Spominjemo ga u situaciji kad hoćemo da nekog naučimo pameti oprobanim sredstvima*

* U njih spadaju - neklepan kopač, volovska žila, taraba s ekser, bejzbol palica, žica za armiranje, nakvašeni Kurir, kurbla od FAPa, viljuška od partizanke, grundigov daljinski i slično.

Radnja koja se najčešće pripisuje liku između 13 i 30 godina gde optuženi od trenutka ulaska u autobus složi smrknutu facu i traži neki ćošak da se zabode. Nikada ga nećete videti kako sedi (čak iako je autobus prazan) niti da zvera okolo. On mrzi autobus, mrzi ljude koji se voze autobusom i mrzi sebe zato što je i sam igrom slučaja deo te subkulture.

Blaži oblik autobuskog solo hejtera je osoba koja non-stop ima slušalice u ušima, blene kroz prozor nepomično, naslonjen/a na neku od šipki.

Teži oblik, poznatiji kao autobuski solo pro-hejter pored standardnog opisa solo hejtera nema slušalice zato što prezire obične solo hejtere i ostale koji imaju slušalice u autobusu, mrzi gledanje kroz prozor zato što je besmisleno, tako da gleda u svoje noge, trudi se da nikada ne dodiruje šakama ništa u autobusu i koristi isključivo leđa za održavanje ravnoteže i naslanjanje.

Znak da se neka starina sprema za odlazak u večna lovišta.

Onaj koji nosiš u kafanu. Šansa da ga ujutru imaš kod sebe je ravna onoj da skočiš "lastu" sa 9. sprata i preživiš!

Моја фиока је фиока коју има сваки клинац. "Мама, јел ово сада моја фиока?". Да, добио је фиоку... Тако је лепа и празна. Ставио је унутра свој аутић. Да, то ће бити гаража. Сада је ставио и човече не љути се. Време пролази... Негде међу лајсницама зе завукло педесет пара... оних малих жутих и дебелих. Последње важеће паре у Србији. Сада нема мање од 1 динар. Ту је и неколико бомбона из праисторије, мачкин зуб који је нашао у дворишту, неколико камења са мора. Једна праћка. Каубој и индијанац, тенкићи и топови. Пар резача, гумица.... Касније се уселила прва потрошена оловка. Патентица која се сломила. Хемијска која се истрошила. Свеска за математику. Уџбеници са редним бројевима. Последњи су имали број осам. Ево га, гел за косу, један дезодоранс, стари бријач. Кутија кондома. Неколико дискова са сликама које више не жели да гледа. Стари мобилни и пуњач. Стара батерија од новог мобилног. Индекс. Радничка књижица, здравствена... Нека стоје ту, сада не требају... Прстен... Ту ставља бурму када излази са другарима. Коверте од плата и рачуна... Чекове... Опет здравствена... Сада нека нова. Са овером до краја живота... Бромазепан и Ласикс. Налази лекара, рендген снимци. Цео један живот у тој мојој фиоци.

Potencijal glagola udarati

Posebna boljka koja zahvata kako lepšu, tako i "ružniju" polovinu studentskog sveta...
Nervozni smo, nadrkani, otkidamo glave svakom ko nam se obrati....
Napunjeni enormnim količinama kafe i cigareta počinju i ruke da nam se pomalo tresu.... A neki čak razviju tikove i mucanje.
Konstantno zurenje u knjige i skripte ostavlja utisak na menatalno zdravlje kako nas tako i ljudi oko nas. A i dešava se čudna temporalna pojava da vreme prosto leti, a dani ispita su sve bliži i bliži, a stalno gledanje ka kalendaru kao da pogoršava stvari još više.
Niko nije bezbedan!