Древни народ коме су се женска права обила о главу.

Krajnje nepotrebna stvar (pesma, video-klip) na tvom računaru koju ti je doneo/skinuo ortak, devojka, kolega.E sad bolno ste svesni da ćete to remek-delo u svakom slučaju morati da čujete (odgledate, pročitate) ali kako dragoj osobini objasniti da ta glupost ni na koji način nije vredna ni jednog jedinog bita na vašem hardu.

Neopisivo stanje dosade koje ako niste iskusili nikako drugačije ne mozete razumeti. Stanje u kojem shvatate da internet i nije neko otkriće, da na FB-u sve što ima da se pročita možete pročitati za max. 15 minuta, da na Youtube više ama baš niko ne postavlja nove kompilacije svih onih smešnih videoklipova i da ste svaki odgledali minimum 78392 puta. Najčešce stanje proizvedeno 8-smošasovnim blejanjem za računarom na poslu kada nedeljama nema ni šefa a ni ama bas nikakvog posla.

Ona plava bocica koju uvek vidite kroz prozor auta kako uredno stoji kod menjaca kad su vam sve brave smrznute.

Trenutak u kafani (ili bilo kom drugom mestu opijanja) kada jedan od subjekata kaze: Brate mrtav sam, ne mogu vise odo da spavam, a vi u strahu da cete ostati sami za stolom u ispijanju poslednje ture preklinjete doticnog da ostane jos pola sata pod izgovorom da ne pijete sami (valjda zato sto se covek oseca totalnim alkosom tek kad ostane sam za stolom)

Najcesci izgovor da se olesite od klope u bilo kom kutku stana sem za to predvidjenom mestu.

Pocetak svake basne, bajke ili epskog romana koji smo u zavisnosti od uzrasta prepricavali roditeljima, nastavnicima, devojkama/momcima, zenama/muzevima itd.Sama fraza naravno nije ni izbilza mastovita kao ostatak objasnjena koji obicno sledi...