Народна изрека која сугестивно говори о могућности хармоничног живота веће скупине људи на малом простору. Само треба имати воље.

Жена која због своје неспособности да се социјализује и успостави иоле присан однос са вршњацима остаје ускраћена за искуство сексуалног односа. На страну и та чињеница, најтужније је то што гледајући једну такву, како у поодмаклим годинама сједи на клупи испред авлије, схватиш да није искусила живот у његовим разним облицима и појавама, и да је живот заправо само прошао поред ње.

Неугледна жена која због свог неестетског изгледа никада није имала прилику да представи своје гласовне могућности данашњим гледаоцима музике. Или нека која једноставно није желила да успије преко кревета огавног менаџера или задриглог власника дискотеке у Франкфурту. У случају да се не уда, а све друго јој је теже да ради, а тако најчешће бива, она постаје осуђена на ноћи прошаране димом биртије и срчом кафанских чаша.

Пјесме се наручују путем списка, по унапред одређеној тарифи.
Постаје зависна од исте ствари као и њена редовна публика.
Не мора да пјева "Бунду од нерца" и "Кабрио порше".

Момак, најчешће невичан физичком раду (није било потребе или га никад нису тјерали), а још од малих ногу посебно склон мозгању и проматрању. Ипак ће са еланом да помогне родбини када се нађе у гостима, жељан да се покаже као користан, па ће се тако прихватити слагања дрва са ћићом/ујаком и буразером, и радиће то дупло спорије од њих. Лего коцкар ће гледати да свака цјепаница савршено "легне", тражиће пола минута мјесто за један комад дрвета, као да слаже лего коцкице или игра тетрис. Препознаћете га и у кућном окружењу, иако ријетко ради по кући, по ужасно спором дјелању и иритантној перфектности.