Fraza potekla iz južnih krajeva Srbije (potez Orljane-Doljevac-Pukovac) kojom jedna strana nagoveštava drugoj da će neminovno morati da prihvati neku konkretnu stvar koju kategorički odbija.

Izraz koji se koristi u južnim krajevima Srbije da bi se konstatovala pojava neke padavine, najčešće kiše.

Poruka u potpisu e-mail-a kojom pošiljalac lično i personalno pokazuje kako smatra da je ložiti se na ekologiju vrlo kul, te se i on loži. Naravno, to je u 99% slučajeva maksimum cimanja na koje je dotična osoba spremna, jer prljati se nije zabavno, pa bilo to i zbog ekologije. Poruka je uglavnom zelene boje, jer je to boja prirode, i predstavlja pokušaj implementacije korporativnih običaja u privatan život.

Inače, ovakav potpis verno oslikava kako dežurni dušebrižnici 21. veka zamišljaju ekološku svest. Umesto učešća u nekim goranskim akcijama ili akcijama čišćenja, ili makar odlaska u selo i sađenja bar jednog drveta, ovaj vid "angažovanja" je daleko zahvalniji, jer nimalo nije naporan, a i angažovana osoba raste u sopstvenim očima. To što je retko kome ikad palo na pamet da uopšte odštampa bilo koji privatni mejl (a kamo li njihov) je posebna priča.

Ultimativni prijatelj (gradacija: poznanik - prijatelj - blizak prijatelj - rama). Najviši stadijum prijateljstva. Zli jezici su skloni da mu pripisuju homoseksualne konotacije zbog nivoa bezuslovne ljubavi, iako to, de facto, nije slučaj.
Utemeljivač ovog izraza je poznati narodni pevač Muharem Šerbezovski, autor pesme "Ramo, Ramo, druže moj" (koju su kasnije obradili poznati svetski autori Šaban Bajramović i U2).

Španski napadač i bivši povremeni reprezentativac. Igrao i u Realu i Deportivu, ali najpoznatiji je kao Žigićev saigrač iz napada, u vreme dok je Nikola igrao u Rasingu iz Santandera. Iz očiglednih razloga, mali ekrani TV prijemnika su obilovali Rasingovim utakmicama, a ja sam imao utisak da su domaći komentatori Munitisa doživljavali kao legitimnog kandidata za Zlatnu loptu. Ovo je jedan od najčešćih opisa Munitisovih fudbalskih sposobnosti.