Klinički centar svakog većeg grada u Srbiji.

Jutarnja nadrkanost nivoa Dolph Lundgren u Rokiju IV nakon neprospavane (ili neprospavanih) noći.Svaka akcija ukućana (ili sugrađana,ukoliko si se toliko odneo da ne možeš ni kartu za autobus da kupiš,o taksiju da ne pričamo) izaziva burnu reakciju,jer ti sve smeta u nedostatku sna i u višku alkohola u krvi.Tebi se creva povraćaju,a cura te napinje da joj daš ključeve kola,koje si ti naravno negde tokom noći izgubio; boli te svaka ćelija,i baš to jutro nađe šef da te zove da dođeš prevremeno,kolega ti javlja da ipak imate predavanje; osećaš se kao da te je cele noći mlatio Brus Li dildoom tvoje bivše i samo otvaranje očiju ti je tanatos.

Naravno da ti ne cveta cveće,cveta samo šupak od najintezivnije jutarnje stolice.Pokušavaš da se sabereš,ali nešto slabije ide jer si sve pare sinoć rasuo,ne sećaš se gde,samo znaš da je bilo je*eno dobro (nisi se probudio u stanici ili pored Baba Sere,to je fun marker).

Dok pokušavaš da naciljaš vilicu iz koje beže arome zbog kojih bi Gordon Ramsey zabalavio,četkica (za zube...valjda) pokušava da otkloni sve tragove tvog gastronomskog divljanja sinoć (digestivni sistemu,ne ljuti se,hehehe)...Ne možeš čak ni da se opsuješ kako treba,izgrdiš i kažeš sebi kako ćeš se dovesti u red,samo mumlaš nešto što bi jedino Holanđanin razumeo i zvučiš kao Alka Vuica sa subglotičnim laringitisom.

Šanse da skuvaš šećer umesto kafe i ispržiš ljusku umesto sadržaja jajeta su veće nego šanse da si opalio nešto prethodne večeri.Pada ti ulje/voda na nogu i tebi sve kipi,ali ne možeš ni da se istreseš kao čovek,jer to zahteva mnogo energije,a ti je nemaš jer si te iste prethodne večeri igrao kao epileptik uz neko ispiranje mozga (za metalike važi da su izubijani i izmučeni po šutkama).

Hoćeš da zapališ cigaru,ali više nemaš ni jednu,sve su se pretvorile u kancer pluća za jedno veče,jer ko će da pljuga bez piva,zar ne? Svaki izdisaj se pretvara u porođajne bolove i iskašljavaš nešto što ni H.R. Giger ne bi mogao da smisli.

Sve u svemu,kada se konačno vratiš među ljudska bića i postaneš sposoban za socijalnu interakciju,fizička agitiranost se pretvara u psihičku i pizdiš na sve što ima dve noge (HC varijante i na više od dve) i oglašava se.

Poseduje pirsinge na usni/usnama,obrazima,jeziku i/ili bradi.

Ili previše glup za šalu,ili toliko asocijalan da je Tarzan u odnosu na njega diplomirani pedagog.Ne shvata nikakvu foru,ili je shvata ali mu je previše detinjasta,jer se služi samo prosvetljenim i zrelim sarkazmom.

Krajni stepen plastičnosti neke izveštačenije među današnjim devojkama.Toliko plastike u njoj da bi se u LEGO-u lično ponudili da je kremiraju i koriste za dalju reciklažu.

Izraz koji se koristi kada se pita za cenu nečega,obično od strane onih koji su nezadovoljni sistemom ili sobom.

Pica od testa i svega sto se u tom trenutku može naći u kuhinji (a bogme i po celoj kući),kao što su Italijani svojevremeno radili.Vraćanje korenima.Još jedan savršen primer toga kako se istorija ponavlja,posebno u ovo vreme krize.Obavezni sastojci su kečap (Aro ili neki sa autopijace) i salama ,,podriguša'' (iz neke lokalne mesare) ; ako se kriza ne oseća toliko,mogu i Carnex-ova salama i Dijamant kečap,a ostali sastojci su volja i želja onoga ko je pravi (obično su to studenti,deca razvedenih roditelja ili roditelji troje ili više dece).

Obavezan deo menija svake kućne rođendanske žurke (doduše,takva bi trebalo da se pravi bez pečuraka jer klinci imaju neobjašnjivu averziju prema njima i uvek ih skidaju).

Traženi prilog za pljeskavicu u vidu svega ljutog,crvenog,testosteronskog i kapsicinskog - urnebes,ljutenica,aleva paprika,feferonke i sl. - bonus poeni ako je pljeskavica gurmanska.Što je ćevabdžinica zabačenija i socijalnija to su ovi prilozi ljući.Mali Meksiko.Obično se takve pljeskavice jedu zarad kurčenja (ili mazohizma),manje zarad gurmanskog doživljaja,jer si veća Srbenda ako jedeš sve od čega ti oteknu muda a da ti ni slina/suza ne krene.

