Slikovit izraz koji opisuje psihofizičko stanje određene persone na izmaku snage. Obično ih karakteriše podbulo lice, podočnjaci, krvave oči, blago teleći osmeh i raščupana kosa. Zna se da je rosa najsvežija u cik zore a u podne ako još i postoji je sveža poput Matijevićevog parizera. Obično su to braća napaćena konobari, šoferi, bećari, kockari, pevači i nikad prežaljeni sinovi koji se vraćaju iz treće smene.
Sedi ekipa oko podneva, karta se u bašti kafića i čeka još jednog člana ekipe. Dolazi brat napaćeni sa nekog aftera posle burne noći na destilatima i hemijama. Sav razdrljen, podbuo..
-Divi ga Mikica ala je otekao ko bećarski k..ac +Haha au Mikelanđelo ala si svež k'o rosa u podne, sedi da bacimo meksikanera.
Sadrži emisije iz doba pred informatičke revolucije i informacije koje su bile aktuelne dok je Majkl Džekson bio crn, Hulk Hogan bio zvezda američkog rvanja, a Jugo izvozni proizvod u SAD. Ta vremenska diskrepanca od nekoliko decenija pretvara ovaj program u zabavni i pomalo nostalgičarski jer vidiš neke predmete koje nisi video od detinjstva (Sega, Komodor, tetris, model mobilnog telefona, automobila...)
Emisija govori o pronalasku hard diska od 1 giga bajt i flopi diskete...
Kancelarija sa 10 računara ''286'' ljudi u belim mantilima kucaju po tastaturama dok po ekranima mili kombinacija brojeva i slova zelene boje:
Naučnik: U ovo vreme mlaznih aviona (snimak boinga 727) i brzih super automobila (snimak Ford Sijere RS) smo uspeli da stvorimo skladišta podataka koja će moći da prime više od jednog giga bajta i prenosive nosače podataka koji će moći da prime skoro dva mega bajta podataka...
Posle polusatnog štićenja vazdušnog prostora svog doma u kom se izvrši masakr nad muvljom populacijom, pojavljuje se ona - poslednji mohikanac, rambo među muvama, muvlji Džejms Bond, neuništivi Spartakus koji poseduje toliki broj veština da ju je gotovo nemoguće ubiti. Ona pobegne dok je popreko pogledaš, bezobrazno sleće na muvalicu, ruku, nogu, daljinac, laptop, prkosi, provocira, leti samo po neosvetljenim delovima prostorije. Ta poslednja muva, kao da sveti sve pale drugove, izvlači iz čoveka one animalne instinkte, neka čula i veštine koji su potisnuti unutar nas brojnim kulturološkim obrascima. Zbog nje poželiš da uzgojiš najvećeg pauka ikada u sobi, koji će biti strah i trepet svakom letećem objektu.
Crna slutnja, noćna mora, urođeni podsvesni strah svakog muškarca. Njena pojava je nenametljiva, skromna i precizionistički skladna i oštra. Stoji u uglu sobe , ćuti i kad radi, ne skreće pažnju na sebe. Deca je se ne plaše, žene misle da su sasvim ok, a muškarci skreću pogled kada bi je i slučajno pogledali. Tiha voda breg roni, kaže narodna mudrost, a tiha TA peć kičmu... Postupak njenog unošenja ili iznošenja iziskuje više proračuna i razmišljanja nego celokupni nuklearni program SSSR-a (stan ili kuća, koji je sprat, koja soba, kolika su vrata, jel trojka ili nedobog šestica, ko od prijatelja je na raspolaganju - poželjna mešavina Nikole Pekovića i Tibetanskog Mastifa). Prilikom prenošenja ulažu se nadljudski napori, a koncetracija je na nivou šetača po žici preko Kanjona Kolorado. Ipak zbog svih ovih teškoća, uspešan postupak prenošenja TA peći se u muškim pričama rangira odmah iza priča o seksu a stavlja se u isti koš sa pričama o vojsci, teretani, tuči, mafiji...Kada muškarac uspešno obavi ovaj posao on je prošao inicijaciju, ulazi u klub i dobija sertifikat o sposobnosti i snazi.
Verovatno najiritantnije pitanje koje može biti upućeno, a koje se uvek postavlja od strane starijih maloj deci. Ono je univerzalno, bezvremeno, opstaje uprkos svemu i javlja se u svim prilikama bez izuzetka ( rođendani, slave, svadbe, sahrane). Nije isključeno da je ova mantra u stvari duboko uvreženi niz reči u ljudskoj podsvesti i da je kao takav preživeo od nastanka našeg do danas, jer uprkos svemu traje i ne pokazuje znakove starenja i izlaska iz govora, a da će se u daljoj budućnosti pokazati kao lozinka za otkrivanje misterije nastanka božije čestice.
Rođendan, sunčan dan, deca trče po dvorištu, igraju se, dolazi stric nalazi slavljenika, podiže, ljubi u obraz, tutne mu pare u džep i izgovara: nego reci ti meni jel te slušaju ovi...
