Prirodna pojava, fenomen zastupljen među mlađim življem ženske populacije. Kada gledam slike svih tih mladih devojaka, kroz glavu mi prolaze scene "Kozjaka". Za one koji nisu upućeni, Kozjak je naziv za serijal porno filmova koje je snimao čovek u Hrvatskoj, tako što je mladim devojkama obećavao da će ih odvesti da rade kao manekenke u Italiji. E sada, po starom principu nema 'leba bez motike, može se zaključiti da neki matori perverznjak skuplja sve te mlade devojke i pod maskom manekenstva seksualno ih abjuzuje.
Ali ja to radim samo svom deĆku.
Da, dobro ste pročitali, NEZAPOŠLjAVANjE. Šta dalje nije jasno? Mama i tata su te terali da završavaš fakultet u roku, da učiš: "Uči sine isplatiće ti se". Dođe i to vreme, DIPLOMIRAŠ. Šta dalje? Kako? Kuda? Stereotip koji puca naše društvo je prijavljivljanje na zavod. Odeš, neprijatni šalterski radnik ti se podrugljivo podsmeva u sebi, sa naznakom na licu u stilu Tonija Montane "D vrld iz majn". Nakon procedure koja je krajnje bezvezna, vraćaš se ponizno na šalter, koji su i inače pravljeni da se sagneš, ponizno, u stilu najveće porno dive na kraju gengbenga. Čekaš da ti radnik odradi krajnji kamšot, konstatacijom da dođeš za mesec dana kod savetnika za ZAPOŠLjAVANjE. Keva i ćale strpljivo čekaju, veruju u državne institucije, te iste institucije veruju da sve znaju, pa je verovatno i to razlog ovakve nesinhronizovane situacije u dragoj nam zemlji. Oni VERUJU, pa ko još veruje? Tu nastaje problem, ti znaš da nema 'leba od tog zavoda, šta dalje? Nekontrolisane misli, besparica, nije ti čak ni do seksa. U međuvremenu do zakazane seanse za ispiranje mozga (saveti za zapošljavanje, pa kao da daju savete kako da smršate za 8 dana, bez vežbanja!) pada ti na pamet da zapališ preko, da kopaš kanale, shvataš da je i to bolje nego da ovde čekaš Godoa. E tu se lomi situacija, ili zapališ ili ostaneš sa matorima vezan nevidljivim okovima do kraja života. Nadaš se boljem i ponizno čekaš... Godoa.
