dahtanje unazad

Od Bilje moje komsinice kad radi u basti pa joj se onako vidi zarez od picke pa se ja pomislim u biljo bas si lekovita

Dve najveće košnice

Onda drolja ostane.

Ćerka hirurg.

Umro.

Govance koje neosetno ispadne kad prdneš.

Prejaki svrš.

Bivše pičke.

Krajnji stepen doticanja dna, situacija u kojoj su šanse za izvlačenje iz iste minimalne.

Nesto na kome cekamo da naidje neka riba s interneta da joj iznudimo adresu i napunimo joj spolnu picku Dzelom.

Mesto gde se dodirujemo kurcevima najneznije

Kad sa malih flašica rakije predješ na flaše od litar.

Flasa rakije od 2 litra.

Najbolji štek za muda.

Tumaram pustinjom. Sam. Čudni pustinjki čuvari okovani cikličnom mešavinom sazvežđa veliki medved i mali pas jure me na svojim antimaterijskim monomagnetnim tokenima aludirajući usput da smrt Ipčeta Ahmedovskog nije bila uzaludna.
Međugalaktički mač zabio sam u petu svoju blokirajući brzogalopirajući bol koji je strujio mojom hartiijom od vrednosti.
Okrenuo sam se nazad i video hordu razjarenih hiperaktivnih stonoga dok mi je Bugarin zabijao nož u leđa u milisekundama nepažnje moje. Sasvim očekivano.

U toplesu stajala je Ruška Jakić mazeći besnu alpsku kozu u međunožju podno Karpata.
Pobegoh uz pomoć stare šifre levo levo gore gore krug i uradih fataliti intergalaktičkoj manjini ciklama sopova, kao što sam svojevremeno kod Joce astme u igraonici '98 dok je vanvremenska frizura Peđe Mijatovića stajala pred prečkom.

Okupah se posle u suzama kopača kristalne tunjevine dok mi je suncem okovana kraljica leda češljala meku postelju satkanu od mesečevih zraka i tame dovežene iz Rumunije na vašar u Rumi.

Sejo Kalač zavijao je na pločastog mungosa dajući Bosansku melodramu čečenskoj dlakavoj kurvi koja je gurala paklenu pomorandzu Stenlija Kjubrika u reproduktivne organe.

Bio je lep i sunčan dan.

NEMAM DEVOJKU I ISFRUSTRIRAN SAM I SVE SU ONE KURVE KOJIMA TREBA SVRŠITI PO FACI RETARDIRANOJ JEBEM IH USTA SVIMA DAJU PIČKE A JA NEŽAN DEČKO PATIM.

A JA NE DOBIL SVOJA ŠOKOLATKA, MAMA POJELA ŠOKOLATKA

I onda pipaju leba u maksiju.

Životni putevi teraju nas da se odreknemo nekih svojih ideja, da naši ideali nekada moraju da izgube svoj sjaj, a da neki snovi ne mogu biti ostvareni.
San. Velika misao. U našim umovima tako sjajna stvar, čini nas srećnim pomisao na ostvarivanje jednog. Nekad moramo da se pomirimo sa činjenicom da se neki san nećemo ostvariti. Ali san ne umire.
On odlazi u prihvatilište izgubljenih snova. Obitava tu. ne gubi se, samo čeka.

Čeka idealnu priliku da se iskrade iz prihvatilišta, da se reprodukuje u nečijem umu, najčešće potomku bivšeg vlasnika svog. Jer vlasnici svoje snove ostvaruju kroz druge kada sami to ne mogu.
Hiljadu i jedan san biva ugušen i ponovo rođen. Jer snovi ne umiru. Oni čekaju.

A prihvatilište je tu da čini njihovo postojanje, jačanje i ostvarivanje.