Nedavno sam na društvenim mrežama naleteo na objavu, koja kaže da je dovoljno tri reči da se zaključi o kojem se gradu radi.
Za moj voljeni Čačak, nađu se reči "alaudža", "džovan" i "gidon". Isprva pomislih kako je objava netačna i dezinformiše narod, jer sam smatrao da ako ne svi, onda veliki broj stanovništva zna značenje ovih reči.

Elem, silom prilika neko vreme obitavam u smrdogradu, te sam pokušao da dokažem moju teoriju. Međutim, anketiranjem meštana našeg glavnog grada, došao sam do zabrinjavajućih informacija. Stoga, kao žitelj Čačka, osećam moralnu obavezu i odgovornost da napaćenoj braći razjasnim ove jezikčke nedoumice.

Alaudža

turcizam za vremensku nepogodu. Baš jako nevreme, praćeno gradom i olujom, kijamet.
Ajde kao turcizam i arhaizam, razumem da nije čuo narod.

Džovan

u komparaciji verovatno najteži oblik prostaka. On je veći seljak i od seljobera i geaka.
To je onaj lik koji će da nabudži alfu i odvrne muziku i kruzira kroz centar sa spuštenim prozorima. To je i onaj lik što na proslavi upaše košulju u gaće, da bi se video "Hermes" kaiš.
Za ovo sam bio uveren da je reč koja se svuda koristi, pomalo šokiran što ne znaju, ali opet mogu da shvatim.

Gidon

gidon je gidon. Objašnjavajući ljudima šta je to morao sam da govorim "ono čime upravljaš biciklom" jer je to najbolji opis. I kad im kažem to, oni će " pa što be reče volan". Au brate. Ceo život u zabludi živim. Odista sam mislio da je to najobičnija reč, kao što je kanta kanta, a stolica stolica. Nema sinonim, nije izvedenica, jednostavno postoji.
Niko, apsolutno niko, bez obzira na starost i nivo obrazovanja, nije znao šta znači gidon. Retki su rekli još i "guvernala", što kao, ajde i može da prođe kao sinonim, ali brate volan. Kako volan kad nije okrugao. Nije badava na engleskom "steering WHEEL", kao točak,krug. To je isto kao kad bih rekao, za onu šipku što upravljaš pedalinom, da je volan.

Od malena te tako uče, drži se za gidon i vozi. Dođete na školsko bajsevima, govoriš ortaku, "ajde penji se na gidon da te bacim". Sad odjednom, shvatam da to samo kod nas postoji, u Čačku. Nisam mogao da pređem preko ovoga, jednostavno ne želim to da prihvatim. Treba pod hitno da se reklamira "gidon", da se pojavi u Slagalici, na dnevniku, da bude proglašena za reč godine, kakvo praskozorje, kakvi bakrači.

Posle svog tog pretrpljenog šoka, čujem u neformalnom razgovoru, kako jedna koleginica objašnjava šta ne voli da jede i jelte ne znajući paorsku reč za to jelo, kaže "žele od svinje". To je bila kap koja je prelila času.
Prestao sam da se čudim i da dalje ispitujem koliko narod ne zna leksiku, zarad svog zdravlja prvenstveno, a i bojim se šta bi još moglo da ispliva na površinu.

Gunđanje, trtljanje, palamuđenje, priča u prazno, neretko i lamentiranje nad svojom sudbinom.

Ono kad im prodaješ cveće od 8. marta i na zadušnice.

Malo je stvari koje istovremeno plaše čoveka i kojih se gadi. Ovo je jedna od njih.
Sigurno je svako imao priliku da se susretne sa ovakvom pojavom.
To je nešto između poltronskog, majmunskog keza i nekog dijaboličnog, zlog, histeričnog cerekanja.

Ne koriste ga kako se smeh inače "koristi", kao reakcija organizma na neku određenu situaciju. Ne, kod njih je to kao neki tik, nešto što moraju da koriste učestalo u toku govora. Kao što normalna osoba pri razgovoru pravi pauze, tako u tim momentima debele žene kreću sa hijenskim kikotanjem.

I dalje je nepoznanica zašto je ovakav smeh osoben samo za debele žene, bez izuzetka.Možda ove mršavije jednostavno nemaju fizičke predispozicije za emitovanje takvog zvuka,njihove alveole i disajni organi verovatno nisu napravljeni za takvo nešto.Ne znam.

Zašto se debele žene tako smeju, takođe ne znam, to je pitanje za neko ozbiljnije sociološko ili antropološko istraživanje. Svakako, kad god čujem takav gnusan zvuk, nešto mi zaigra u želucu.Plaši me...

Nadimak za tog jednog ortaka u drustvu. Uglavnom je najniži od svih i preke je naravi. Otrov nema puno sreće, uvek se njemu desi nešto loše.

