Neuništivi društveni fenomen. Beskarakterna ljiga. Parazitski konformista. Vaška. Poltron. Čovekolika smesa bez ikakvih kvaliteta kojoj je glavna vrlina što kaplje iz nosa nekog glavonje.
Svi znamo po neku Slinu - Sline su u modi u Srbiji odvajkad (od Sime Sline iz Crnog Gruje do Neše Sline). Biti Slina ne zahteva znanje, moral, pristojnost, integritet, samopoštovanje i dostojanstvo. Štaviše, moglo bi se reći da su ovo ključne prepreke koje sprečavaju genezu prosečnog stanovnika do evolutivnog naprednijeg stupnja Sline. Sline pobeđuju, Sline preživljavaju. Prezrane, ipak uspevaju da osvoje svet.
Znao si ga od malih nogu. U vrtiću je zvao starijeg brata pa je pred njim maltretirao decu jer je sisast za tako nešto sam. U osnovnoj je sedeo u prvoj klupi i bio štreber, ali je van časova uporno pokušavao da ispadne faca. Deca su ga ismejavala, pa je, kao u stripu, postao negativac. Ali ne pravi negativac sa stavom i mudima, sa mozgom, nego više ljigica, sitna i pakosna, ali u principu bezopasna jer je bezumda. U srednjoj je probao da glumi šmekera i maltertira lika na koga se ložila njegova drugarica - nepotrebno je reći da je završio u blaženo nesvesnom stanju. Onda se zarekao da niko neće da ga maltretira. Pošto su mu se namlatili matori, do fakultetske diplome je stigao neredovnim putem, koji bi u nekoj civilizovanoj zemlji bio nelegalan.
Došle su devedesete. Umesto da uzme pištolj i otima kao sav pošten svet, on se učlanio u JUL. Pa kod Dinkića. Pa kod Velje. Pa opet kod Dinkića. Pa kod Borisa. I na kraju, naravno, u SNS. Nahvatao je neku sirotu sponzorušu sa statusom mlađeg punoletnika ne bi li lečio komplekse što mu je pola škole jebavalo ribu u srednjoj. Ali dobro, da nije takva Slina, možda bi ga vredelo i sažaljevati.
Danas živi srećno i zadovoljno u vremenu u kom su Sline svih zemalja pobedile ujedinivši se. On je ekspert. Ima popovski aut, stan od 120 kvadrata i pošteno stečenu vikendicu. Letuje u Egiptu. Šljaka na nekoj izmišljenoj poziciji i bar u dva upravna odbora. Umešan je u najmanje 4 afere, a komšije svako jutro kad pokuša da ode do posla pokušavaju da ga linčuju jer svi znaju koji je smradić. Iako je uspeo da se nakrade, brzo svršava. Jer ipak ne zna da obriše sline...
Jedeš hladan burek sa sirom u pekari i vidiš kako proleće besna crna džipčina sa nelegalnim zatamljenim staklima. Pola sata kasnije u šetnji zapaziš najveću ljigu iz perioda tvog odrastanja kako ulazi držeći pod rukom neku klinku i otme ti se nemoćno:
-Majku vam jebem!
Dođeš kući, upališ TV i vidiš da je ministar policije na prestižnom privatnom faksu plagirao doktorat.
Uzmeš štap za pecanje, oteraš sve u kurac i odeš na pastrmku. Ipak su komarci bolje društvo od nekih ljudi.
Živa sila u svojoj ravni. Uverljivo najbolji, on ne ostavlja sumnje da ga je neko možda mogao nadmašiti. Za velemajstora ne postoji možda - on je jedna vrsta neminovnosti. Majstor se možda postaje mukotrpnim radom,ali velemajstor se, kažu, rađa. Onaj koji sve ima u malom prstu leve ruke. Onaj koji bez napora vidi brže, dalje i dublje od najboljih. Suvi talenat koji se veličanstvo i sa ponosom nosi i nadmašuje podjednako i one koji ga poštuju i one koji pokušavaju da ga ospore. Posle nekog vremena ovih drugih više nema jer je i njima jasno da su se zamerili sili prirode. Neprikosnoveni ovozemaljski bog, koji olako krši stene o koje se drugi slamaju. Pravi velemejastor dolazi u paketu - i maniri i znanje. Nezaustavljiv je i poštovan među svima, čak i među svojim takmacima. Ili onima koji sebe tako vide jer pravi velemajstor nema takmace- on je rođeni pobednik. Više je ostvario za par nedelja nego što su drugi ostavarili godinama.
