Prestati sa duvanjem.

Kaže se za mladu damu sa stažom koji daleko prevazilazi njene godine

Švercer iz Mađarske.

Česta uzrečica akademski obrazovanih majstora.

Ljudi koji se profesionalno i posvećeno bave skečevima i nadmeću putem istih.

Muško se izgleda zaljubi u nežne finese ženskog tela onog trenutka kada prođe kroz pičku i prvim plačem strese buđ sa zidova srpske bolnice u kojoj mu bejaše sudba da se rodi. Ako se kojim slučajem desi da mu blaženost tog kožom nabrčkanog organa promakne u tim prvim mahovima života, mnogobrojni susreti sa sisom koji slede će mu svakako staviti verige oko duše i osuditi na pečal do kraja života.
Pripadnik kuratog roda generalno u životu prođe kroz tri faze. Prva se svodi na besomučno bacanje majmuna u nesvest, maštanje o ženama. Tada posteljina miriše na svrš, na očajan zadah drkanja gde se celo prisustvo suprotnog roda svodi na njeno obitavanje u čovekovoj glavi. Tužna je to priča. Tužna solo narativa poput priče fenomenalnog solo gitariste iz malene srpske kasabe, koji je celo osnovno školovanje trpeo kokavce frajera zbog nošenja majice Metalike i Mejdena. Taj gitarista je jedinu utehu nalazio upravo u svojoj gitari. I kada je taj gitarista dovoljno navežbao sviranje sve svoje gitare, kada su se pragovi ogulili i kada su žice počele da smrde na gvožđe a prsti na krv, kada su se u ćošku nakupile kutije i kutije bensedina, gitarista je odlučio da osnuje bend. Gitarista je našao još dve budale, bubnjara bez jedne ruke i gluvog basistu. I kada je došlo vreme da gitarista zasija, on je vaistinu zasijao. Izašao je na sklepanu binu sklepanog kafića, oči su mu suzile od dima, držao ih je zatvorene, ali to gitaristi nije smetalo. Jer gitarista je poznavao svaki jebeni ton na svom instrumentu, svaki jebeni solo, svaku jebenu notu. I gitarista je izašao, odsvirao svoj solo i...završio. Jer gitarista je bio jedan, a ova dvojica nisu bila ni za kurac. Gitarista je bio sam i kao takav svakako nije ništa mogao da postigne. Nije bilo ritma, nije bilo linije. Nije se osećao usamljeno, gitara mu je bila tik ispod glave, pored uva. On je slušao i znao je da je apsolutno savršeno i besprekorno odsvirao svaki ton. Ali besomučno lupanje jednorukog bubnjara i blesavo treskanje prstiju po bas gitari ga je nadjačalo na zvučnicima. I kada se pesma završila, kada su ga sačevali nemi i zbunjeni pogledi nekolicine okupljenih ljudi i glupavo tapšanje napaljene balafurdije, gitarista je shvatio da je sam. Tek tada je shvatio da je sve vreme bio sam, kada je bilo previše kasno.
Drugi period mužjakovog života je već golo kupanje u pički. Mužjak se ženi, majka zadovoljno klima, otac plače, svatovi plaču jer misle da otac suze radosnice pušta, a očevo srce tužne note plete. Mužjak kreće da jebe. Ali vrlo brzo saznaje da mu je svaki žulj njegove jataganom ovenčane desnice mnogo puta draži no svako mekano i mirišljavo jastuče njegove voljene drage. Jer brak vam je, deco moja, najgora trgovina na svetu. Brak vam je sađenje drveta punog gorkih plodova. Sadnicu platite skupo, previše skupo, toliko skupo da je otplaćujete do kraja života. Proleće dođe, ptice zacvrkuću, ali pupoljci toga drveta ne mirišu na radost. Ne mirišu na lepo. Mirišu na govna, mirišu na urin, mirišu na povraćku i pun kontejner pelena. I tek kada muškarcu zadah prestane da divno miriše na vinjak već ruke krenu da mu bazde na izmet, tek tada muškarac shvati koliko se zajebao. Tek tada shvati da su mu svake batine zbog neplaćenog mesa iz kafane bile mnogo, previše draže od ovog parčeta mesa zbog koga je platio životom. Reče jedan moj drugar, u onim besanim noćima kada smo pluća punili marihuanom a jetru natapali pivom i gasili žar popušenih pljuga, reče on tada da se svaki strah od seksa i žena prevaziđe onog trenutka kada muškarac uvežba tehniku i nauči kako da jebe. Oh, kako se samo grdno varao. Dragi moji, svaki strah od seksa i žena se prevaziđe onog trenutka kada shvatiš da treba apsolutno da te boli kurac za nju. Kada shvatiš da je seks nalik životu: nemilosrdan, varljiv, ali pre svega sebičan. Za tu pičku ćeš ti svakako već višestruko platiti, i to onako kako ona bude želela. Shvati da ženi nisi potreban, da kurac nikada neće dovesti ženu do ludila. Da značenje "ženska ruka u kući" nema ono značenje koje misliš da ima, jer ženska ruka je jedina sigurnost u ovom neispitanom i nepoznatom svetu, jedino se njoj zna svrha, da dovede ženu do bunila, do mraka u svesti, do kolutanja očima. Žene od tebe traže nešto drugo, a jedino što ti možeš dobiti, i ono na šta će se tvoje celokupno uživanje u životu svesti jeste taj komad mesa koji si, avaj, tako skupo platio. Zato se prepusti, čoveče.
Dođe jesen, drvo koje je muškarac tako skupo platio je davno procvetalo, voćke na njemu se već žute. Ali to voće je sada odraslo, više ne smrdi na govna, ali smrdi na pare. I samo traži. I što ga više zalivaš, ono više traži. I što ga više nežno krpom brišeš, to prljavije i prašnjavije postaje. I što ga više mijuleš, što mu više pevaš, što ga više suzama oblivaš jer znaš da si mu ceo život dao, to gorčije postaje i manje privlačno za jelo. I tako završavaš svoj život, jadni i skapani čoveče. To voće koje si gajio, u koje si ceo život uzdao, koje je trebalo da ti podari zdravlje kao i svako drugo voće, uradilo je potpuno suprotno. Isisalo je svo zdravlje iz tebe, otelo ti život, skapalo te, ukralo tvoju mladost i podarilo je sebi. I ti ćeš, čoveče, plakati. Ne zbog toga što ti je voće sve to otelo. Ne zbog toga što ležiš sam, usamljen, što svakim samrtnim hroptajem postaješ sve lakši teret svojoj staračkoj postelji. Ne, čoveče, najveća nesreća nije u tome što tek tada shvatiš gde si bacio svoj život. Što tek tada zamisliš kako je mogao da prođe. Koliko tvojih noći je ostalo prospavano, koliko žena je ostalo neokrnjeno, koliko flaša je ostalo neotvoreno, koliko je kafanskog inventara preživelo da sada služi porodični ručak, nešto za šta kafanski inventar nikad nije bio namenjen. Sva tvoja nesreća će se ogledati u tome što ćeš shvatiti da će ta voćka, kojoj si dozvolio da ti ukrade sve, a opet je neizmerno, bezrazložno i glupavo voliš, imati istu sudbinu kao ti.

