suptilan i sarkastičan odgovor na pitanje "znaš za ovu pesmu?", pri čemu bude navedena pesma neke grupe koju ni rodbina ne sluša...
-e brate je l' znaš za novi hit ofucanih drogoša - žrtvovanje devica.mp3 sa albuma "Satana je moj kum"
-e čuj je l' znam, tako mi mobilni zvoni...
već neko vreme se broj tvojih godina piše sa dve cifre i stvari su počele da se menjaju, dokopao si se nekog laganog pornića ili novina erotskog sadržaja i shvatio da tvoja "piša" ima još neku ulogu... super, mada si i sam svestan da od toga neće biti ništa bar još 5-6 godina (ako ti se debelo posreći)... Najveći baja u razredu (lik koji je prvi popio celo pivo i povukao dva dima da se nije zakašljao) je smuvao onu malu iz VI-1, na ekskurziji... jbt, udarna vest u školi, viđaju se petkom, drže se za ruke, povremeno se i poljube... tebi se sviđa njena drugarica, al ti se naravno noge odseku kad ona priđe na puškomet, ostaješ bez daha i kloneš... nema veze, ćale te potapše po ramenu, namigne i kaže "ima vremena", tebi padne kamen sa srca...
u tom blagostanju zaljubljenosti i izigravanju bande proleti osnovna škola, dolazi srednja... Sad ti već za broj ortaka koji su nešto "navatali" treba i druga ruka.. opušteno, sve u svoje vreme, navataćeš i ti jbg, loše te krenulo, slabo si izlazio, trebalo da se uči, ćale i ortaci iz kraja te bocnu povremeno krilaticom "ima l' koja..." na šta ti naravno sležeš ramenima i mumlaš nešto...
Bliži se kraj srednje škole, hormoni ti rade prekovremeno, sva ekipa je obrnula bar po jednu turu, uspešniji i po nekoliko, al ti još uvek čekaš onu pravu, mater joj gde se sakrila... polako krećeš u ofanzivu, počev od boljih riba, al shvataš da debelo zaostaješ sa gradivom i da ne možeš da sklopiš dve prostoproširene rečenice, posle čega samo bleneš ko magarac... Jbg, neka, bitno da se radi, biće nešto, valjda... s tom mišlju noću zaspiš... Ćale se već mršti, jer je rodbina počela da zapitkuje "kako to da ga ne viđamo s nekom, moj marko je već godinu dana bla bla..." Tu već i keva ulazi u priču sa "jesi li ti ikad bio zaljubljen?"... sledi i odgovor "mani me kevo, nisam ja Bane Bumbar, ovo je dvaes prvi vek..."
Maturska ekskurzija, vrlo dobra prilika da nađeš nešto, u busu praviš spisak prioritetnih devojaka... Došli ste, raspakovali ste se, došlo veče, žurka... Prvo ti treba alkohol, jer si i dalje ista kukavica kao i u osnovnoj, preteruješ u njemu naravno, a u međuvremenu masa razgrabi ponuđeno... napadaš ribu poslednju sa liste, al s obzirom da si u "boris jeljcin" fazonu, popijaš ispalu, jbg maler... Tu se pridružuješ ulešenoj ekipi pevajući dobre stare pesme...
Depresija postaje dobri stari saborac, a tu je i fax. Ćale te više ništa ni ne pita, keva te gleda ko da ti nije dobro, a znaš šta misli... Sad već i komšiluk zapitkuje i čudi se "otkud tako lep mladić da nema devojku..." (odjebite seljaci) Tvoj ponos ti još uvek diktira visok tempo, i nećeš bilo s kojom, nadaš se jednoj al vrednoj... Nalaziš par kandidatkinja, al ni ti više ne veruješ u uspeh, naviknut na prethodne promašaje otaljavaš posao... Čuo si da ti ortak nije više mogao izdržati sličnu situaciju, pa je kresnuo neku kurvetinu, što ju je pola grada pregazilo... Smeješ se, al' je podilaze žmarci jer nisi siguran da li ćeš i ti pući, pakao agonija... Cela je ekipa do sad nešto i karala, a ti još na onom poljupcu u obraz sa školskog izleta devedes' osme... Pitaš se šta nije u redu s tobom majku mu, da li si lud ti ili svi oko tebe, nemaš rogove, nisi sakat, al jbg, one opet ne daju, brane se ko Rusi...
