"Pusim travu i mnogo sam zajeban" tip ljudi
Najkulji ljudi su oni koji puse travu tako da SVI cuju da oni rade tu bezobraznu nelegalnu radnju, jer su mnogo kul. Ovim stavom nam stavljaju da su okorele narkomancine, batice, ono, non-stop su uduvani, na ulici, u busu, u troli, u tramvaju, u taksiju, u wc-u, dok spavaju, znas kakve su tripove imali, brutalno!
Istina: ljudi koji u zivotu nista ne rade, pa su resili da krenu da vare i tako dostignu svoj vrhunac, a onda ce svima da prepricavaju svoje tripove i da se hvale time.
Inace, vrlo je verovatno da nikada nisu imali zivot, pa im je nekada doslo iz dupeta u glavu i onda su se "totalno izbahatili".
Ukoliko su na nekom sajtu, na slici ce obicno biti neka buksna, ili oni sa rizlama, odvaljeni kao dupeta!
Sretnete druga iz srednje, posle hiljadu godina, ne znate nista o njemu.
Vi:" Eeeej, pa gde si ti, sta radis, gde zivis sada...?"
On:"E'o, brate, ne da sam se uduv'o, kao zmaj, i sad idem ortaka da probam neku njegovu, kaze da je do jaaaja, matori. Pa cemo onda veceras do grada da izblejimo i da srolamo koji.."
Vi:" (Ooooookej, wtf?!) Ako, care, ako, samo ti duvaj..."
On:"Naravno, matoriiiii!"
...
Otvaranje poklona
Čin pri kome stičemo prva glumačka iskustva.
-Evo sine kupila ti baba poklon, ajd' otvori da vidimo da l' ti se sviđa.
Otvaraš poklon, polako, da ne iscepaš papir jer znaš da te čeka neprijatno iznenađenje, nazireš odevni predmet divne svetlo braon boje, koju prosto obožavaš, na oči ti kreću suze i grlo ti se steže, nevešto skrivaš osećanja i polako nastavljas sa otvaranjem, odlepio si sve lepljive trake, sad je kljucni trenutak, sad treba odglumiti oduševljenje, naglo skidaš papir i podižeš njegov sadrzaj u vazduh, bermude su, verovatno slične onima što je deda nosio pre 40 godina na radnoj akciji kad je upoznao babu, na lice nameštaš kiseo osmeh, upućujući babi bojažljiv pogled izgovaraš:
-Jao što su lepe, hvala baba.
-A, ajde da ih probaš, da vidimo da l' su ti taman.
-Ma dobre su, ne mora da probam evo vidi (stavljaš ih oko struka).
-Dobro sine, ide baba (u sebi: uf kakvo dete ništa mu se ne sviđa).