Postaje ponovo interesantan tek kad ga vidiš sa nekom drugom, na prvi pogled, sasvim normalnom devojkom.

Dobrim delom, da ne kažem većinskim, se radi zbog drugih riba. Da bi ona tamo za drugim stolom videla kako je ova ovde za prvim stolom digla sise u nebesa i izbacila dupe kao svetleću reklamu. Spremanje se vrši sa tolikom preciznošću i svesnim i nesvesnim namerama za osvajanje muškog primerka, da se može porediti sa pripremama za naseljavanje Marsa. Jer ona tamo druga mora da zna da ova ovde ima svoju teritoriju sa postavljenim zamkama. Nos u svoje dvorište.

Dokaz da su najzdravije stvari skoro uvek najodvratnijeg ukusa.

Prva samo treba da bude prosečna pička, jer za tupavu gospodu u nadrkanim kolima bolje i ne treba. A druga mora da zna da vozi Jugića po gradskoj džungli, da ustaje svako jutro u 6 da stigne da se našminka, nešto žvrljne u pekari i damski ispizdi kad joj neki majmun iz prve rečenice zauzme poslednje parking mesto. Da, obično zna i da drži flašu Jelenka, a ne samo druge duguljaste stvari.