Ono što ostane kao višak trake od snimanja domaćeg filma pa se vikendom prikazuje na RTS-u u desetak nastavaka.
Rečnik / autori
MU
MustafaBenAzra
na Vukajliji od mart 2011.viđen 14. mar 2013.
82 definicije0 odabranih1.486 poena
Jedini srpski vladar u koga se kunu i Obrazvoci i LDPovci. Čovek koji je osvojio više teritorija no što smo mi uspeli u zadnjih 20 godina da izgubimo.
Car Dušan: I tako, osvojih veći deo Balkana. Doneh mir i napredak. Joj, al' mi je dosadno. Sine, šta predlažeš da sledeće osvajamo?
Uroš Nejaki: Oče, mislim da je vreme da se smiriš i ne izazivaš sudbinu. Dovoljno si osvojio, treba učvrstiti i očuvati teritorije.
Car Dušan: Nije ni čudo što te na dvoru zovu pičkica!
Uroš Nejaki: To nije istina, ko me tako zove? (kreću mu suze niz lice)
Car Dušan: Dobro, de, nemoj da kukaš, 'ajd nećemo da osvajamo više. Šta drugo predlažeš da radimo?
Uroš Nejaki: Mogli bismo da donesemo Zakonik i njime uredimo društvo, damo prava obespravljenima.
Car Dušan: Zakonik? E, stvarno si pičkica!
Uroš Nejaki: Oče! (jecajući)
Car Dušan: Dobro, dobro, izvini. Može Zakonik. Osmisliću takav sistem kazni sa ubijanjem i sakaćenjem da će Hamurabi da izgleda kao zetska pralja u odnosu na mene. Čik da vidim da ga neko prekrši.
Uroš Nejaki: Ja sam više mislio da uvedemo ljudska prava, nezavisnost sudova, slobodu za otroke i milost za sebre.
Car Dušan: Sine, je l' si ti siguran da si moj? Ona kurva me je sigurno varala sa sitnom vlastelom!
Glavni junak sapunice koja se odigrava u srednjovekovnoj Srbiji.
Stefan Dečanski: Milutine, pa ja vidim!
Milutin: Čudo, slepi progledaše! Ana, dođi da vidiš ovo!
Ana: Sine moj, moje molitve su uslišene!
Stefan Dečanski: A ko me je oslepeo?
Milutin: Hm, ovaj, tvoj zli brat od strica Vladislav. (zvižducka nonšalantno srednjovekovnu melodiju nepoznatog autora)
Ana: Đubre jedno, reci barem svom sinu istinu!
Stefan Dečanski: Kakvu istinu?
Milutin: Ovaj, sine... Kako da ti kažem... Ti si usvojen!
Ana: Skote!
Milutin: I ne samo to, tvoj sin, Dušan je nepodnošljiv! Sve mape koje sam dao karografima da urade je sjebao. Stalno docrtava Makedoniju i Vizantiju međ' granice Srbije!
Izrazito zeleni pojavni oblik nosne sluzi. Siguran pokazatelj odmaklog stadijuma bolesti/prehlade.
- Au jebote, al' te je uhvatila ta prehlada. K'o da imaš master Jodu u nosu.
Iščekivati nešto baš dug vremenski period i svu svoju snagu ulagati da se očekivano i ostvari.
- I šta je bilo jesi li se najzad smuvao sa onom Jelenom Mačkicom?
- Ma jok, opet mi nije odgovorila na poziv za viđanje, ali ne odustajem ja, zvaću je sutra opet.
- Au jebote, čekaš je već 3 godine k'o Bono Nobelovu nagradu za mir.
Hipotetički prikaz kako bi izgledala serija koja bi pratila rad domaćih advokata. Da bi prikazala realno stanje stvari morala bi svakako uzeti u obzir neefikasnost i korumpiranost srpskog pravosuđa. Krajnji rezultat bi bilo nešto između Vrućeg vetra, Pavićevih serija i sporadičnih i neprijatnih asocijacija na holivudske uzore poput Boston Legal-a.
Negde u Palati pravde
Alen Šormaz - Gospodine sudija, želim da kažem da je moj klijent dobar čovek. Sa druge strane, njegov komšija koji je premestio među pre tačno 30 godina...
Sudija - Gospodine Šormaz, šta vi pričate? Vidite li da se druga strana nije pojavila. Odlažem ročište na mesec dana.
Alen Šormaz - Ali ovo je nedopustivo, jeste li vi čuli za suđenje u razumnom roku?
Sudija - A gde ste vi za to čuli? U američkim serijama? Idite na šalter 3, kod šalteruše Bibe i uzmite i popunite formulare za odlaganje suđenja i ne nervirajte me. Žurim na ručak sa jednim uglednim biznismenom.
