Vraćaš se pješke iz škole(sa posla) i tri kilometra prije kuće ti navali pišanje. Iskuliraš,stisneš i užurbanim korakom kreneš ne gledajući ni lijevo ni desno,samo pravac.
I sve je super dok ne dođeš na 15-ak metara od kuće, tada krene mlaz, trčiš, zapinješ za stepenice, oklizneš se na pločice, odvezuješ zamršen učkur ili otkopčavaš šlic, a on neće....a bešika puca. Taman ga vadiš,već mokraća krenula, nekako pogodiš šolju, odišeš i govoriš tu čuvenu rečenicu.

Ti si naj ljepša djevojka koju sam vidio ikad svojim očima plavim