Kada na fudbalskom treningu samo neiskusni i tek pristigli igrači u tim još pokušavaju da ti uzmu loptu (Zidan), kada bez izučavanja otvaranja i teorije pobediš svetskog prvaka sa nulom i osam godina bez izgbuljene šahovske partije suvereneo vladaš tablom(Kapablanka), kada se čitava arena gubi pokušavajući da isprati tvoju jednostavnu fintu da bi bila nagrađena magičnim zakucavanjem (Džordan), kada zapišeš čitavo muzičko izvođenje bez greške nakon samo jednog slušanja kao dete (Mocart), kad šutiraš dok drugi ne smeju da dišu (Sale), kada bez škole postaneš glumačka legenda (Pavle Vujisić), kada ti publika svake nedelje dolazi da na istu predstavu jer je svaki put sve bolja (Zoran Radmilović), kada jednim govorom preokreneš istoriju (Tulije) i kada u vlastitoj superiornosti nemoguće postane tek još jedan maleni izazov, postao si velemajstor.
,,Izađeš na teren kad je najteže. I pobediš."
Ljudi koji nam po pravilu kažu neprijatnu istinu u lice. Dežurni krivci za našu glupost.
-Rekli su mi da se Maki sinoć napio kao svinja i prevario te javno sa dve klinke. Još se hvališe po kraju!
-Ma ne bi moj Maki, pusti nebitne i zavidne ljude.
-Gospodine Palma, pričaju da ste oštetili državu.
-Ma nisam ja, krsne mi slave! To samo pričaju ti zavidni i nebitni ljudi!
-E, brate, Vuka je počela žešće da smara u poslednje vreme. Sve se nešto sjebalo.
-Ma pusti ti te priče nebitnih i zavidnih ljudi, još je Vuka sila!
Tradicionalni i veoma zastupljeni običaj u svim domaćim ministarstvima i preduzećima. Kada posle četiri godine jahanja direktor Kurta pređe na mesto sekretara, a sekretar Murta postane direktor.
Najkraća i ujedno najuspešnija reklama u istoriji svetske televizije. Trajala je jednu nanosekundu, a odnela je brdo silnih psovki i oduševljenja kod klinaca. Jedina jeba je što su je uvek puštali dok su se igrale dobre tekme (u to vreme Valensija i Real).
-CIPIRIPI!
U kladionicama i na terenu sinonim za igrača koji redovno šalje druge po burek.
Gospodin koji je igrao fudbal sa stilom. Pravi majstor igre. Ne, velemajstor , bolje rečeno, kakav se rađa jednom u veku. Dokaz da nije svaki fudbaler čista sirovina. Sušta suprotnost Gatuzu - fudbalski Federer, faca. Čovek koji je šmeker i na terenu i van njega, čovek koji je sa loptom umeo da uradi nemoguće. Voleli smo ga i zbog te magije i zbog fer plej ponašanja.
Pogledaj bilo koju tekmu na kojoj je Zizu igrao.
Venčanje na kojem su prisutna bar tri Kuma.
Penal zbog koga tvoja ekipa redovno gubi. Penal koji diže frku i izaziva tuču (opcionalno bežanje sudije u kukurz kraj terena). Penal koji se se, iz tvoje perspektive, nikada nije dogodio. Penal koji ti uvek diže pritisak, koji te stalno razjari, bilo da si igrač malog fudbala ili (ne)verni navijač. Đavolski razlog zbog koga često pizdiš posle poslednjeg zvižduka sudije. Postoje dva glavna toka radnje.
Elem, kompletirao si još jednu smrdljivu nedelju u svom jebeno stresnom životu i otišao si da se odmoriš i isprazniš na tekmi lokalnog zonaša za koji navijaš od detinjstva, jer te je još deda učio da treba da navijaš ,,za naše, a ne tamo neke iz pičke materine". Dok se opuštaš sa tvojim ortacima, pevaš i piješ pivo sa lokalnim vođom, tekma se polako privodi kraju. Nerviraš se zbog nerešenog, ali moglo je i gore, a i sa ovim rezultatom tvoj klub prolazi u višu fazu takmičenja, pa što da se živciraš? E onda dolazi on, prodana duša, dželat u crnom, neviđena sudijska pizda i svira penal! Pa ti si video da nije bio penal, ovaj je samo folirao, bacio se i pao kao Inzagi! Ustaješ, počinješ da se dereš na prodanog smrada zajedno sa celom domaćom ekipom, da ga gađaš upaljačima i flašama popijenog piva i da besniš, a u ekstremnim situacijama i da mu jebeš sve po spisku.
