Tradicionalisti
Ljudi koji svakog jutra čim ustanu "drmnu" jednu ljutu, jer tako Bog zapoveda, još je tako njihov otac radio. Posle imaju naviku da se voze gradskim prevozom. Svi. Zajedno.
-Izvini, dečak, iskucaj mi kartu na ovom Bus Plus-u, ne vidi deda dobro. (zadah od čiste prepečenice, šljiva)
Alo, tradicionalista, pa kako da vidiš kad od rane zore ločeš neku brlju?
Akcija i reakcija
Uprkos negacijama, svi smo svesni onoga što radimo kada popijemo. Svesni smo svih svojih akcija, ali, kao da je deo mozga koji naše akcije povezuje sa reakcijama okoline koje će uslediti mrtav, pa, neznajući šta će se desiti, radimo razne gluposti.
Pijan: U, ova u crnoj haljini ima dupe k'o krušku, daj da je štipnem.
Reakcija: Okreće se njen dečko od tri sa čet'ri, a ostatak se zna.
Pijan: Uuuuu, oduvek me je zanimalo da l' mogu da mi stanu ovi ekseri u utičnicu.
Vodena transformacija
Voda od jeftine tečnosti bez boje, mirisa i ukusa postaje tečnost koja se po svim karakteristikama približava gaziranim sokovima, po ceni, boji, mirisu i ukusu.
Preko stomaka do braka
Nekad beše potrebno da se mladoženjin stomak napuni par puta i to beše dovoljan razlog da je ženi. Danas je potrebno da se mladin stomak naduje samo jednom i postiže se isti efekat.
Jogurtom da se zagrcneš
Kad vidiš da ti u susret nailazi tako dobra riba da i jogurt jednostavno ne može da prođe kroz sve "cevi" gde treba da bi stigao do želuca, pa se zakašlješ i isprljaš sto, pantalone, majicu, sve. Pantela bi reagovao: "Nači, neveruem."
I tako ja jedem burek, povremeno ispijam jogurt. Idem prema stanici. Polako. Imam vremena. Tada, crnka od metar še'set pet, proleće pored mene duplo većom brzinom od mene. Od pozadi me podseti tako na herc, muški znaju na šta mislim (ako ne znate, onda niste muški). Jogurt zastade u grlu, počeh da se davim, oči htedoše da ispadnu. Zamalo se ne uguših. Kako nije bilo nikoga tu? Ne da me udari po leđima, nego da ne bude posle da sam je izmislio. Dok sam se povratio, zamakla je za krivinu. Ako se neka prepozna, neka se javi u inbox.
Domaća
Svaka providna, bela ili žućkasto-braon ljuta tečnost koja se ispija iz malih čašica ili u nekim slučajevima direktno iz flaše. U dragoj nam državi, sramota je služiti kupovnu radžu, pa zato svi pričaju kako su je lično pekli. U slučaju kad bi domaćin rek'o da je kupio rakiju, u očima svojih gostiju bi bio nesposoban, čovek koji ne ume da ispeče rakiju.
Slava kod domaćina što je doš'o u rodni iz Austrije da proslavi:
- O, Mile, dobro mi doš'o, š'aj da popiješ?
- Hvala domaćine, šta imaš?
- Domaćin iz vitrine vadi neotvorenu flašu Džek Denijelsa. Evo, Mile, samo za tebe!
- Ooo, 'el domaća?
- Domaća, domaća!
- Pazi što ti bure pustilo boju. Hrastovo, a? Kol'ko si je pustio?
- Dva'es dva grada. Nisam 'teo više. Pazi venac što pravi!
Ladovina
За'лађен човек, толико се за нешто интересује да су његове реакције на то једнаке реакцијама човека чија је телесна тепература око шест степени целзијуса.
Колико си испита дао?
Мислиш, укупно или само из друге године?
Из друге године.
Ту сам дао само један.
А, добро, а укупно?
Па, укупно, само тај један.
А, кад ћеш да стигнеш остале да даш, несрећо?
Ма, полако, просек је осам година на правном, опуштено.
Ти си човече 'ладовина.
И, замисли, дави се девојка у реци, а овај стоји и гледа, ни да мрдне.
А, шта ти мислиш, што га зову Мика Ладовина?
Nenadjebiv
Bolesni samouki genije koji dok spava smišlja kako da zezne nekoga, kad jede razmišlja kako da zezne nekoga, kad zeza nekoga razmišlja kako opet da ga zezne. Kada vam podmetne neki fazon, ne bi mogao da ga otkrije ni Horejšio Kejn sa svojom ekipom štrebera, čak i Čak Noris bi se zeznuo na njegov fazon, a Bata Živojinović ne bi mogao da dođe sebi i da izgovori svoju čuvenu: "Sad ću da vas karam," rečenicu. Njegova je uvek poslednja, jer jednostavno ne znate kako da odgovorite, ili možda znate, ali ne biste da svojim sitnim rečima upropastite još jedno remek-delo od fore.