Period u istoriji Srbije koji se javlja krajem šezdesetih godina XX veka i traje sve do danas,kako neki istoričari spekulišu.Ono što je karakteristično za ova dva perioda je da se razvijaju uporedo jedan sa drugim,a ne jedan za drugim.

U muzici se oslikava u vidu mešanja solo kafanskih umetnika i visokobudžetnih kompanija u usponu,tako da je rezultat vrlo specifična muzika,spoj narodne i neslušljive muzike.Narod to naravno ne primećuje,jer imaju drugih stvari na umu,bitno da može dobro da se uz nju napije i izdivlja,a o umetnosti otom-potom.Takva muzika je baza za današnju muziku.

Takođe dolazi do nagle popularizacije kinematografije (domaće,naravno,strana je previše nastrana),iz koje se razvijaju kultovi ličnosti i pojava koje utiču na razmišljanje mase: kult Fiće i Flojda,špijunaža,seks je jeres,poistovećivanje sa mučenicima,proklamacija estradnih umetnika.

U religiji i filozofiji je isto vrlo specifična situacija.Nema boga,nema sotone,postoji samo Tito (tadašnji predsedajući).Za njega se živi i umire,proslavljaju se dani njegove smrti,gubitka nevinosti,prve bubuljice i rođendan.Tito je apsolut.Za to vreme ostali smrtnici uživaju u istim pravima jer je to smatrano ,,budućnošću društvenog poretka'',bili oni Ciga dimnjićar ili dr sci med - svi su jednaki,svi-za-jednog-jedan-za-sve; seksualno obrazovanje se svodi na narodnu mudrost ,,kad porasteš kašće ti se samo'',znači ništa pre ženidbe (i to one ugovorene),marksizam postaje nezamenljiv deo nečije ličnosti.

Što se tiče političko-ekonomske situacije,živelo se u državi po imenu (Socijalistička Federativna Republika) Jugoslavija - simbiotski organizam sačinjen od 6 država:ima naizgled svega u izobilju - ljudi dižu kredite,peru paste Kaladontom (što je uzrok tome da svi poljupci imaju isti ukus),jedu u svojim dvorištima (od niskobudžetnog metala - masovna proizvodnja za jednake ljude) i stavljaju 5 kofera na krov novog Fiće (Fićin kult)i idu u Hrvatsku (ređe Crnu Goru) na letovanje,kod tadašnje ,,slovenske braće''.A zapravo,Tito i ekipa vuku konce i zajebavaju koga stignu,samo što se o tome ne govori.

Još neke specifične pojave su gastarbajteri,metalna vrata na ulazima,razvitak homofobije,Jagodinka Simonović (sise,samo za odrasle),Flojd (Fićin kult),šerpe sa tufnama,neglektovanje studenata,neboderi u pokušaju,i još štošta (pitati svoje).

A onda umire Tito,i polako počinje kolaps simbiotskog organizma - jedinke počinju da se okreću jedne protiv drugih,dolazi do rasparčavanja na zasebne organizme koji se međusobno ne podnose psihofizički.To je fizički kraj,ali duh tog vremena nastavlja da živi u današnjim potomcima tadašnjih ljudi i ogleda se u primitivizmu.

Narodnjak najgore vrste karakterisan visokofrekventnim kricima,egzotičnim instrumentima proizvedenih na Jamahinoj klavijaturi i zvucima iz faune.Epitom mikrofona užasa.Vrsta ovakve umetnosti je dobila naziv po mestu na kome se najčešće (i najjače) čuje,po svadbarskim šatorima na granici ili u dijaspori.Vrsta muzike je toliko unikatna da samo pravi poznavalac takvog načina života može da je shvati i da se poistoveti sa njom,i to samo kada je u pijanom stanju.

Obično je sve to propraćeno mirisom polukremiranog pečenja,baruta iz pištolja,stondiranom masom,stonim đipačama i letenjem identifikovanih i neidentifikovanih letećih objekata po mestu događaja - sve to kako bi doživljaj bio jači.Neki kažu da je šatorac proizvod situacije,a drugi da je situacija proizvod šatorca; u svakom slučaju je prisutan,i iako je neslušljiv laičkom uhu,pri mešavini sa razblaženim etanolom je ravan Joe Cocker-u.Harmonija i sklad pesme rastu proporcionalno sa čašama (poželjno litarskim,naravno,ispijenih) pića.

Unikatnost ove vrste muzike je u tome što nije svakodnevna pojava (mada ima i izuzetaka kod ljudi kod kojih je svadba stalno u glavi,a sve se to manifestuje kroz zvučnike Juga ili Lade dotične osobe),i stoga je doživljaj koji se pamti jer je efekat umnogome kvalitativno sličan onome kao u droge.

