Radnja zbog koje bi većina pevača pod šatrama na seoskim svadbama trebala da dobije flajku u glavu, ali iz nekog razloga to se ne dešava. Sastoji se u tome da pevač pozdravlja svata kojeg poznaje i kog je sasvim slučajno uočio medju gostima. Bez obzira koju pesmu peva, za koga je peva i koliko je plaćen za istu, uvek će rizikovati i ubaciti ime svata u sred pesme. Naravno, svat u većini slučajeva nema blagog pojma ko je pevač, ali će se ipak pretvarati. Jebi ga, glupo bi bilo da pred tol'kim seljacima ne zna ko je pevač.

Naša baba koja nas je, dok smo bili klinci, u pola noći budila i onako sanjive usmeravala kroz kuću do wc-a da piškimo uglavnom iz straha da to ne uradimo u krevetu u kome, u većini slučajeva, i ona spava.

Dolazak radnika elektro - distribucije da vam ,,pročita" struju, pre nego što vam istu iseku

Često neizdrživ atak na vaše uši i mozak, koji se sastoji od par ,,hitova" koji su zapravo bili hitovi dok je jos Isus hodao po zemlji. Naravno, da stvar bude gora, s' vremena na vreme vas proganja i glas debele ciganke čije vam se replike toliko gade, da poželite da kupite sve žetone, samo da debela kurva umukne i prestane da viče ,, I nagradni žeton dobija auto ..."

Kad zaposleni u niskogradnji toliko razjebu kolovoz u nekom gradu, varošici ili selu da je tuda nemoguće voziti, da bi posle u njih sipali ono crno govno i na taj način ,,popravili" kolovoz. U većim gradovima ovo znači potpuni kolaps saobraćaja i povišen stepen nervoze kod vozača, dok je u manjim gradovima i selima znak da dolazi neki visoki funkcioner.

Kad sa spiska ispitnih pitanja ne naučiš samo pet poslednjih i sedam prvih jer ti je kolega rekao da to 100% neće biti.

Lik koji nema blagog pojma gde se nalazi, ni šta mu je činiti u datom trenutku.

Poklopac od septičke jame

Neverovatno debilni i krajnje glupi filmovi koje su nas roditelji nagovarali da gledamo, iako je na drugom kanalu bio Rambo, Komandos ili neki drugi akcioni film koji za klinca od osam godina predstavlja sve što se poželeti može.
Elem, ovi filmovi se bave nekim glupim, nezadovoljnim američkim klincem čiji roditelji imaju ,,problema'' u braku (neka dodju oni u Srbiju, pa da vide šta su problemi u braku), koji nema prijatelje i gotovo uvek nosi farke i kariranu košulju. Onda taj mali upozna neku ekipu, nadje džukelu beskućnika ili krene da trenira nešto. Posle sat i kusur prenemaganja i životnih dilema kroz koje prolaze samo američka deca, on postaje heroj utakmice, škole, grada ili čega već.
Naravno, ovo važi za Ameriku i još neke nacije, dok u normalnim društvima (kakvo je Srbija) od ovoga nema da bude ni go kurac.

Rečenica koju čujemo od majke/babe nakon što smo bar dva puta probali jelo i ustanovili da nije slano. Naravno, majka/baba se pravi da nije videla degustaciju jer je za domaćicu uvreda da joj neko kaže kako joj je jelo neslano. Naravno, posle našeg pravdanja da je možda i slano ali da to nama nije dovoljno, one kreću sa nizom drugih opaski tipa ,,Kako krompir nije slan, pa kuvala sam ga u slanoj vodi?" ili ,,Ja sam ribu posolila pre pečenja, nemo' lupati, ne valja ni slano mnogo". Onda poželite da pojedete onako neslano i da završite sa tim.

Kaže se za ribu koja bi se heftala sa svima u svakoj prilici, na svakom mestu.

Karakterističan je po tome, što u svakoj rečenici mora imati makar jedna deformisana srpska reč.

Kad vam se digne kita dok dremate, pa je ležanje na stomaku nemoguće. Logičan sled dogadjaja je da se okrenete na ledja i da dremate kao jabuka - sa peteljkom na gore.

Kućni prijatelj vaše rodbine na selu, kom ste se iz nekog razloga uvek divili kao klinac. Visok je, suvonjav, uvek ima neku jebačku kapicu i zna tajne života na kojima bi mu svaki dečak pozavideo (kako napraviti dobru praćku, kako naložiti dedu da mu je ovan provalio tor i uleteo u komšijski kupus i slično). Ime je dobio po tome, što uvek iz džepa brzinom munje vadi neke šugave bombone koje su davno prestale da se proizvode, ali koje su nama dok smo bili mali bile sladje od bilo čega drugog. Najčešće se zove Zoran, ali to nije ni bitno jer ima neki dobar nadimak. Uvek postavlja ono dobro poznato, filozofsko pitanje, pokazujući na vašeg oca (redje majku) ,, Je l' ljudino, kako te sluša ovaj?", na šta mi odgovorimo debilnim osmehom i jednim kratkim ,,Dobro".

Za malo.

Sprava za otvaranje vrata, kad su vam ruke zauzete.

Ovim najčešće počinjemo nabrajanje. Bez obzira da li je u pitanju ekipa za fudbal, društvo za grad, organizovani prevoz na zadušnice, neka makljaža i sl.

Rapalj koji ulazi u autobus kao da krči vrzinu, gurajući jednom rukom ljude ispred sebe dok ih u isto vreme bije laktom druge ruke pravo u rebra.

Pola kisela, pola obična

Ova fraza se najčešće koristi kada vidimo reklame za čoko - plazmu, čoko - smoki, čoko - kokice i ostale gluposti slične tome, koje zapravo spajaju nespojivo i pri tom upropaste i jedno i drugo.