren da je reč koja se svuda koristi, pomalo šokiran što ne znaju, ali opet mogu da shvatim.

Gidon

gidon je gidon. Objašnjavajući ljudima šta je to morao sam da govorim "ono čime upravljaš biciklom" jer je to najbolji opis. I kad im kažem to, oni će " pa što be reče volan". Au brate. Ceo život u zabludi živim. Odista sam mislio da je to najobičnija reč, kao što je kanta kanta, a stolica stolica. Nema sinonim, nije izvedenica, jednostavno postoji.
Niko, apsolutno niko, bez obzira na starost i nivo obrazovanja, nije znao šta znači gidon. Retki su rekli još i "guvernala", što kao, ajde i može da prođe kao sinonim, ali brate volan. Kako volan kad nije okrugao. Nije badava na engleskom "steering WHEEL", kao točak,krug. To je isto kao kad bih rekao, za onu šipku što upravljaš pedalinom, da je volan.

Od malena te tako uče, drži se za gidon i vozi. Dođete na školsko bajsevima, govoriš ortaku, "ajde penji se na gidon da te bacim". Sad odjednom, shvatam da to samo kod nas postoji, u Čačku. Nisam mogao da pređem preko ovoga, jednostavno ne želim to da prihvatim. Treba pod hitno da se reklamira "gidon", da se pojavi u Slagalici, na dnevniku, da bude proglašena za reč godine, kakvo praskozorje, kakvi bakrači.

Posle svog tog pretrpljenog šoka, čujem u neformalnom razgovoru, kako jedna koleginica objašnjava šta ne voli da jede i jelte ne znajući paorsku reč za to jelo, kaže "žele od svinje". To je bila kap koja je prelila času.
Prestao sam da se čudim i da dalje ispitujem koliko narod ne zna leksiku, zarad svog zdravlja prvenstveno, a i bojim se šta bi još moglo da ispliva na površinu.

Gunđanje, trtljanje, palamuđenje, priča u prazno, neretko i lamentiranje nad svojom sudbinom.

Eeeh da sam se udala za Nikolu kad sam bila mlada, sad bih bila dama i imala bi sređene nokte i garsonjeru u centru grada. Kako sam bila zgodna, prođem pored bazena i voda se okrene za mnom.
-Ajde, Dušanka, ne bobonjaj, da te nisam oženio ostala bi usedelica, sa tim x nogama i vodom u kolenima. Nego bolje skidaj te klice sa krompira, šta to tako preskačeš.
------
Joj brate, vidi ovog ne zna ni da trči, pogledaj kume, bolje bi igrali naši klinci od ovih...
E gde bi mi kraj bio da nije bilo povreda...
-Milisave, ne bobonjaj očiju ti, prestao si da igraš fudbal zbog kurijeg oka.

Ono kad im prodaješ cveće od 8. marta i na zadušnice.

Malo je stvari koje istovremeno plaše čoveka i kojih se gadi. Ovo je jedna od njih.
Sigurno je svako imao priliku da se susretne sa ovakvom pojavom.
To je nešto između poltronskog, majmunskog keza i nekog dijaboličnog, zlog, histeričnog cerekanja.

Ne koriste ga kako se smeh inače "koristi", kao reakcija organizma na neku određenu situaciju. Ne, kod njih je to kao neki tik, nešto što moraju da koriste učestalo u toku govora. Kao što normalna osoba pri razgovoru pravi pauze, tako u tim momentima debele žene kreću sa hijenskim kikotanjem.

I dalje je nepoznanica zašto je ovakav smeh osoben samo za debele žene, bez izuzetka.Možda ove mršavije jednostavno nemaju fizičke predispozicije za emitovanje takvog zvuka,njihove alveole i disajni organi verovatno nisu napravljeni za takvo nešto.Ne znam.

Zašto se debele žene tako smeju, takođe ne znam, to je pitanje za neko ozbiljnije sociološko ili antropološko istraživanje. Svakako, kad god čujem takav gnusan zvuk, nešto mi zaigra u želucu.Plaši me...

Nadimak za tog jednog ortaka u drustvu. Uglavnom je najniži od svih i preke je naravi. Otrov nema puno sreće, uvek se njemu desi nešto loše.

Uglavnom Otrova najviše sprdaju i bude žrtva većine šala. Otrov je često mrzovoljan i podseća na Boba Roka iz "Alan Ford"-a. Često svoje fizičke nedostatke nadomesti dizanjem gvožđa, čime još više podseća na karikaturu.

Pored svega Otrov, na neki neobjašnjiv način, ima najviše uspeha sa ženama.

Otrov je isfrustriran zbog svoje građe i svakodnevnog podjebavanja.
Otrova ne treba čikati jer je poput ekspres lonca ili tempirane bombe.

Ali upravo njegova reakcija kada eksplodira, je ono što ostale ortake najviše ispunjava. Uprkos svemu Otrov je duša od čoveka i čini obavezan deo svake ekipe.

