Opcija koju bi mobilne kompanije svakako trebalo da uvedu. Ljudi prosto ne kapiraju da ne treba da vas zovu kada ste pijani/mamurni. Treba da shvate da vi prosto želite da odete po svoju devojku, odvedete je u zološki vrt, pokažete na slonicu i izjavite da je i ona zgodnija od nje.
Korisnik je oduzet. Molimo vas pokušajte sutra, u stvati nemojte sutra, biće mamuran. Pokušajte kroz par dana, eventualno nikad. U ovakvom stanju, male su šanse da će preživeti i on a kamoli telefon.
Krajnji stadijum zagorelosti i nejebice kod žena.
- Ceco, dušo, što se prsiš toliko, ja ću te oploditi ako tako nastaviš.
- Nemaš ti šta je meni potrebno. Kako što se prsim? Čekam nekog da mi plati rakiju i ponudi me da mi pokaže zbirku romantične poezije koju ima u stanu, i onda odvali od kurca!
- Iju, pa ti si skroz zagorela.
- I zagorela, i zarasla, i zarđala! Poslednji put sam gaće skinula u prisustvu muškarca na ginekološkom pregledu. I to pre 3 meseca! Plus je ginekolog bio ispisnik mog ćaleta i ličio na mešavinu Palme i Nenada Čanka.
Neki ratovi traju godinama, neki decenijama, a nekima nikad nema kraja. Pre mnogo, mnogo godina, veliki ljudi borili su se za svoj jezik, jezik naroda, protiv Turaka, Ugara i mnogih drugih. Svesni činjenice da je jezik najveća tekovina čovečanstva, i da smrt jezika znači i smrt jednog naroda. Danas, rat i dalje traje. Stari neprijatelji su se pritajili, ali se pojavio, novi, znatno jači neprijatelj. Mi sami.
Đura: Vuče, Vuče, hajde Boga ti prevedi mi ovo: ''dusxo wolim te, twoja mawena''.
Vuk: Đuro, opet se igraš sa tim egipatskim knjižicama, mani se ćorava posla, vidiš da su hijeroglifi neki u pitanju..
Đura: Ma, ne znam, ima tu nečeg što me podseća na naš, srpski jezik.
Vuk: Ma nismo mi sigurno ratovali, da bi se tako pisalo, mani se..
On, bez majice, bradavice su mu tvrde od hladnoće ovog sveta, njegov pogled može da razdeviči i da te baci u razmišljanje o smislu života. Postoji priča da se pre više godina njegov poster kačio po sobama mladih devica kao što se danas kači poster Novaka Đokovića. I dan danas može da se nađe, i to ne samo devojaka, nego i kod žena u zrelim godinama. Kažu da ima svoju svrhu i kao afrodizijak.
( keva ulazi u sobu dok slušam dorse )
- Eh, kakav je to čovek bio! Imala sam njegov poster nasuprot kreveta..u prirodnoj veličini naravno..I da znaš, za tvog ćaleta sam se udala sam zato što mi je rekao da ima u sobi mnogo bolji poster. Ja ušla u sobu, i jebeš ga, posle devet meseci rodio se tvoj brat.
30 godina ranije
- E, brate je l' znaš onu malu što se prži na dorse? Ja je pozvao kod mene, mala videla onaj poster što si mi pozajmio i opa u trenutku se bacila na mene!
Vreme, poput ljudi podložno je promenama. Menjaju se naši afiniteti, izgled. Tako se menjaju i muškarci. Nekada davno muško nije bilo muško ako ne može osam sati da cepa drva, i da za to vreme pocepa osam flaša šljive. I naravno cela priča nije imala smisla ako nije imao brkove ( najslađi su poljupci kad brkovi žare ) i ostatak opreme koja ide uz njih ( dlake na grudima, leđima, nogama ), muškarci koji su imali navedeno imali su i uspeh. Danas je maljavost postala..smetnja. Jedini način da smuvaš nešto je ako zakažeš depiliranje kod iste kozmetičarke kod koje ide i riba na koju se ložiš.
Srbija, 2035 godina. Intervju sa poznatim pevačem sa prostora Balkana.
- Gospodine kako biste vi opisali fazon koji furate?
- Pa najtačniji opis je retro..Vidite imam čak par dlačica na grudima. Razmišljam čak i da pustim brkove.
- Da li znate da podaci govore, da su poslednji brkovi obrijani krajem prošle decenije, i da je poslednji ''tarzan'' izjavio da nikako nije mogao da dobije ''pičke'' i da ih je zato obrijao?
- Upućen sam, i zato moju želju smatram revolucionalnim činom hrabrosti!
Lenjost je oduvek stajala na putu čovečanstva. Od krajnje prostih zaključaka ljudi kreiraju svoj život, i kasnije se pitaju što je postao nebitan i zašto im se ništa ne dešava. Svi drugi deluju srećnije, zadovoljnije. Lenjost postaje navika, a ''lakši način'' pravi, čak i onda kada nije dobar.
Zašto da gasim kompjuter, učenje će mi dosaditi za pola sata?
