Košarkaš bez učinka. Kada u Žurnalu čitaš sastav tima i koliko je ko dao poena, iza njegovog imena je zarez jer poene, je li, nije dao. Recimo: "Bogdanović 18, Kinsi 12, Gagić, Lovernj 8..." gde je Gagić čisti zarez.
- Kakav je onaj moj ortak što je prošli put svratio na basket? - Visok je. I zarez. - Molim? - Tvoj ortak uporno kreće pre nego što tapne loptu, pa zahteva da igramo po američkim pravilima. Forsira šut sa distance, pri čemu samo povremeno pogodi obruč. U prevodu, ako ga još jednom dovedeš, polupaću pičku i tebi i njemu.
Simbol hrišćanstva koji o Badnjem danu i Božiću (ali isključivo po Julijanskom kalendaru) ispoljava sposobnost da učestvuje i narodnoj igri poznatijoj kao kolo. Na tu sposobnost Krsta časnog redovno u cirkularnim porukama podsećaju kumovi, dalji poznanici i ujka Zoki iz Beča sa familijom.
SMS inbox:
Zdravlje i miran san doneo ti Badnji dan Ljubav i puno sreće donelo ti Badnje veče Nek Krst časni kolo vodi Mir Božiji, Hristos se rodi!
Razlog što Japan ima Tojotu i Soni, a Srbija ima Kurtu i Murtu.
- Parazitu društveni, zar se u tri popodne budi? Zbog vas takvih je država tu gde jeste. Dok mi spavamo Japanac radi! - Pa normalno da radi, ćale, to je zbog vremenske razlike, zone i to... - Slavice, donesi mi onaj opasač da sinu objasnim geografiju.
Tačna dužina splovila u forumaša. Najpre, jasno je da rasni srpski pastuv mora duđe u treću deseticu na lenjiru - dakle preko 20. E sad, 21 deluje nekako jedva, nategnuto. Od 23 pa nadalje je već preterivanje i može neko, daleko bilo, da posumnja u verodostojnost. Zato svi forumaši puštaju da im raste tačno do 22 santima, ljubi ih majka.
Neki čet: On: 22... nisu godine hehe Ona: Sa glavićem? On: Pa... Ona: A sigurno možeš da ga obmotaš oko butine i onim što pretekne da se opičiš po čelenki da pokažeš kako si jak? On: Nisam siguran da razumem... Ona: Hoću da kažem da lažeš kao pas, mene je pojebalo pola FK Radničkog iz Niša, a toliki palamar sam videla samo na filmu. Aj izloguj se i ne smaraj više.
- Juče upali na neki fensi osamnaesti. Tigritze i machkice, jedva lične karte da imaju. - I? Jeste vodili cirkus sa njima? - Ma jok, bio absint za džabe pa smo se opili sa ćaletom od slavljenice. Bole nas kurci. ----- - Šta radiš ti tu? - Up'o. - Ajde sad lepo izađi, vidiš da imam mecu.
Nešto što se obavlja kao iz pičke. Laganini. Boza. Suljpa bez mesa.
- Brate, sere te kao da imaš leukemiju! Kada je Mesi u stvarnosti dao gol potiljkom sa 16 metara, kada!? - Ah, zar zgoditak postigoh ja? Oprosti, ne videh jer kucah SMS i na radiju slušah reportažu o nuklearnoj fizici. A ovo što tebe simultano jebem u PES-u, to mi je usput.
Poslednji trzaj očajnika kojem situacija očigledno ne ide u prilog.
- Petroviću, kupi prnje i sliku žene i ono četvoro dece sa radnog stola - otpušten si! - U kom smislu, šefe? ------------ - Dragi, moram da ti priznam: jebem se sa Markom već godinama. - Aha... shvatam... a u kom smislu? - Vaginalnom, analnom i oralnom. Htela sam i u pupak da mu dam, ali njemu je to pase.
Skaradna osobina žena da ulaze u lik dece, uglavnom one koja još ne mogu da govore, i pričaju umesto njih u upravnom govoru. Glas udese kao Nikola Simić na helijumu i obavezno pričaju ošišanom latinicom.
- Tata, vidi kakocam lepa! Vidi kakocam sratka! Da, da. - Ženo, batali da pomeraš to dete kao lutku. I ne pričaj tako, znaš da me plašiš. ---- - Je li se to ona upravo usrala kao neman? - Jesam nego sta sam! Malo sam se ukakala... - Ženo, pričaj normalno, koj... - I upiskila sam se! - Odo ja sad u kafanu pa na kurvu. - Nemoj da ti jebem mater! - A znači više nisi beba, jebem te usta!
Tefter je merilo, a u tefter ulaze devojke, žene ili Japanke u koje si ti ušao svojim slavišom. Koliko si upečatljiv bio i hoće li te nositeljka pičke upamtiti? To se ne broji. Što bi rekli treneri kada im ekipa igra kao golo govno, a bodove uzme iz nepostojećeg penala – samo se pobeda pamti. Ionako će kurava pisati Kosmopolitenu da si zaslužio tanku trojčicu na skali do 10, da si duže otkopčavao brus nego što si jebao i da uzvikuješ neku repliku Mikija Manojlovića dok svršavaš.
- Nataša, oči moje, pa sto godina te nisam video... hoćeš veče... - Izvini, a ko si ti? Majkl Kolins neki? - Nato, pobogu, jebao sam te više puta pretprošlog leta. - Aaaaa, nisi li ti nežni Smare!? Toliko si nežan bio da sam mogla ukrštene reči rešavati tokom seksa – ako bi se to uopšte moglo nazvati seksom. - Što se mene tiče, ti si jebana. I da znaš, punio sam te kao mobilni – rutinski i bez žara. Uostalom, ti si kurobeštija. Prijatan dan želim!
Ni upola koliko je njoj krivo. Ili smešno. Bio ti predmet sažaljenja ili podsmeha – jednako si jadan. Tvoja „zver“ te je prodala kao što Hajduk iz Kule prodaje tekme – jeftino i providno. Džabe joj pričaš da je taj mrtvi crv ustvari pritajeni piton i da ne znaš koji je sad kurac tvom kurcu – ona pred malenim slavišom shvata samo jedno – da time ni u puding ne može da se uđe.
- Šta ti je to? - Kurac. - Haha, bar imaš smisla za humor.
Komponuješ muziku za „Ko to tamo peva“, najgledaniji srpski film ikada, i za još stotine filmova, pozorišnih predstava, TV serija. Još tu ima nekoliko hiljada balada te stotinak dela ozbiljne muzike. Onda umreš, a kada tvoje ime kucaju u Guglu prvo im izađe odrednica „recepti“, pa se svi sete beskrajnih i bespredmetnih dijaloga sa kuvarom Andrašem o nivou ljutine mađarskog paprikaša.
- Kako mi do jaja ova muzika tandan dondon kad Taško Načić trči za autobusom. Živi piš. - To je Voki Kostić komponovao. - Šta, onaj kuvar? ------------- - Ćao, Goksi, mogu fudbalicu sa vama? - A ko si ti, klinac? - Sećaš se, igrao sam celo prošlo leto sa vama, plaćao svima pivo ispred dradže i onda skočio u tuču za tebe, dobio deset šavova na vugla kada me debeli cigan Ciga zavalio zidarskim blokom. - A, ti si mali Smare što se usro pre pet godina, pa ti baba donosila gaće i roze papir za dupe na igralište? Aj može, idi na gol.