Praviš još par očajničkih pokušaja, ali polako se miriš sam sa sobom i sa činjenicom da nećeš jebati... jbg, ima i drugih stvari u životu, zar ne?
supstanca poznatija i kao "crno zlato", u većim količinama povećava agresivnost ljudi... Oni koji žive blizu nekog povećeg nalazišta obavezno postaju teroristi od puberteta pa na dalje...
izraz koji najčešće karakteriše osobu neokaljanu inteligencijom, tj. za koju imate osećaj da joj u glavi samo ptičice cvrkuću... Može se prepoznati po tupom pogledu, sjaju u očima i odsutnom, neskidajućem osmehu na licu. Takođe je u stanju da odvali neku neslanu šalu u momentu kad joj nikako nije mesto ili da ne shvati foru kad se svi ostali smeju, iako naravno neće propustiti priliku da i tada izbaci svoj osmejak uz blagu namrštenu grimasu, što iz aviona odaje da nije ništa shvatila... Kad je pozovete po imenu, uvek deluje kao da ste je tog momenta probudili!
- ...i jbt tako me prozove i dobijem keca naravno... čekaj bre, šta je smešno?!!
-mm a, šta... a to ja ovako, za sebe...
-au druže al je tebi lepo, u glavi ti proleće, bole te kur za sve...
Ono neobjašnjivo i sakriveno duboko u nama, što nas vraća kući iz bilo kojeg dela grada, bez obzira koliko ubijeni od alkohola bili... Takođe nas usput nahrani u nekoj ćevabdžinici ili pekari, ubada nam ključ u bravu, smešta nas u krevet, mada ne obavezno i izuva...
-jbt 'ladno sam se sinoć ubio ko Rus, ko me je doveo kući?!
-pa niko brate, sam si se izgubio, tražili smo te pola sata pa odustali...
-zju, vidi, još sam i dva parčeta pice kupio u Karibiku, da mi se nađe za doručak, samo se ne sećam u kom od ona dva...
podmazano, ne mož' podmazanije...
P.S. - Ne pitajte kako je autor došao do ove definicije...
lik iz društva koji je bunar bez dna za sve CD-ove koje mu pozajmiš, svaka ekipa ima makar jednog takvog. Ako je izašao novi manager ili PES i CD prođe kroz ekipu, kad dođe do njega, tu misteriozno nestaje, ili gubi svoju funkcionalnost tako što ili bude izgreban, obliven sokom, jogurtom i td, neretko mas'an... Ako mu nešto pozajmljuješ, obavezno napravi kopiju CD-a, jer je efekat isti kao da si CD bacio u bunar... na pitanje gde su mu CD-ovi odgovara raznim varijacijama pitanja: "koji CD?", što ti odma stavlja do znanja da je dalja rasprava izlišna...
-Srđane gde su moje slike iz Beča, na ona 2 CD-a što sam ti dao, već su 3 meseca kod tebe?!
-Koja 2 CD-a?
-(mrmljajući u bradu) a i ja sam našao koga da pitam...
s obzirom da vidim kako su slike rudara nešto popularne u poslednje vreme, pitam se kako će oni objasniti onima u kancelariji šta su to radili u vreme kad su "kancelarci" visili u srednjoj školi i gulili kožu na fakultetima, gubeći najbolje godine života nad knjigom i natežući se sa profesorima koji misle da su bogovi i koje niko ne kontroliše... Ni jedan fizički rad nije lak, ali kad svu školu završiš sa 17 godina i onda se 6-7 godina zajebavaš, izlaziš, i provodiš, dok tvoji vršnjaci na faxu polagano pucaju od nervoze, pa red je onda i da se malo namučiš... Ko ne plati na mostu, plati na ćupriji...
P.S. Ovo se naravno nikako ne odnosi na one koji su u kancelarije dopali bez škole, zahvaljujući nepotizmu i sl...
pukovnik PVO Vojske Jugoslavije, čovek koji je "video nevidljivog", i to ni manje ni više nego po mraku... Naime u noći 27. marta 1999. godine ovaj gospodin je sa nekom starom ruskom krntijom od rakete, malo modifikovanom još starijom domaćom tehnologijom srušio F-117A Nighthawk, ponos USAF i NATO-a, pravo u njive sela Buđanovci... Iako nema ko ne zna za ovaj podvig, malo ljudi ustvari zna ime ovog svojevrsnog heroja minulih nam (fala bogu) ratova! Danas čovek živi opušteno i drži pekaru...
"Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka!!!"
P.S. Autorov način da kaže hvala...
Navala političara-kandidata, u vreme predizborne kampanje, u štale, na gradilišta, rudnike, fabrike... Tako najlakše možete videti nesretnog kandidata sa lopatom u rukama, kako se osmehuje, dok u sakou koji vredi 10-ak prosečnih plata u Srbiji, zatrpava nešto ili vozi bager, traktor, jaši konja, bere šljive ili bilo šta drugo što bi pokazalo kako je ON jednak sa građanima, kao da je to njegova svakodnevica... Naravno u stvarnom životu se jedva iskaljao čestito, što svi znaju i to stvar čini još jadnijom...
osećaj koji imate kada stojite ispred manastira Ostrog, kad pogledate u kakvoj su vukojebini napravili onoliku građevinu...
devojka koja je odavno izgubila nevinost... u baladama...