E sad neću
Izraz koji koristimo da bismo izbegli neprijatnu situaciju u kojoj smo mogli da se nađemo. Pre date situacije nismo svesni posledica, no u odsudnom trenutku shvatimo šta smo naumili, pa se iskusno predomislimo koristeći ovaj izraz, a da se pritom ne obrukamo.
-Daj da eksiram taj viski što je ostao.
-Ma jel' si lud, treba posle da te vodimo na ispiranje, a i keva će da ti vrisne kad je budemo zvali.
-Opušteno bre, iskusan sam ja pijanac, daj 'vamo flašu.
-Ne daj mu, napio se od dva piva i ne zna šta radi.
-Daj flašu i ne jedi govna.
(svi u glas)- Daj mu flašu, jebala ga ona, umreće kad bude popio.
-E sad neću, ko vam jebe mater.
Neshvaćeni metalac
Osoba koja je do svoje 14. godine tj. do osmog razreda Osnovne škole slušala Seku Aleksić, Cecu i druge estradne umetnike, i kojoj se svest menja dolaskom u Srednju školu pod uticajeg novog društva, postaje izraziti obožavalac finskog blek metala, japanskih ska bendova i malezijske grandž scene. Kada joj se pomene svoja prošlost, kaže da je to do sredine u kojoj je obitavala, i da sada shvata prave moralne vrednosti, da zna da razlikuje kič od prave umetnosti i da jedina razume bes nordijskog naroda, napaćenost japanske civilizacije i neprihvaćenost Kineza u Maleziji. Njen flegmatični pogled ume da zbuni čoveka, nikad pre nije pričala o seksu, dok sad upražnjava isti samo kada popije pola litre krvi boga Tora.
(Prolazi dotična osoba, a pogledom šara po meni i drugu)
Drug: Šta je ovom Milošu, pre je bio normalan dečko, družio se sa nama, igrao fudbal, izlazio, pio...?
Ja: Pusti ga, on je sad neshvaćeni metalac, ne možemo mi njega da razumemo. I da, pije, ali krv...
Drug: Aa... a sećam se kad je umesto mikrofona držao parfem u ruci i pevao "39 sa 2".
Duša
Kažu da postoji, da je materijalna, da je stvar, da se nalazi u čoveku, da čovek bez nje nije čovek. I postoji. Ali često je teramo od sebe, i to svojom voljom. Najčešće posle velikih pijanki, posle povraćanja.
Drug: Što si tol'ko prebledeo, bre, pokreni se malo, obilaze te kao spomenik, gubimo zbog tebe.
Ja: Ma pusti me u kurac, sinoć sam dušu ispovrać'o, nemam volju za životom.
Reinkarnacija
Verovanje o ponovnom vraćanju duše u telo. True!
Polazna tačka ovog procesa polazi od prekomerne doze alkohola ili nekih drugih psihoaktivnih supstanci usled čega te zadesi blackout iliti pomračenje, gde duša napušta materijalno, odlazi iz tela. Druga, ujedno i poslednja faza procesa reinkarnacije sledi nakon što te neko otprati do kuće, jer sam ne možeš. Ostavljaju te ispred vrata, a odatle si sam. Ulaziš u kuću, i dalje bez duše, nemaš svest, predstavu o bilo čemu, sve radiš mehanički, po navici, kad odjednom kreće svetlost ka tebi, bljesak, misliš da si dobio rak, ali ipak dobijaš nešto što te pokreće, postaješ svestan svega, i vidiš ćaleta kako ti, sada već drugi put, puca šamarčinu dok ti verbalno jebe mater. Kraj. Reinkarnacija postoji.
Sutradan:
- Šta ti je bilo sa licem, čitavog smo te otpratili do kuće?
- Ma, ćale me reinkarnir'o.