Izraz za ogroman nivo opuštenosti žica na nekom instrumentu - ili kada se prebaci u neki mnogo nizak štim,ili kada ne daš svom desetogodišnjem bratu da ti drka čivije.

Najzajebaniji šah - mat koji cura može da ti podari.Štagod odgovorio,na svojoj koži ćeš osetiti značenje reči ,,Amazonka''.Nešto kao Super Saiyan verzija PMSa.Ultimativni test vernosti koji bi sjebao i Ber Grilsa.Način na koji može lagano da te se reši,a da je ne grize savest,jer igra na kartu nemogućnosti primene ni jedne psihološke cake kojom bi je povratio.

Demokratska država u kojoj se narod pita kog će diktatora da izabere.

Za nekog izvor romantike,a za prosečnog Srbina izvor ideja na koje sve načine može da pljune nadole.

Osoba kojoj je poprilično bezveze reći ,,jebi se''.

Osoba koja prva krene sa trotoara kada je crveno svetlo na semaforu,a nema nikog.Gledajući njegov primer,masa pored njega vođena osećajem slobode kreće za njim i svi prelaze ulicu ne obazirući se na moguća nadolazeća vozila.To je osoba koja je tipa ,,fuck the system'' i ne ustručava se da pokaže svoj stav.

Efekat koji nastaje posle jednonedeljne ekskurzije u inostranstvu.Masa koja je krenula na putovanje srećna i zadovoljna na kraju petog dana počne da odaje znake fizičkog i psihičkog nesklada,koji se manifestuju u konstantnom spavanju,manjku koncentracije i agresivnosti (ukoliko dođe do prekida sna).Niko ne zna šta im se sve izdešavalo za to vreme,sem njih samih.

Po zadnjem izlasku iz autobusa svi su pogrbljeni,polumrtvi.Hodaju po automatizmu,razmišljaju samo o spavanju ili ubijanju nekoga.Efekat je izraženiji ako je pre toga III 5 kupilo 6 Jegera,4 gajbe piva i 3 boce ruma,a sve to nestalo za jedno veče.Naravno,jedan dan ekskurzije se po pravilu provodi u trežnjenju.Odsustvo odmora i spavanja ostavlja fizičke posledice (oči kao u sove sa zatvorom,leđa k'o kifla od 20 din.)

Zombiji se mogu vratiti u ljudski oblik samo ako se zatvore u jednu sobu i pustite ih da spavaju još par dana (postoje i ekstremi).

,,Odelo ne čini čoveka,ali mnogo govori o njemu''.U ovom slučaju,govori da je čiča u osnovnoj i srednjoj bio vrlo dobar đak i da je završio neki faks posle koga može da lako nađe lak posao.Očigledno,našao je posao u kome je jedva skrpio pare za taj bedan krš kupljen od Ciganjskog preprodavca kola,a plata je toliko mizerna da nosi košulje i kravate svog tate/dede koji je crk'o pre Drugog svetskog rata.

Naravno,ne ginu ni nusproizvodi seljačkog ponašanja koji se dobijaju gratis uz Ladu - ruka kroz prozor,škripuća osovina,radio pojačan do maksimuma kroz čije krčanje se jedva nazire Radio Teheran (jer je on ugledan čovek,pa se snalazi u društvu jer prati trendove),žmigavac-levo-skretanje-desno,i sl.Plus što vozi po sopstvenom nahođenju i ne mari da l' neko žuri na posao ili baba koja ide preko pešačkog ima slabo srce.

Idealan poklon za taštu - mali,nije skup,može da stane na svako vidljivo mesto.Još je i multipraktik,jer u njega mogu da stanu i oveći buket cvećki,i cela kompresovana tašta,a bogme mož' da posluži i kao neka vrsta tegle za so/kafu/šećer/alevu.

Situacija kada neka osoba 'oće da se slika za fejs sa nekim određenim muzičkim instrumentom kako bi ispala zajebana,a pritom nema pojma ni kako se drži,ni čemu služi,a ponajviše - ni šta je to.Bitno je da zna da će ispasti ,,rok zvezda'' ako je budu videli sa njime - to je najčešće žičani instrument (gitara ili bas).Vrhunac fotosešna je kada ta ista osoba pokuša da ,,odsvira'' nešto na tom čudu,što će zvučati kao motorna testera potopljena u ekspres lonac.Za takve oligofrene osobe ,,Na kraj sela'' zvuči kao Šopenov ,,Minutni valcer'',al' će to njihovo sadomazohističko iživljavanje na tim jadnim žicama (drndanje praznih žica brže nego drkanje na Lizu En) njoj pričiniti veliko zadovoljstvo,a i nahraniće svoj ego.