Učestalo pitanje mlađeg brata ili sestre kad se tuširaš. Pre toga ide dva kuc, a posle otvaranje vrata bez čekanja odgovora. Čak i ako je odgovor ne, oni ce ući. Ne zanima njih to mnogo. Ipak su mali da shvate da ljudima ne treba ulaziti u wc. Na to ih keva izvlači. Al' kad njoj ulete, frka, dreka, vika i na kraju držanje 'slova'.
PRIMER 1.
-(tuširam se)
-Kuc, kuc. Mogu da piškim? (ulazi u kupatilo)
-Šupičku materinu, izilazi iz kupatila nesrećo jedna!!
-Keva se dere iz sobe: Jel se tako odnosi prema bratu?!
-Pa ušao mi je u kupatilo!
-Ne zanima me, ne deri se na brata, mali je da shvati!
PRIMER 2.
-(keva se tušira)
-Kuc, kuc. Mogu da piškim? (hvata se za kvaku)
-IZLAZI NAPOLJE, JEL SAM TE TAKO VASPITALA DA ULAZIŠ U KUPATILO BEZ PITANJA?! NISI NI KUCAO, A VEĆ ULAZIŠ?! SUNCE TI TVOJE, VIDEĆEŠ KAD IZAĐEM!
-(kad je izašla, držala mu je pridiku od petnaes' minuta)
Izraz koji se koristi ako se neko izdvaja iz mase. Previse! Evo mog sastava na tu temu. Inače, sastav je dobio 5 na pismenom.
Što su sredine manje,to su raylike primetljivije. Tako su više primetljive razlike u oblačenju, u muzici, materijalnom stanju itd.
U našem gradu se te razlike prilično primećuju.Uvek postoje 'crne ovce' koje su drugačije jer drugačije razmišljaju i ne idu kao muve bez glave za masom.Te crne ovce su odbačene zbog muzike koju slusaju, a to jerok, metal i pank.I je pripadam tim crnim ovcama.Obicno nas masa naziva sektašima, sotonjarama, darkerima, nevernicima, djavoljim sinovima... Sve te predrasude koje imaju su zbog načina oblačenja. Niko ne shvata da i mi imamo dušu, da smo i mi živa bića, i da ne živimo u svojim malim svetovima i zaostalom svetu. Neki cak misle da smo narkomani, pijandure, beskućnici i da nikad ne peremo kosu. Meni je jako ne prijatno kad u grad idem u full crnini (martinke,crne farke, majca na bend, narukvica na bodlje...) i onda u mene upiru prstom. Ljudi misle: 'To kod nas ne može da bude, da nam kvari sredinu, da i naša deca budu takvi bljakeri...'
Nije bitno ko šta sluša, bitno je ko je kakav u duši.
Posle ovog sastava, bila sam još više odbačena od strane mog razreda.
Sendvič koji ustvari i nije sendvič, već se svaki sastojak jede posebno.
Normalan sendvič: Na hleb masti, na nju slaninice, na slaninicu crnoga luka, pa preko toga paradajz.
Paorski sendvič: Naseci hleba, pored slanine, pored crni luk i paradajz (osoliti ga po želji). Mast stoji pored svega toga, služi da u nju umačete hleb. I onda, Mile, tamani to posebno, kako i čime god stignes!
Obicno se ovakvi sendviči jedu kad se kod jednog ode raditi, pa taj neko, ili njegova žena iznesu sastojke, a ostali krkaju. Ili kad je neko dovoljno lenj da sastavi pošten sendvič.
Mekani topli predmet koji ucenika dovodi u stanje pospanosti i dremljivosti.