Zašto da učim kada neću naći dobar posao sa svetskom književnošću?
Zašto prosto ne bih batalio sve i živeo matorcima na grbači?
Ponos raste, šeta svoju novu ''treš'' majicu k'o pičku od milion evra. Kupio je danas na buvljaku, ali ko veli, nosiće je par puta, najbolje da je uopšte ne pere, inače ima da izbledi na suncu k'o Drakula.
- Alo bre klinac na majici ti stoji slika sa albuma ''Master of Puppets'' iz '86.
- Ma da, samo metalika, samo treš ( mlati glavom, svira zamišljenu gitaru ).
- Sve je to lepo, ali pozadi ti je slika iz '91.
- Ma nemate vi pojma ( nastavlja da mlati glavom ).
- E klinac, izdaju te godine. Vidi se da ne slušaš metaliku duže od dva meseca.
- Ma bre hejteri, sisajte ga ( odlazi na buvljak da zameni majicu i da jebe mamu glupavim prodavcima ).
Kaže se za lika koji je u stanju od običnog rekreativnog dobacivanja napravi borbu za život ili smrt. Jedina reč koju on razume je pobeda. Znoji se, dere i iritira sve žive. Odlazak na odbojku sa njim je k'o odlazak u boj na Kosovu.
A: Kako bre udaraš taj čekić pizda ti materina, nemaš pojma, marš na klupu!
B: Ali ovde nema klupe.
A: Šta mene briga što je nema, stvori je što se mene tiče. A ti mamlaze što se igraš sa tom loptom, je l' ti je mama kupila, pizda ti materina?
C: Besni, smiri malo strasti, ne igraš za reprezentaciju.
Matori likovi koji imaju običaj da startuju klinke duplo mlađe od njih. U nedostatku tema za razgovor počinju sa pričom o svojim sinovima i o tome kako bi bilo lepo da se upoznate.
- Ćao, lepotice, koliko imaš godina?
- 17.
- E baš divno, imam ja sina tvojih godina.
- Aha.
- Zovu ga Mile Ubica, možda ga znaš?
- Ne znam.
- Ček imam njegovu matursku sliku, e nek je više i položio tu maturu, već mu je 23.
- Super.
- Sad ću da ti dam njegov mobilni da se čujete, dođi nekad kod nas na kafu.
- Sigurno.
Ono što karakteriše ovakav tip romana je da su oni poznati velikom broju ljudi ( a nisu deo školske lektire, mada u današnje vreme ni školska lektira ne nailazi na neki odjek u široj masi ). U ovom romanu možemo naići na obilje nasilja, zavođenja i seksa ( pravi ljubavni roman karakteriše seksualna tenzija a ne seks ), ali spisatelji lagano odustaju od toga i seks je prisutan skoro na svakoj drugoj strani. Pleni maštu uzbuđenih tinejdžerki i razočaranih mamica. Na postavljeno pitanje osobi koja je zavisnik od ovakvih romana zašto ne čita nešto ozbiljnije, čest je odgovor: ''Ovo čitam ne bih li ubila vreme''. Znači li to da naše vreme mogu da ubiju samo trivijalne stvari, da smo počeli da vodimo tako glupe i dosadne živote da smo sposobni samo za čitanje romana koji nemaju pouku, romana koje su napisali pisci koji iza sebe imaju oko 200 dela, iste tematike, istih likova kojima su samo imena promenjena. Šta je ubijeno; naše vreme ili naš osećaj za lepotu i pravu knjigu. Da li smo okruženi romanima koji su ustvari sredstvo za ubijanje - ali ne vremena, nego svih dobrih pisaca i svih vrednih knjiga?
Postupak koji se izvodi pred svaku oluju. Odjednom čujete udarac groma, sledećeg trena ste u mraku, dok vaša majka ide po kući i gasi sve moguće uređaje, a ćale pali sveću ( najverovatnije onu debelu, slavsku ).
- Milorade, ostavljaj bre taj mobilni!
- Kevo, bre, šta može da mi bude?
- Možeš da umreš, eto šta! Jedanom se to i desilo, bilo na prvoj.
- Ako je bilo na prvoj...( poražen ostavljaš mobilni, jer svako vid opiranja je uzaludan ).
Ona je totalno kul. Farbaće kosu u zeleno čim joj se ukaže prilika, ona ne veruje u Boga ( ateista je ), vernici su glupi i smaraju. Na sebi nosi hiljadu boja ( svršava na karirano, šljokice, mede ), ne voli decu, pogotovo bebe, njeni je ne razumeju, oni su glupi. Jedva čeka da ode od kuće, grad u kome živi je najveća miguća selendra, ljudi su tako prosti ( ona mrzi ljude iz dna duše ). Sluša isključivo indijski pop, obožava da komentariše tuđi izgled i da se hvali bojom svojih gaća. Ime omiljenog pevača ne zna ni sama da izgovori. Svršava na male, zelene vanzemaljce i čeka da dođu iz svemira i da je odvedu sa ove ''glupe'' planete.