Čuveni džep na ''old skul'' košuljama naših matoraca, na levoj strani grudi. Ovaj džep je svoj institucionalni okvir u našem društvu zadobio svojim idealnim proporcijama i praktičnošću. Naime, svaki Jugović 1970ih, 1980ih, i 1990ih ga je koristio za smeštanje mekog pakovanja cigara i upaljača. Tada je bio vrlo širok asortiman pljuga mekog pakovanja: Vek, Formula, Partner, Filter 57, Drina, Morava, Point... Jedine cigare tvrdog pakovanja koje su mogle da stanu u njega su čuvena i nadaleko poznata Drina bez filtera. Džep je bio proziran, pa se i sa par metara moglo videti kojoj se marki ko priklonio. Ipak, moralo se voditi računa prilikom stajanja na suncu jer je dolazilo do eksplozije upaljača u džepu usled dužeg boravka na istom...
Podatak od primarne važnosti po nacionalnu bezbednost, strategiju proizvodnje i uvoza energenata, državnu stabilnost. Naime kada krajem jeseni u nekoj vukojebini u Srbiji procveta trešnja ili ne daj ti Bože šljiva u DB-u se pali crvena lampica, hitno se saziva državni vrh i u najvećoj tajnosti se dogovaraju mere za prevazilaženje krize. To je najava zime od minimum -40 stepeni u proseku, Dunav ima da poteče uzvodno pa da se zaledi, sledi glad, beda, možda i svetski rat a ni smak sveta i konačni Isusov dolazak nisu nerealne opcije.
RTS 1 drugi udarni dnevnik, počinje vremenska prognoza: apokaliptična muzika, crveni baner preko ekrana sa natpisom: POSLEDNjA VEST !!!
Dobro nam poznata čitačica vremenske prognoze izlazi pred narod u crnoj odeći sumornog lica i deklamuje vest:
Sinoć oko 3:45 minuta u selu Karavukovo u istočnoj Srbiji, je procvetala trešnja gazda Pere Vojinovića, a i šljiva Mitra Nikolića je opasno napupila. Ni najstariji stanovnik ovog sela Milivoje koji ima 124 godine i pamti Karađorđa se ne seća da se ovo ikad dogodilo. Jedno je sigurno, zima će biti teška, hladna, tamo gde je bilo Panonsko more stvoriće se glečer a pingvini i polarne lisice će doći sa Južnog Pola. Srbija je pred milenijumskim izazovom, izveštavaćemo o ovome na svakih sat vremena...
Auto koji je kroz decenije korišćenja kod nas stekao kultni status. Vlasnici ga doživljavaju kao polu živi objekat i ophode se prema njemu kao prema detetu, ljubimcu, živom stvoru.
- A vidi, nešto mi je lep danas baš je nekako veseo - Ajde jugiša upali prijatelju, mojne si cava - On tačno oseti kada ga ja vozim, naučio je na mene - Tačno je osetio da mi je hića i prestao je da štuca, pojurio kao lud...
Klasičan primer lokalnog '''nabrijanog'' đilkoša koji zrači teletinom unaokolo. Izgleda kao mešavina Šabana Šaulića i Đoganija uz primese divljeg poriva Seje Kalača. Po ulici se najčešće šetaju polu goli sa ili bez majice na ramenu, nose kratke šorceve za kupanje i ribok klasik patike. Kada hoda ruke su u polu raširenom stavu, glava i vilica izbačeni napred, sa blago povučenim ramenima unazad, pa izgleda kao da vesla unaokolo. To je inače stav kada se tetejac ''repetirao'' , kada je ''metak u cevi'' i svet je pod njegovim nogama. Obavezni su udarači kruške po vašarima koju neretko ''zabadaju'' i glavom, jer to je vrhunski dokaz moći i dominacije u njihovom čoporu, dok u kafanskoj varijanti o glavu lome i čaše, flaše i sitan inventar. Frizura je kec - trojka, sa varijacjama na temu ( zemunka, tarzanka, bičevi, repovi, špicevi ), poželjno je da je i kosa ofarbana drečavim tonovima no nije obaveno. Komuniciraju zvukovima koji nalikuju ( brt, vrt, misš, gija, roknem...) Pogled im je neverovatno tup ali namršten što celokupnom stajlingu daje posebnu draž. Obožavaju kola i obično su vlasnici najpristupačnijih modela koji mogu da dostignu 200 km/č. Tu je širok izbor gsi - eva, gti - eva, i striktno mora da bude benzinac jer: '' benzin je za kola, nafta za traktor a plin za upaljač''... Primerci ove vrste su ranije viđani po rubnim beogradskim opštinama i prigradskim naseljima, kao i u unutrašnjosti, no sada su otkrili čari javnog prevoza, veliki broj ih je i položio pa sada menjaju lokacije i prisutni su manje više svuda.
Svi smo u životu imali kontakt sa drkalicom. Na izgled običan, nebitan predmet kome je mesto u kanti za smeće, a u stvari je predmet od izuzetnog značaja po krvni pritisak i smanjanje tenzije kod korisnika. Drkalica je po pravilu mali predmet totalno nebitan ali poseduje određenu funkciju ''drkanja u nedogled'' jer nam nekim svojim svojstvom ''pruža otpor'' i vraća se u prethodno stanje. Drkalica može da bude - hemijska olovka, upaljač, čep od nekst sokića, prekidač od slot aparata, šnala za kosu sa onim ''katapult'' mehanizmom...Korisnici drkalice su obično u boljem psihičkom stanju od onih koji je ne koriste. Kako ih prepoznati? Jedino njima se cakle oči u masi stondiranih nesretnika na dosadnim predavanjima.
+ Mama gde mi je ona bela majica ? - Mama: (u poslu preko glave, jednom rukom zapržava pasulj, u drugoj ruci drži telefon) u gornjoj levoj pregradi u ormaru, pored peškira...
