Buržuj u društvu koji puši isključivo Parlament.

Borba vlade protiv kriminala.

Opasaka upućena domaćinu pre nego što napusti goste, i predje iz trpezarije u kuhinju da iseče meso. Cilj ove rečenice je da domaćin ne pojede meso pri procesu sečenja istog.

Štek za cigarete klincima koji žive u zgradi i komšiluku.

Opaska koja se čuje uglavnom od stariji ljudi. Upućuju je kada žele da nekom plate za učinjenu uslugu, makar i najsitniju. Potencijalni primalac tog novca, uglavnom iz pristojnosti i banalnosti usluge odbija taj iznos, i nakon toga dolazi do gore navedenog izraza, posle kog će potencijalni primalac postati samo primalac.

Svako vozilo Beovoza.

Krajnji stepen anonimnosti neke pesme.

Apsolutna nemogućnost da se setimo u trenutku šta smo hteli da kažemo.Kratak prekid misli u deliću sekunde. Krečana.

Legendarna rečenica koju je izgovarao Čarli Braun svaki put kada je bivao ispaljen od strane Snupija. Rečenica sa veoma širokom primenom i danas.

Krajnji stadijum popunjenosti nekog parkinga.

Lepši način da kažete nekom da ćete da dodjete samo da jedete i obavite dužu nuždu nakon toga.

Devojka koja je toliko puta bivala "iznabadana" da okolina, njeni drugari, a ni ona sama, ne znaju tačan broj.

Pitanje koje postavlja domaćin kada se gosti smeste za sto, a odnosi se na izbor aperitiva, digestiva i drugih vrsta pića od strane istih.

Kad nećemo da nam prijatelj napravi previše slab špricer, već samo da malo "kapne" kiselom vodom.

Spavaća soba koja je ukrašena da liči na učionicu.

Član porodice koji je na slavi zadužen da poslužuje goste žitom.

Izuzetno cudan sindrom. Mi, kao "deca", mislimo da cemo sa napunjenih 18 godina, steći neka prava koja nismo imali dok smo bili ispod 18. Tu je recimo spada dozvola da koristimo ćaletov auto kad nam zatreba, da zapalimo pljugu ispred matoraca bez straha, ostanemo do ujutru u gradu ako nam se ostaje, i slično. Stvar je u tome što naši roditelji izgleda smatraju da smo punoletni tek kad započnemo život negde drugde, da to nije "ispod njihovog krova". Recimo kad odemo na studije, to je to. Oni tad za nas smatraju da smo mi odrasli, dovoljno zreli i pametni da se sami snadjemo sami u novom, velikom gradu. Ali tu je kvaka, deca k'o deca, ako je trpelo svakakve zabrane i embargoe od roditelja dok su bili maloletni, sada kad su sami svoji, poželeće da nadoknade sve ono što nisu proživeli onda kad su trebali. Onda kreće rasulo, prve žešće pijanke i budjenja na nepoznatim lokacijama sa nepoznatim ljudima, prvo trežnjenje u marici i tako dalje i tako dalje.
Znači, roditelji, ako je vaše dete loš student, zapitajte se da nemate možda vi nešto sa tim ?

Izraz, koji uglavnom koristimo u pekarama, kad nas pitaju kako da nam iseku veću količinu bureka, a mi želimo da ga iseče na 3 dela.

Ritual iz vremena kad smo bili deca...do 4-5 godine otprilike. Ritual koji se odvijao svaki put kada bi od nas čuli neku ružnu reč, laž ili, još gore, psovku, za njih smo dobijali najduže ribanje. Četka kojom su nam ribali jezik je bila jedna od naših najgorih strahova, nešto što nas je proganjalo u snu, što nismo smeli da pogledamo. Ali, zanimljivo, kada bi kao deca čuli naše, uglavnom očeve, kako psuju i zatražili, uglavnom od majke, da se oni podvrgnu ritualu ribanja jezika, dobili bismo tonu psovki i grdnji, od oca, kao i "nagradu" ribanja jezika zato što je, zaboga, laž da dete optuži roditelja, pogotovo oca, da laže. Inače, to su, barem meni, bile prve situacije u kojima sam se sretao sa nepravdom, gde sam ja izvukao deblji kraj, i gde nisam mogo ništa da uradim osim da ćutim i trpim, ali jebiga, zato sad psujem zajedno sa ćaletom kad pucamo na tiketu zbog jebenog Galatasaraja koji na domaćem terenu ne može da pobedi jebeni Eskisehirspor ili kako se već zovu ti mudžahedini iz zone ispadanja, tako da, kako stvari stoje, taj ritual i nije od neke pomoći. Izlgeda da je to samo placebo za roditelje da tripuju da su uložili koliko toliko truda u vaspitavanje svoje dece.

Naziv sa juga, jugoistoka Srbije za sok od zove.