Južnjački izraz za jajca.

Tipično veče u životu prosečnog studenta. U ruci buksna vrsna, u frizu salama mrsna.

Kad se napiješ u prisustvu ribe. Ne, nije frka to što si pijan, za to bi trebalo savršeno da ti zviždi jaje, osim u slučaju ako ti slaviša nije u vidu ovećeg klitorisa i ako ti odsustvo muda ne dozvoljava da jednim treskom krigle o sto daš znak polovini da zvocanje ostavi za kući. Čisto da te ne obruka pred ortacima, ovako ti ne gine. Kajaćeš se zbog onoga što će čovekov najbolji neprijatelj, alkohol, izvući iz dubina tvoje guzice i staviti ti u usta. Ispašćeš pička, govorićeš joj iskreno, iznećeš joj svoja osećanja, a znamo kako je ona sisa, Frančesko Petrarka, prošao posle toga. Proveo je život gledajući je sa prozora, drkao slavišu na neostvarive želje i pisao Kanconijer u pauzi dok mu se ne digne za sledeću rundu. Da burazeru, ispljuvaćeš takva govna, da ćeš sledećeg jutra da psuješ ćaletu i seme i pleme, ne bi li se najzad čovek rešio da te ljudski zakolje, kako je odavno trebalo, ne bi li te time spasao blamaže koja sledi. Dobićeš klupu. Ribu će da ti jebe neko drugi, a ti ćeš večno da budeš tu da je tešiš od njegovih bezobrazluka. Taj jedan jedini trenutak iskrenosti, da ne kažem slabosti, dovešće do toga da ćeš sledeći put jebati kada se gospođa bude rešila da ti rodi ćerku. Ne sina, prevelika si pička za sina. Ćerku.