N: Sine, jesam ti rek'o da sam ti opštio sa kevom one večeri kad si iš'o na tablić?
B: Majmune jedan nenormalni, jesmo rekli da ne diramo keve, sad ću da te isprozivam samo tako!
N: Slobodno.
B: Čekaj samo malo da vidim šta da ti kažem.
N: Ma, imam ja vremena, ne žuri, znam da tebi treba malo vremena dok smisliš rečenicu koju ćeš da izgovoriš.
C: Mani se ćorava posla sinovac, on je nenadjebiv, već ima celu svesku spremljenih odgovora za bilo koji tvoj odgovor, tako da ti je bolje da ćutiš.
B: To je pametno, ćutaću.
N: Tako bre, ćuti dok te karam!
B: (I dalje ćuti)
N: Ćutiš pico, lepo ti je, a?
Bora Dugić
Jedan od retkih čiji je posao da duva, a još to sasvim legalno radi.
Borina keva: Boro sine, šta si radio ceo dan juče kad sam bila u gradu?
Mali Bora: Duvao sam kevo.
Borina keva: Ako, ako Boro, samo ti duvaj, jednog dana ćeš i na televiziji da duvaš, od duvanja ćeš da živiš.
Doći će ti majko na kapiju žena
Učiteljica.
Pitaće te za me, da li živim ovde,
zatvori joj kapiju, reci joj da ode!
Nešto me u nemir tera od rastanka s njom
Pozajmite nekome nešto na samo dva dana i tog trenutka ne možete da spavate zbog toga što razmišljate da li taj neko na pravi način koristi vašu stvar.
Žena: Uđite doktore, ovamo je Dragoslav u sobe.
Doktor: Stanite gospođo, da popričamo nas dvoje u hodniku, šta je Dragoslavu?
Žena: Seo u ćošak, skupio kolena, prigrlio i' i sve se trese ka' topola kad udari vetar. Niti spava, niti jede, crvene mu oči, decu ne prepoznava, ne znamo što da mu radimo.
Doktor: A, koliko to traje, kad je počelo?
Žena: Ima, nekoliko dana. Mi mislili će da prođe to, ali on je ovakav od onomad kad je dao komšije onu našu motornu kosačicu da kosi međak.
Žena: Dragoslave! Došla ti je poseta!
Dragoslav: (Ustaje, prvi put posle 3 dana) Kuj je to, je l' to Mile Žikicin doneo kosačicu? Je l' mi je istupio nož? On ne pazi ni svoje, a kamo li tuđe. Koji me vrag ujeo da mu pozajmljujem?!
Žena: Nije, Dragoslave, doš'o ti doktor.
Dragoslav: (Ponovo se vraća na staro)
Izgubljena čar
Nekada, po kafanama je bilo vokalno-instrumentalnih sastava koji su od opreme imali samo instrumente, obične, bez ozvučenja, kontrabas, harmonika, violina i možda pevač. Ako nije bilo pevača, onda je uglavnom harmonikaš pevao. Orkestar je izgledao kao spot grupe Yolanda be cool za pesmu "No parlo americano". Imali su zalizane frizure i bile su dve vrste takvih sastava. Oni koji su išli od grada do grada za vreme sezone kako bi preko leta ugrabili da zarade što više para za svoje petoro dece, a bilo je i onih koji svako veče u nekoj kafanici nastupaju jer znaju gazdu, a vole da pevaju. Životni san im je bio da snime ploču. Nisu imali producente, aranžere, stiliste, menadžere, fanove, ništa. Često su i instrumenti bili pozajmljeni. Ali, imali su nešto što retko koji pevač zaboravi da ponese na nastup pakujući kesice belog praška u džepove. Imali su dušu. Njima je od toga kako će nastupiti zavisilo da li će njihovo dete jesti preko zime hleb, meso ili neće ništa jesti. Živeli su da pesmom dirnu svoje slušaoce kako bi se uhvatili za novčanik. Često su i po svadbama svirali, a da bi bili lepo plaćeni, peli su se na drveće i odatle svirali, sve po nagovoru gazde, on je uvek bio u pravu. Nisu imali svoje rajder liste, nisu zahtevali džakuzi iza bine, hteli su samo da pevaju.
Mile: Čika Rade, dođi večeras sa nama u kafanu, peva onaj bend "Magija". Kako pevaju ljudi sa emocijom, svako veče pevaču suze oči, a pevačica se sva trese dok peva. Vidi se da se trude.
