Verovatno najverniji navijac domaceg fudbala ali pre svega to je cuveni beogradski prodavac stadionskih kanditorskih proizvoda i sokica, koji su inace relativno jeftini van stadiona, ali su kod njega skupi (po tim cenama ne bih mu nista kupio makar se na tekmi ja lelujao od gladi) jer na utakmici ima monopol prodaje, ali kako se utakmica blizi kraju, tako i cene padaju, a pri kraju utakmice mozete vec da sednete sa njim i glodjete orasnicu za dzabe, Kandi ce vam samo namignuti, u fazonu, jedi sine ali da se ne zna o tome...
Kandi je cutljiv covek, vredna starina i miran. Radi bez buke i ne preskace.
Prodaje uz poznati diskretni uzvik: ''Kandi!'', zbog kog je jelte i dobio nadimak.
Inace ima brata iz iste branse, ponekad rade istu utakmicu, neverovatno lice, i on je isto Kandi.
direktor_svemira
Vruc pakleni vetar koji zaduva kad-kad leti i kod nas. Ako ste na otvorenom ne pomaze ni da uzmete blok 5 i masete kao lepezom.
Osecate se kao radnik ''Energoprojekta'' u Alziru.
A neko kome tesko padne takva vrucincina, pri pomisli na neku radnu operaciju koju treba da obavi po tom kijametu, sigurno misli da bi mu bilo lakse da je i nag otisao da nasece drva u snezno jutro...
Svaki navijac reprezentacije Srbije posle odgledanog mucnog poraza protiv Gane.
Ni najmizernija inteligencija ne shvata sta se desilo posle odgledanog, dok dusa pati zbog ponovljenog nastupa reprezentacije lisene hrabrosti.
Soba sa dragim gledaocima posle utakmice, atmosfera puna neverice.
Gledalac 1: -Faca ti kao da si u sanduku! Hocemo na terasu? Po pivo a? Pirka neki povetarac, 'aj' ovamo...
Gledalac 2: - Bi ja, al' ne mogu bre da se pomerim koliko sam ganut!
Čarape za nogu (sve do broja 50)!!!
ko zna - zna...
U teoriji je to nekad činilo odelo, a danas u praksi - treša.
Japanski naučnici su nam izmislili sve te lepe materijale u kojima sad možemo udobno da uživamo toliko da futuristi predvidjaju da će i voditelji TV Gnjavnika raditi uskoro u njegovom visočanstvu Treši .
A nekad, da bi videli u centru grada čoveka u treši, morali ste da odete do reke, i tu bi videli nekog gospodina kako odeven u treši vrti blinker, gricka šibicu i gleda plovak dok peca.
Predsednik fudbalksog kluba Vojvodina, ali, posle ugledane te njuske, u umu zazvoni sokantno pitanje ''Da li je to Leopold? Leopold, Leopold...''
Grčki Žuća, pas, možda i lutalica.
Jedan takav već dugo obitava na atinskim ulicama, u glavnoj ulozi je kod svakog protesta, tj. nereda, hita neustrašivo njuškom gde drugi psi ne bi smeli šapom a ljudi kročili nogom, kroz suzavce, pendreke, molotovljeve-koktele, bojne otrove i nedaće sve vešto k'o lija medj' smetove.
Pas koji je više uradio za Grčku nego svi mi zajedno za Srbiju!
Živeo Žućanidis! May the Force be with you!
Palite TV, vidite dete, podseca vas na nekog miljenika nastavnice srpskog jezika kog ste imali u osnovnoj, medjutim dopire ton, radi se o politici, mogvaj se pretvara u gremlina...
Iz sagorelog pamcenja prisecate se nekako filma The Omen iz 1976. i malog Demijana, filma koji vas je plasio, i pitate se, da li su njega prorekli!
Frazetina fudbalskih komentatora i novinara za konacan ishod bez golova.
Tako se elegantno opravdaju strelci, kao, eto, ovlazio im barut pa im tanad ostala zaglavljena u cevi nemocna da opali (fota fak bre?!)...
Dok publika realnije ocenjuje igru ljubimaca kao nastup slogiranih kokoski.
''...mreze su mirovale na Cairu. Po lepom ali sparnom vremenu za igru, u mecu u kojem su bodovi bili potrebni i Radnickom i Slogi za opstanak, vaznost duela kao da je okovala noge igracima...''
Zivot gazi, sekunda je sve manje i vreme brzo curi...
Bivsi heroji jebackih i nejebackih duela zauvek se zaboravlljaju i film o nasim obicnim zivotima nikada nece biti snimljen zbog novonastale svetske krize.
Tako ce neka sad devojcica npr. Milutinka, kada bude imala 57 godina, posto smaze 9 sarmi i plasticnu flajku piva od dva litra, prileci posle rucka i sanjati da je ponovo devojcica zeljna novih zaljubljivanja.
Ustace iz kreveta, nasminkati i zapiciti u grad.
Tako zeljna setati ce do 4 ujutru a onda otici po zori na groblje i palilti svece nekim bivsim jebacima koji su istroseni zestokim ljubavima prerano napustili svet.
Sudbina. Usud. Karma. Npr. kao kad se rodite u Srbiji, cist kismet. Ili vam padne parce hleba namazano eurokremom na farmerke, padne onaj namazani deo naravno, a treba da izadjete iz kuce jer kasnite uveliko.
Mnogo mocna rec, i zvuci mocno, narocito ako je izgovori duboki i ozbiljan glas a neka situacija krajnje dramaticna je u pitanju.
Kad napadac na Velju Ilica dobije dve godine zatvora,
za nesto za sta covek treba valjda da dobije najobicnije priznanje.