Uglavnom Otrova najviše sprdaju i bude žrtva većine šala. Otrov je često mrzovoljan i podseća na Boba Roka iz "Alan Ford"-a. Često svoje fizičke nedostatke nadomesti dizanjem gvožđa, čime još više podseća na karikaturu.

Pored svega Otrov, na neki neobjašnjiv način, ima najviše uspeha sa ženama.

Otrov je isfrustriran zbog svoje građe i svakodnevnog podjebavanja.
Otrova ne treba čikati jer je poput ekspres lonca ili tempirane bombe.

Ali upravo njegova reakcija kada eksplodira, je ono što ostale ortake najviše ispunjava. Uprkos svemu Otrov je duša od čoveka i čini obavezan deo svake ekipe.

Superlativ kvaliteta. Nema rok trajanja, ni garanciju. Toliko je dobro da je pobedilo zub vremena. Ovaj epitet stariji ljudi često pripisuju proizvodima superiorne jugoslovenske industrije u svom zenitu.(prim. aut. slobodin usisivač)

Opštepoznata floskula kojom se pravdaju nepozvani gosti prilikom upada na veselje. Toliko je izlizana da sama njena upotreba ima kontraefekat i eksponira vas kao padobrance.

Kad te dobra riba iskoristi.

Možda i najpodmuklija od svih fora koje koriste stric/ujak na slavljima za trpezom.

Od ustaljenih "Jebeš li šta?" i sličnih, nekako se i iskobeljaš i odbraniš, ali od ove ne možeš.

Za razliku od Nezgodan sagovornik , ovo je mnogo češći primer.
Za njega su pojmovi metafore, ironije i sarkazma nepoznanica. Njegova sposobnost je u tome da vreba priliku da na neku vašu reč, baci "foru" koja se rimuje sa krajem te reči. Ustvari ne mora ni da se rimuje, bitno mu je samo da kaže nešto glupo što smatra smešnim.

Kada "nasednete" na "foru", vaš sagovornik proživljava neverovatan osećaj katarze i satisfakcije, propraćen mongoloidnim kezom i kikotanjem poput hijene. I dalje ostaje nepoznato iz kojih pobuda ovi ljudi koriste "fazone" koji nisu smešni bilo kojoj zdravorazumskoj osobi.

Pored ovih primeraka treba izbegavati reči poput: osam, i po, betmen, audi, pežo i razne druge. Ali koliko god da si oprezan, maloumnik će iskoristiti svoju "veštinu" i na bilo koju reč uzvratiće aforizmom.

Ovan ili jarac koji je ubog u jednu nogu.
Ćopa.

Čuma je narodni naziv za kugu.
Ovaj izraz najčešće sam sretao kada skupljamo/beremo/čupamo nešto.
I kao što i čuma mori, pa ne pomori sve, tj. uvek neko preživi, tako i kad su ovakvi radovi u pitanju nešto ostane neobrano ili nepočupano. U suštini koliko kog radio ili se trudio, nešto ostaje preskočeno.

Uglavnom ga je deda koristio kada mu dokurči da radi pa šta ostalo ostalo ili da opomene nekoga ko previše predano bere/skuplja/čupa.

Svi smo imali priliku da sretnemo jednu takvu osobu, koja sve vreme govori u alegoriji, odlicno se sluzi metaforama i skoro uvek ironijom i sarkazmom.

Kada ste u društu i ako ne biraš kako ćeš mu odgovoriti, uglavnom ispadaš glup i pre nego što toga budeš svestan.
On je uvek sam za sebe, nisi pošteđen od njegovih fora bio sa njim u društvu ili ne. Uglavnom ljudi prepoznaju ovakve primerke i izuzetno su obazrivi sa njima, ali se ne upuštaju u dalju diskusiju i nadmudrivanje. Ipak kada se nađe neko uporan, pa krene da odgovara isto u frazama i prenesenom značenju, kreće nadjebavanje nalik ona dva mađionicara u filmu "Prestige".

Ovakve osobe mogu da podignu atmosferu u društvu, ali je izuzetno zahtevno i naporno slušati ih i paziti da se ne upecaš na neku skrivenu metaforu. Nimalo nije prijatno kada ispadneš namagarčen, a ovi daroviti govornici uglavnom nemaju osećaj kada da prestanu.

Rečenica koju čuješ/izgovaraš svaki put kada se igra stoni tenis, pikado ili bilijar.

Tanko. Slabo. Loše. Nije kvalitetno. Jednom rečju tankosava.

Često se može čuti prilikom gledanja fudbala, kada se komentariše neznanje igrača, ukoliko je seoski fudbal u pitanju, dobija dodatnu draž pri izgovoru.

