Jutarnji peting sa potpunim strancem
Nešto što nije ni upola tako uzbudljivo kao što može da zvuči iako se stiskate i trljate jedno uz drugo kao da ste sami na svetu, znojite se, razmenjujete direktne poglede, menajte poze i tražite izlaz iz tog silnog uzbuđenja od koga gubite dah, a onda u trenutku u kome vam dođe da naprosto vrisnete i celom svetu objavite da ćete eksplodirati stižu slatke reči olakšanja:
-Mogli bismo da se zamenimo ako ne silazite na sledećoj.
Dr Haus
Serija koju obožavamo uprkos tome što 90% vremena nemamo pojma šta se zbiva.
Bilo koji stažista: možda je pseudoneuroplastična hiperdektomija u predelu hiperkardijalne aorte.
Bilo koji drugi stažista: ne, nema ospica iza levog uva.
Bilo koji treći stažista: a beringokokusni virus koji napada parapolipeptičke mrvice u slezini?
Bilo koji četvrti stažista: onda ga ne bi svrbeo domali prst na levoj nozi. I to ne objašnjava činjenicu da mu je srce toliko slabo da će umreti za deset sekundi.
Haus: Svi ste vi idioti. To je kambodžanski grip, koji se nije na vreme manifestovao na magnetnoj rezonanci jer je pacijent jeo sladoled od malage na Kopakabani prošlog aprila. I lažov je. dajte mu mentol bombone i oporaviće se na vreme za svetsko prvenstvo u košarci.
(završna scena: Haus kod kuće svira klavir, i peva Odu radosti unatraške. Na bantu jeziku. Obožavam tog čoveka.)