Superlativ kvaliteta. Nema rok trajanja, ni garanciju. Toliko je dobro da je pobedilo zub vremena. Ovaj epitet stariji ljudi često pripisuju proizvodima superiorne jugoslovenske industrije u svom zenitu.(prim. aut. slobodin usisivač)

Ajde bre ćale, da ti kupimo kotao ili neku od onih peći što Miroslav reklamira, držiš ovu cerovku otkad znam za sebe, ko mile grota, ovo uopšte ni ne greje. Sad će jaka zima, smrzućeš se čoveče.

-Ne sviraj kurcu šta fali peći, jebala vek. Koristim je 30 godina, nikad kvar nije imala, menjao sam doduše taj trofazni utikač par puta...Ne boj se ti za mene nije meni zima, a da se grejem na gas nisam pička, a da kupujem pelet... pišam ja i tebe i Miroslava.

Opštepoznata floskula kojom se pravdaju nepozvani gosti prilikom upada na veselje. Toliko je izlizana da sama njena upotreba ima kontraefekat i eksponira vas kao padobrance.

Alo bre koji ste vi?!
-Ovaj ... mi smo sa mladine strane
Druže, ovo je ispraćaj...

Kad te dobra riba iskoristi.

Možda i najpodmuklija od svih fora koje koriste stric/ujak na slavljima za trpezom.

Od ustaljenih "Jebeš li šta?" i sličnih, nekako se i iskobeljaš i odbraniš, ali od ove ne možeš.

// neka proslava, prošlo predjelo davno, pripitom ujku treba pauza između geopolitičkih i egzistencijalnih diskusija sa ostalima, osvrće se ka tebi

U: Desi, ujkino, kako je kod tebe, kako ide škola, koji si fakultet ono beše?
-Dobro je, ja sam ovaj... za računare, IT...
U: A ja, programer, tako reci. Ako sine tu su pare u tim kompjuterima... nego da te pita ujko kad jebeš tamo Beograđanke, jer jebeš normalno ili u pičku. He he he

Šah-mat.

Za razliku od Nezgodan sagovornik , ovo je mnogo češći primer.
Za njega su pojmovi metafore, ironije i sarkazma nepoznanica. Njegova sposobnost je u tome da vreba priliku da na neku vašu reč, baci "foru" koja se rimuje sa krajem te reči. Ustvari ne mora ni da se rimuje, bitno mu je samo da kaže nešto glupo što smatra smešnim.

Kada "nasednete" na "foru", vaš sagovornik proživljava neverovatan osećaj katarze i satisfakcije, propraćen mongoloidnim kezom i kikotanjem poput hijene. I dalje ostaje nepoznato iz kojih pobuda ovi ljudi koriste "fazone" koji nisu smešni bilo kojoj zdravorazumskoj osobi.

Pored ovih primeraka treba izbegavati reči poput: osam, i po, betmen, audi, pežo i razne druge. Ali koliko god da si oprezan, maloumnik će iskoristiti svoju "veštinu" i na bilo koju reč uzvratiće aforizmom.

/ blejimo kod nekog ortaka na vikendici, kasnije počinje žurka

E brate, ko će da roštilja večeras?
-Kako ko, pa ti, nećemo debelom da damo, prošli put je pola pojeo pre nego što je ispržio.
Dobro ajde, ja ću, jesi zvao šta riba?
-Jok brate, to će Šomi, ja sam zvao Šoneta.
A što Šoneta jebote, znaš da je retardiran.
-A znam, moram brate zbog male, kuka da povede njega da se malo socijalizuje.

/ kasnije žurka uveliko traje, sedim i roštiljam tri sata, nemam suza u očima od dima više, prilazi Šone

E matori, jer ti treba neka pomoć oko roštilja?
-(sav ushićen odgovaram, konačno neko da se ponudi da me odmeni) E lepo što pitaš, treba...
Moj ti kurac mesto leba. Heehee

Razvukao je kez preko lica, i tupo te gleda telećim očima, ono debilno heehee se učestalo ponavlja, ti samo nemo gledaš u taj prizor i možeš samo da maštaš koliko je njemu lepo u tom trenutku.

Ovan ili jarac koji je ubog u jednu nogu.
Ćopa.

Čuma je narodni naziv za kugu.
Ovaj izraz najčešće sam sretao kada skupljamo/beremo/čupamo nešto.
I kao što i čuma mori, pa ne pomori sve, tj. uvek neko preživi, tako i kad su ovakvi radovi u pitanju nešto ostane neobrano ili nepočupano. U suštini koliko kog radio ili se trudio, nešto ostaje preskočeno.

Uglavnom ga je deda koristio kada mu dokurči da radi pa šta ostalo ostalo ili da opomene nekoga ko previše predano bere/skuplja/čupa.

Plevimo papriku, kreće da kaplje kiša

Deda: Ajde ubrzajte, eve kiše.

Okreće se i vidi babu koja je još na početku reda

Deda: Ajde bre, ne moraš svaku travku da obrstiš, čuma mori, pa ne pomori sve...