Pored svoje didaktičke i narativne uloge, ove stilizovane figure muško - ženske omladine imaju i svoju estetsku ulogu, odnosno, da 'razvesele' tipografski deo stranice.
Međutim, autor istih nije uzeo u obzir da đaci prvaci nemaju apercepciju uživalaca esida, kako bi doživeli pun umetnički dojam ilustracija, a još manje dele isti smisao za kritiku društva putem izopačenih imbecila u nadrealnom svetu.
Zbog toga su kasnije posledice evidentne.
Likovi čekaju u redu:
-Pst, brate, pazi onu tamo...
-Oho, odlična pozadina, buraz!
(riba se okreće)
-(obojica) OOOU! GROB!
-Brate 'si vido one crvene tufne na obrazima?! Onaj karmin?!
-Peku oči brate! Šminka se k'o deca iz bukvara!
Likovi koji stoje oko ortaka koji leži mrtav od pića.
Druga strana medalje čuvenog dezerta 'dečija radost'. Iako kod dece jako popularan, svojevremeno, u kantinama kasarni se pak uglavnom služio kao upozorenje na duge i iscrpljujuće marševe i vežbe (zbog šećera, verovatno).
Stoga, kad god bi na kraju obilatog obroka ponositi čuvar naše otadžbine ugledao dve kriške džema i margarina, teška srca, anticipirajući sudbu kletu, pustio bi jednu gorku suzu, mireći se sa okrutnom realnošću.
Ko god je bio u vojsci ili je čuo priče, verovatno zna o čemu se radi. Meni je ovo drug ispričao, koji je bio zadnja generacija regularne službe.
Rodno mesto čuvenog Minotaura, polu čoveka - polu vola.
U suštini, čo'ek je lapo vo...
Navarivanje domaćicom.
Ranije se ovom rečenicom započinjao domaći zadatak.
Odličan story board za savršeno filmsko ostvarenje. Na žalost, u današnje vreme većina ljudi tek preko filma čuje za neki strip.
Sličnu sudbinu doživeo kao knjiga. Jedina razlika je u tome što niko (režiser, kostimograf, scenograf...) nije morao da se muči, jer sve je već dato u reči i slici.
Dakle, više podseća na story board nego na samostalnu umetnost. Na žalost.
Evo nekih praktičnih primera iz skorije prošlosti:
V for Vendeta
300
Hellboy
Tin Tin
Corto Maltese
Sin City
Watchmen
...
PS: I naravno da još uvek postoje ljudi koji cene strip, da ne dođe do zabune.
Pegla. Izraz koji se sve ređe koristi za auto, a sve češće za rigoleto. Zapravo, mislim da su ljudi skoro i zaboravili na ovaj model praktičnog gradskog auta, te da mu je ovo uzelo punu primenu.
Elem, nastaje usled nekontrolisanog uživanja u piću, tj., dolazi kao posledica istog.
-Bratac, kako si se proveo sinoć?
-Jaoj, čoveče, odrao sam se! Prvo smo očistili gajbu piva, pa neki lik tu doneo balon vina, i na kraju izašli u grad da zapečatimo rakijom! Kad sam doš'o kući bilo mi tol'ko loše, da sam osvanuo grleći wc šolju...
-Znači bacao si fiata 126, hehe.
-Ma ćuti, bacio sam više pegli nego cela poljska auto industrija '75.!
Ono iz čega su svi izleteli naglavačke (čast izuzecima), a sad bi sve češće da se vraćaju tamo, kako verbalno, tako i fizički. Elem, kako godine odmiču, pristup je sve ograničeniji.
Definicija je ograničena na mušku populaciju!
Neobjavljeni slogan leskovačke "Roštiljijade".
Za vreme gore pomenutog festivala ne možete zateći nijednog kera na ulici, od centra pa do periferije grada. Ozbiljno!
Bilo koja muzika, nezavisno od pravca (od panka, preko hip hopa, do tehna), koju će vaš roditelj tako oceniti, sem ako to nije, naravno, "muzika njegove mladosti".
"Gasi bre tu narkomansku muziku! Kako mož' da slušaš to sranje?! Eee, da pustiš stonse\silvanu\šabana, pa da vi'š šta je muzika moje mladosti...!"
Izraz kojim stavljamo nekom do znanja da ćemo brutalno nasrnuti na njega, tj., razbiti ga, oljuštiti ga, sjebati ga ili pocepati ga (ko pop sarme na zadušnici). Druga svrha ove fraze je uvreda dubokog karaktera (nacapeš, napaseš, naždereš mi se muda ko pop sarme na zadušnici).
A svi mi znamo kako sočno i halapljivo popovi žderu na ovakvim "eventima".
Najčešća streptnja zabrinutog oca u Srbiji, jer iza nje stoji "a sin neće da se ženi, jebe mi majku", za čim sledi preki zaključak "ma ne jebem ništa dok snajka ne dodje u kuću!"
Primer u svakom čestitom domaćinstvu