Čika Rade: Vidi se dupe moje, ovom suze oči jer vi klinci tamo upalite svako po dve cigare odjednom, pa mu smeta dim, a onu pevačicu sam viđ'o kad je išla da se odvikava od heroina, trese se jer upada u krizu. Eeee, da mogu samo da vratim vreme, da opet odem u onu kafanu "Kod Pere", pa kad mi Milenko, Perin sin, zapeva onu moju, ne bih izlazio do sudnjega dana.
Ako neko zna neki ovakav vokalno-instrumentalni sastav koji je još uvek aktivan, neka javi gde nastupa i kad.
Pouzdan k'o zimska mišelinka
Ne samo da možeš da se osloniš na tu osobu, nego možeš da se osloniš ti, cela tvoja porodica, komšija Rade i klinci od preko puta. Ta osoba je veoma cenjena, grize asfalt, jede sneg i grebe led i sve ostalo što treba, samo da bi učinila šta se od nje traži.
- Kako da pošaljemo ova dva soma evra u Požarevac?
- Možemo preko Mike Lopine, on svakog dana putuje na toj relaciji?
- Ma, kakav bre Mika Lopina, je l' ti misliš da mu je Lopina prezime? Daj bre Đoletu što vozi autobus za Požarevac, on ti je pouzdan k'o zimska mišelinka.
Ko će gde
Цео дан је грејало сунце, играо се фудбал, изблејало се после фудбала, отишло се до града са ортацима, сви су смували по нешто, све хоће да дају, али, појављује се проблем, ко ће где.
Цоле: Рема, могу ја код тебе, ова моја је врло заинтересована за марципан?
Рема: Матори, ја сам хтео тебе да питам исто, и ова моја је вољна, а не могу да је водим гајби. Шоми, брате, ти имаш велику гајбу, код тебе увек може?
Шоми: Велика гајба, али има пуно флаша у њој. Дошла тетка из Босне, довела новог мужа ког је упознала у Египту на летовању, а он довео децу из првог брака, као, да виде свет. Њих седморо ми окупирало целу кућу, немам ни ја где ову моју да одведем.
И сад пример инспирисан "Кенгуром", само инспирисан, није исти:
Сања Врелаукреветуић: Могли бисмо код тебе, значи, имам нешто да ти покажем (намиг).
Рема: (Да, да, могли бисмо, да ја нисам толики клошар) Ма, да, да.
Idemo u štetu
Ауууу, како ја волим овај израз. Користи се за исказивање будућих активности које, као што сам израз каже, неће донети ништа добро. Потрошиће се пуно пара, попиће се пуно алкохола, прилазиће се десетинама риба, већина ће вероватно одбити, али, нема везе, и првобитна намера је била: Отићи у штету. Овај израз, тиме што се не чује тако често од младих људи, има неки архаични шарм, док изговарате то, осећате се некако одрасло, али, опет са детињастим намерама, зезањем.
Мајка:Сине, 'де ћете?
Син: Кево, идемо у штету!
Мајка: А, добро. Немојте да се оштетите много!
Келе: Матори, 'де си био синоћ, вид'о сам те да си иш'о према граду?
Цоне: Причај тише мало, глава ми пуца, ишли смо у штету синоћ.
Meni ni iz džepa ni u džep
Кад неко хоће да каже да ни једна од могућих акција коју вам предлаже да урадите неће имати никаквог ефекта на њега. Често овом реченицом људи воле да прикрију своје интересе.
Две чоколаде, једна од сто, друга од двеста грама:
А: Брате, коју да узмем ја, а коју ћеш ти?
Б: Ма, знаш шта, мени ни из џепа ни у џеп, али, узми ову од сто грама, да те не боли стомак после.
Два лика стоје у кафићу:
А: Матори, види, оно су близнакиње, кад су биле мале, биле потпуно исте, и сад личе, али једна више воли да једе, па је очигледна разлика. Ае да видимо да их смувамо. Коју ћеш ти?
Б: У, брате, искрено, мени ни из џепа ни у џеп, риба је риба, али, теби препоручујем ову јешну.
A, da nisu gasovi?
Реченица коју ће сваки добар ортак да каже када овај други ортак крене да лупа о томе како се заљубио у неку девојку и почне да претерује са патетиком.
А: И, брате, да ти кажем, прилази она и каже "Ћао". Еееееј, она је мени рекла ЋАО. Каква је то риба. Кренули су ми они лептирићи у стомаку, све онако. А чука, пумпа, 'оће да искочи.
Б: А, одакле знаш да није то због гасова?
А: Ма, дај матори, оженићу је, живећу целог живота са њом, имаћемо петоро деце, и онда идемо заједно на летовање, ми лежимо на плажи, а деца праве куле од песка.
Б: Стани, сад је од суштинског значаја да ми одговориш на ово питање!
А: Наравно, реци.
Б: Колико си сигуран да немаш гасове?