Jedna od najjačih, muških fraza koju upotrebljavamo kada pokušavamo da kresnemo ribu sa kojom smo ne tako dugo u vezi. Fraza toliko stara da ni Vida - Sida ne bi pala na nju. Uglavnom su to u pitanju nevine, ili ove (što bi rekli naši stari) koje tvrde pazar, da se tako duhovito izrazim. Opet, koristimo je, možda negde i upali.

Oblast na jugu Švedske, fabrika kamiona, ali i drugi naziv za skank. Često se koristi kao takav u društvu uživalaca istog.

Glavna odlika naših mladih, a i starijih gastarbajtera, tatinih sinova i uopšte imućnijih ljudi koji su skloni seljačenju, a idu po kafićima. Dolaze sa prijateljem ili devojkom, sedaju i naravno, moraju da se raskomote u vidu bacanja ključeva od kola na sto, zajedno sa novčanikom, koji je narastao kao testo jer je, razumljivo, pun evra i deviza. Svim prisutnim sponzorušama dotični zapada za oko, jer svakako da nije bitno što je glup, ružan ili žešći seljak, on ima keš i auto. Uglavnom su toliko pametni da su od pića zapamtili samo Kafu, pivo i poneku vrstu soka. Sede u stavu raširene ruke i desna noga preko leve sa izbačenom kajlom, u fazonu, da se to vidi da ja imam. Svakog drugog minuta obavezna je i upotreba najnovijeg tačskrin telefona koji se vadi iz kožne futrole.

Alternativno, ili čak korisničko ime većine nafuranih klinki na fejsu. Time pokušavaju da stave do znanja kako su one opasne cice, mačke, pičke, štatijaznam.

Most vonted drvo u selu. Predmet požude stanovnika istog, starosti od 5 do 105 godina. Svi je žele. Ona je tako sočna, ukusna, a tudja. Opet, ljudi u čijem vlasništvu se nalazi drvo trešnje, nemaju aposlutno nikakve šanse da zaštite njene plodove od malih komšijskih lopova, koji danima kuju planove ne bili se dokpali istih. Stalno se veru po drveću ne bi li se uvežbali pred kradju.

Baba iz komšiluka. Samoobučen špijun sa zadatkom da svako vaše kretanje i svaku vašu radnju pomno isprati i zabeleži u svoju bapsku memoriju. Snimak bi se kasnije obrađivao i komentarisao uz jutarnju kafu kod drugih komšija ili pak,kod vaših roditelja. Najteži posao ima vikendom kada su izlasci ili žurke, tad mora u treću smenu, pa ne može da ustane u 6 ujutru kao što to radi inače.

Kulturnija zamena za ,,puče mi kurac" . Pametnijim osobama koje će ovo shvatiti, dajete do znanja da vas nimalo ne zanima to o čemu on/a priča u datom trenutkum, dok će one osobe sa ograničenijim mozgom to shvatiti kao slabost svog čula sluha.

Po uzoru na narodnu poslovicu ,,Sve će to narod pozlatiti" ovo je poslovica smišljena od strane ljudskih svaštojeda. S tim što ovi svaštojedi, jedu hranu koju normalni ljudi nikada ne bi ni pomislili da jedu. Takodje imaju čudne kombinacije jela.

Skup gasova neprijatnog mirisa, koji se nalaze u dubinama analnog otvora. Ovaj nepresušni izvor golubova, često pušta napolje popriličan broj istih da haraju nozdrvama prisutnih tom vlasniku golubarnika.

Rečenica koja se svakodnevno može čuti na reklamama za razne proizvode iz čuvenog TV Shop-a. Samo svedoči o tome koliko je naša draga Srbija, zaostala u odnosu na ostatak sveta. (Ne bukvalno ostatak sveta).

Stočni vagon.

Fudbal našeg detinjstva. Dok su deca iz grada igrala fudbal po parkovima i na pravim terenima, deca sa sela su to najčešće radila u dvorištu nekog od igrača ili čak na nekoj livadi, čiji vlasnik ne živi blizu, a i ako bi slučajno navratio loptu bi uzeo onaj najbliži njoj, pa beži kuda te noge nose. Pravila su bila jednostavna, zabiti gol, iliti šutnuti loptu izmedju dva kamena, panja ili nečeg drugog što je trebalo da predstavlja dve stative. Kada bi se umorili tražili bi pauzu - tajm aut, iako ga u pravom fudbalu nije bilo, ovde ga ima. Ofsajda, kao ni auta, takodje nema, kartone i da ne pominjem, važilo je jedino ono pravilo za - tri kornera - penal. Nakon podele igrača, u slučaju da ostane jedan, tehnološki višak, glumio bi ulogu sudije, koji nema apsolutno nikakav uticaj na igru, i kada bi nešto pokušao da dosudi, igrači bi se svadjali i na kraju bi ostalo onako kako najjači kaže. Pored najjačeg najveći uticaj je imao domaćin, njemu bi se posebno popuštalo. Posle njega onaj čija je lopta, ako bi ga neko udario malo jače ili mu ne bi dao da izvede faul, pokupio bi se, uzeo loptu, i namrgodjen i ljut otišao kući. Ostali igrači su uglavnom bili ravnopravni. Za napucavanje se naravno, dobijao se faul, a za jači udarac ili guranje, (bez obzira na kom delu terena se nalazili) penal. Utakmice bi se retko kad završavale bez svadja ili odlaska nekog od igrača.

Šaljivi naziv da muški polni organ. Često ga koristimo kako bi se našalili i sprdali se sa nekim. Ponekad zvuči bolesno, ali je svejedno smešan onima koji znaju foru i pričaju je pred osobama koje je ne znaju.

Nevešto, ali i lukavo prikrivanje istine od strane ćaleta. U tom trenutku je prilično opušten, jer ne želi da izaziva nikakvu svadju, a i ako je izazove, biće smiren i samo će potvrdjivati ono što keva bude besno vikala. Najčešće se može čuti u nekom svakodnevnom razgovoru.

Matematika našeg detinjstva. Nismo morali da se mučimo kako bi izračunali koliko nam novca treba da bi kupili nešto. Uvek bi kupili ono po šta smo došli i niko nam se ne bi smejao ako ne znamo nijednu računsku operaciju.

Pojava koja nastaje izmedju dva seljaka pri kupoprodaji stoke. Najčešće se može videti na stočnoj pijaci.

Sposobnost koju dobijate kada vam prijatelj priča jednu te istu priču više puta.

Izraz koji upotrebljavamo kako bi opisali nečije loše kuvanje.