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __ _
Školski turnir. Jebali ste treće šest i sad ste najbolji u srednjoj. Ili gotovo najbolji. Nevena te gleda iz publike. Jbte, kakvo dupe ima ta mala, strašno. Kako ćeš šmekerski da joj priđeš posle tekme. E onda se trgneš i shvatiš da se još igra. Lik sa loptom prolazi pored tebe, i ti onako u transu hrabro uklizaš na betonu i izbiješ mu loptu. Smradić padne preko lopte, ne dodirne te i počne da se previja. Sudija svira penal. Gnev se talasa u tebi, uzimaš loptu i gađaš smrada. Crveni zbog nespotrskog ponašanja! Koji penal, koji crveni bre, pizda mu materina? Nije videlo to! Ne smeš da izgovoriš sve to optužbe, naravno, zato što je sudija u ovom slučaju razvijeni profesor fizičkog, živa zverina. Zato se postiđeno okrećeš i opsuješ na glas, dok ti kolege iz ekipe prilaze da ti se najebu keve što si im sjebao turnir.
Sigurno hoće - maler.
Oblačiš dres, uzimaš staru loptu, navlačiš trenerku i krećeš ka školskom na zakazanu partiju fudbala. Baciš pogled kroz prozor, vidiš kako se naoblačilo i promrmljaš za sebe: neće valjda. Pola sata kasnije se vraćaš kući mokar kao da si putovao močvarom pet godina.
Profa otvara dnevnik, ti mrmljaš u sebi magične reči: nemoj mene, nemoj mene, neće valjda... On lagano lista, posmatra imena žrtava... ,,Nemoj mene, neće valjda!"... Profa se najzad zaustavlja na jednom imenu- tvom. ,,Kolega, izvolite."
Mančester protiv nekih indijanaca, poslednji minut, skoro završeno, dolazi iks garantovano već, ali sudija neki klinac svira nepostojeći slobodnjak na tridesetak metara za indijance. Ona kenjara koja ne ume da pogodi širu stranu kuće uzima loptu, i čim ti pomisliš: ,,neće valjda", golčina je upravo postignuta.
Prilaziš semaforu. Gledaš. Zeleno. ,,Neće valjda sad". Crveno se automatski pali pri tvojoj pomisli.
Moćan glagol, jedan od najkorišćenijih. Sinonim za proseravati (se). Ima sva moguća značenja, sem prvobitnog.
Ukenjao sam se. (,,Uplašio sam se do koske!" Najviši stupanj straha. Ponekad se koristi i kao hiperbola.)
Skenjao sam se. ("Razočaran sam. Muka mi je od života!" Takođe se često koristi kao hiperbola. Najčešće je neki beznačajan događaj u pitanju. )
Nemoj da kenjaš! (,,Nemoj da lupaš da te ne išamaram sad./ Nemoj da pričaš besmislice." Sočan izraz za spuštanje osobe koja je po prirodi Kolumbo (otkrivač tople vode) ili prosto čista budala.)
Ukenja mi glupi majmun odelo! Jebao sam mu majku! Pogledaj kakve su mi farmerke! ("Isprljao mi je odelo kada je prošao pored mene kolima kroz baru kao poslednji manijak. Sad ću da spustim glavu i da nastavim dalje. ")
Ukenjalo ga je! (,,Imao je neviđenu sreću!" Nataša iz trećeg šest je sa njim!)
Kenjaš bre više o njoj! (,,Smaraš sa Natašom iz treće šest, boli me mnogo tuki za nju.")
Idi pa njoj kenjaj! (,,Idi pa romantično popričaj sa Natašom iz treće šest, mene zaobiđi."/ Slobodnije može i kao izraz "idi vidi da li sam tamo".)
Pesnik nešto kenja, profesore, ništa ga ne razumem. (Umetnik se nije izrazio kako treba, njegova misao je neshvatljiva, ili sam ja arhiduduk.)
Mančester izgubio! Kako onaj debeli kenja sudiji! (,,Pao sam na kladži, sad sam mnogo BEASNNNN!")
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
-E, moram do VC-a da izvršim veliku nuždu!
