Neizbežna rečenica svakog kvazi-metalca u pokušaju da se pričepi prvom današnjem bendu koji je čuo, da li su dobri ili da li mu se svidjaju je opcionalno, njemu je dovoljno da bude nekome u bulji u nadi da će time biti više kul.
Publika mrtva, odlaze ljudi, razočarano, ostala najbliža rodbina i tri - četiri pokušaja metalaca koji su se juče utripovali da je kul biti hardkor sektalika i pitali mamu i tatu da im kupe rokericu, trešerke i neku majicu sa bendom cije dve ipo pesme znaju, pomislivši da su ljudi na bini, koji su spremni da zaplaču jer su shvatili koliko su loši, njihovi najveći idoli i da bi mogli da steknu rejting u slučaju čepljenja mučenicima.
Gitarista: Koje sranje, nisi mogao ritam da ubodeš ni u jednoj pesmi, jadniče!
Bubnjar: Alo ti mašiš svaki drugi rif, pa onda meni sereš!
Basista: Bar nas nisu gadjali!
Kvazi Metalac: Svaka čast momci vi ste najbolji bend koji sam ikad čuo!!!!