Ipak, najčešći primer je ćale koji je iznerviran kada igrač ne zna odgovor u slagalici, pa ovim izrazom ocenjuje njegovo (ne)znanje.

Jedna od najmudrijih stvari koju sam čuo od starijih.

Govori o tome da se otvore četvore oči i dobro obrati pažnja pri biranju bračnog partnera, jer je danas izuzetno teško naći partnerku o kakvoj maštaš.

https://youtu.be/FSYAcgyMsic

U suštini, fraza insistira na lokal-patriotizmu pri biranju dragane, jer mora da se zna iz kakve je porodice, čija je, kakva je istorija naslednih bolesti u porodici, da li su imali ludaka ili samoubica.

Kad je devojka iz lokala, to se sve zna ili se relativno lako sazna. Problem nastaje kad nađeš neku devojku sa strane, te bliža porodica nije upoznata sa kompletnim porodičnim stablom do askurđela, te automatski dobija najgore karakteristike i predviđaju da će te raskućiti u rekordnom roku.

Porodični ručak, ti na svom izlasku iz detinjstva.
Ko zna koji put jede se punjena paprika. Mogao si da se navikneš i na kavurmu i pihtije i kuvanu tikvu, ali i dalje odvajaš papriku od mesa.
Ne voliš meso u supi, od graška ti je muka, a ribu ne jedeš jer te mrzi da trebiš.

U svakoj takvoj prilici baba, koja je jelte uvek šef kuhinje, samo bi se nasmejala i klimnula glavom i promumlala: Ješćeš ti i govno i pitaćeš ima li još...

Dvadesetak godina kasnije, živiš u stanu od 40 kvadrata u većem gradu nego u kom si se rodio. Našao si neku nasaditu devojku, koja prirodno postane ti i žena.
Malo po malo, postaješ sve ono čega si se gnušao. Nagovori te da kupite i kera, da živi sa vama, radiš od jutra do mraka, porodicu i prijatelje kao da nikad nisi imao.

Dođu i deca, opet si nadglasan i dete dobije troslovno, ili u "boljem" slučaju četvoroslovno ime sa jednim samoglasnikom. Ime koje za koje si nekad mislio da se daje samo psu. Da bude što kraće kad ga dozivaš.

Ponekad se i zapitaš kako je došlo do svega ovoga, u šta si se pretvorio...
Onda te iz duboke zamišljenosti prene glas tvoje draga:

-Dragi, hoćeš da pojedeš moje, ja sam na dijeti, ne smem više?
Ovaj... naravno, baš sam hteo još da sipam, ovaj put si nadmašila samu sebe.

Jedeš ono jelo, dao Bog da ima naziv, hoće duša da ti izađe na nos. Ispred sebe vidiš babu kako se kezi i zamišljaš kako bi tamanio punjene paprike da si znao šta će da te snađe.

Zlojeb je čovek koji uživa u tuđoj nevolji. Ne posećuje prijatelje i poznanike u dobru. Ne dolazi na čestitanja i čašćavanja. Niti o slavama i preslavama. Pojaviće se kad je neko u nevolji. U bolesti i propasti.

Zlojeb nasluti nesreću. Brakolomstvo. Proneveru. Bankrotstvo. Bolest. Smrt u porodici.

Pojaviće se. Kao gavran. I navestiće još crnje nesreće.

Čovek zasadi šljivar. Svake godine kreči stabla. Navodnjava i đubri zemlju.

Šljiva - plavka, požegača, madžarka. Nema bolje na svetu. Hoće u kazan, kao pekmez, u sušare, mišane, kao suva šljiva, u kazane, kao rakija.

Šljiva je ranocvetka. Iznenada, preko noći, ospe se cvetom. Učini se : pao sneg. Tako se zabele šljivaci.
Hoće šljiva da prerodi, pa se čovek namuči. Ne može je mlatiti. Šljivu mora da trese. I da je kupi sa zemlje. I da puni sudove. I da prepune sudove prenosi u kačaru. Da puni kace.

Čovek ispeče rakiju, napuni burad, pa burad natovari na kola, pa na železničku stanicu.
Pretovari burad u vagon, kupi kartu i za sebe i za rakiju. Sedne u voz. Ide u trgovinu. Čak u Beograd. Tamo ga čeka kupac.

Čovek proda rakiju ( pekmez, suvu šljivu). Pare stavi u unutrašnji džep kaputa. Ponovo sedne na voz. Ali, na prvoj većoj železničkoj stanici nešto mu pade na pamet. Siđe sa voza. Uđe u mehanu. Naruči kilo rakije i svirače.

Ujutru nema para ni za voz. Kući se vraća pešice. Za njim se kotrljaju prazna burad. Koja će se svake godine puniti i svake godine prevaljivati isti put.

Pogan stvor. Insekt. Bilo koja buba ili živuljka koja leti ili gamiže.