Izraz koji se koristi za osobu koja je apsolutno niko i ništa, a misli da je nešto. Beskorisna poput lipe, drveta previše mekog da se od nje bilo šta napravi, suviše vlažnog da se o nju ogreješ. A nema ni kurac.

Odbijanje da se ustajanjem ukaže poštovanje nekoj osobi.

Turska kafa i buksna. Izaziva sličan efekat kao i pravi spidbol, samo u mnogo slabijoj meri i, naravno, za puno manje para.

Voda u Vojvodini.

Kultna scena iz "Sabirnog centra", mnogi bi rekli. Ipak, reč je o običaju, odnosno južnjačkoj verziji Slepog miša, samo što se u ovom slučaju u krošnju penje ceo orkestar. Naime, član alkoholom uroljane svadbarske publike, seoski poglavica, nezadovoljan kvalitetom duvanja u trubu podjednako pijanog ciganskog orkestra, odlučuje se na sprovođenje radikalnijih mera. Rakija udara u mozak, vene se šire, on uzima motornu testeru i pojuruje tamnoputu skupinu do obližnjeg drveta. Produkt sagorevanja dizela obavija i guši raju okupljenu oko stabla, kučići laju, zarđali zubi testere polako seku koru i krče sebi put, a trubači sve jače duvaju. Mlada vrišti, zet vadi tetku i psuje im majku cigansku, a znojem nauljena gospoda na drvetu crpe zadnje atome adrenalina dok i poslednju alveolu ispumpava u usnik limenog instrumenta. Kada je motorka već negde na polovini, jedina svesna osoba na veselju shvata da je vrag odneo šalu i baca se na sprečavanje nesreće. Cigani koriste priliku i duvaju Featovu dirladu dok se selo epileptično baca u trans. Narod se vraća do šatre, a muzičari ne smeju da silaze sa drveta, jer bi to značilo prekidanje svirke. Oni će tu ostati do zore, barem ovi što se nisu u međuvremenu onesvestili i pali na zemlju.

Naziv za fudbalera, tamne puti, koji je izuzetno spretan sa loptom.

Povraćaćeš. Bacićeš peglu. Curićeš bljak niz davždenjak i sve će to biti posledica preterivanja sa jelom i pićem. Napunio si stomak hranom k'o Matijević viršlu i sve to u šesnaes' zalivaš sa sedam vrsta alkoholnih pića. Ako se kojim slučajem desi da ne ožežeš grlo želudačnom kiselinom, onda će ti to zacelo izaći na drugu stranu, odnosno usraćeš se k'o kokoška nosilja.

Dan demonstracije umetnosti balansiranja između količine potrošenog novca i zadržavanja mogućnosti da jebeš te večeri.

Izuzetno sočan i mastan prdež, od koga se fasada ljušti, a armatura uvija u violinske ključeve. Svojevrsna je čast za domaćicu kada njen gost, jedno dvadesetak minuta posle jela, ošine kvalitetan prdež, začaran mirisima ručka, na taj način govoreći da je hrana bila toliko kvalitetna, da nije čak imao ni strpljenja da je svari, a kamoli kulturno pojede.

Kulturni naziv za sise.

Ortak koji prvi skupi muda da se na fudbalu pojavi u šorcu i kratkim rukavima i na taj način, uz prvo prolećno sunce, zvanično objavi kraj zime.