(posle toga ročište je odlagano još 20 puta)
Sada prisustvujemo sceni zalaska sunca na malenoj terasi sa pogledom na autoperionicu u zgradi kod Cvetkove pijace gde se jedan stan iznajmljuje za potrebe advokatske kancelarije
Denis Kreanović: Joj, vi LDP-ovci, kako vas sve mrzim, ima da vas sve pobijem na paradi ponosa!
Alen Šormaz: Uh, vi radikali ste takve seljačine. Nego, prepriremo se oko ovoga u svakoj epizodi, 'ajde da malo iskuliramo. Kako je prošao tvoj današnji dan?
Denis Kreanović: Užasno, pokušao sam da naplatim onu brakorazvodnu parnicu što sam završio maja '96. ali klijent je okačio svoju umrlicu na vrata kako ga ne bih više uznemiravao.
Alen Šormaz: Možda je stvarno umro?
Denis Kreanović: Nije, sreo sam ga posle toga u kafani Vrnjačka Banja. Pobegao je kroz prozor wc-a kada me je video. Nego, kako je prošao tvoj dan?
Alen Šormaz: Tja, znaš onaj slučaj dvojice komšija koji se sude oko međe što radim otkako sam položio pravosudni? E, pa danas sam ga najzad dobio.
Denis Kreanović: Posle 30tak godina? Kako?
Alen Šormaz: Podmitio sam sudiju.
Izraz koji označava da nečega ima mnogo više nego što bi trebalo.
- Dušane imamo li soli, posolila bih ovaj paprikaš?
- Imamo li soli? Još pitaš! Imamo je k'o ljubavi u nazivima pesama Vajtsnejka!
Osoba, često ćelava i nabildovana, koja po telu ima istetovirane ikone. Najčešće se na bicepsima, leđima i stomacima ovih pravovernih ljudi mogu naći Sveti Sava, raspeće, krsna slava, manastir Ostrog i sl. Iako sebe drže za velike vernike iz nekog samo njima znanog razloga ne gledaju baš blagonaklono na druge vernike koji priđu njihovim tetovažama, kleknu pred njih i krenu da se mole. Zanimljiva karakteristika njihove pojave je da navode i ateiste da se prekrste kada ih vide.
Šnicla sačinjena od soje umesto mesa.
Riba koja se jebe sa svim rasama i nacijama.
- Znaš li onu Danicu?
- Onu multikulturalnu? Znam je.
- Multikulturalnu? Pa ne deluje mi baš kao obrazovana osoba.
- Brate, to što se jebe sa crncima ne znači da čita afričku poeziju.
Razbiti ogledalo tokom seksa sa cigankom.
Ugostiteljski objekat nastao zarad smeštaja turista na ne baš visokom nivou. Gazda je želeo da se bavi ugostiteljstvom, a imao je taman malo više para nego što mu je potrebno da otvori kafić i mnogo manje nego što mu je potrebno da otvori hotel.
Vrste gostiju koje posećuju ovakve objekte:
Bekpekeri - Najzahvalniji gosti kojima je dovoljno da mogu u hostelu da se jednom nedeljno okupaju. Prepoznaju se po neprijatnom mirisu, ofucanoj spoljašnosti i baš-onako-kosmopolitskom pogledu na svet.
Lovci na alkohol - Ljudi sa svih strana sveta namamljeni pričama o Beogradu kao evropskoj prestonici razuzdanog noćnog života. Slično bekpekerima nisu mnogo zahtevni, traže samo da se istuširaju pre izlaska u noćni provod i da ih neko sastruže sa ulaznih vrata kada se vrate u sitne sate mrtvi pijani.
Lovci na ribe - Osobe koje su negde od nekoga čuli da se u hostelima često pojavljuju dobre ribe sa svih krajeva sveta. Neprestano se lickaju, ne izlaze iz kupatila po nekoliko sati, a kad najzad izađu odbijaju da nose išta sem peškira ne bi li namamili sexy turistkinje. Veoma naporni po okolinu, naručito žensku.
Domaći turisti - Retka vrsta u ovakvim objektima. Obično su ljudi iz veoma zabitih krajeva koji su u Beograd došli kako bi sredili neka dokumenta. Neizostavno doživljavaju kulturološki šok prilikom susreta sa razvratnim stranim turistima. Veruju da ih molitvom mogu vratiti na pravi put.
Žene - Mogu ući u bilo koju od prethodnih kateogorija, ali ako nisu bekpekerke biće veoma problematični gosti koji zahtevaju posebnu kategorizaciju. Stalno će kukati na loše uslove smeštaja, domaće turiste koje ih spopadaju sa kandilom i lovce na ribe koji ih neprestano saleću.