Čudnovata naprava koja spaja rastavljene ljude.

Makni se da prođem.

Petak.

претече косијанера

Ljeto.

Ljeto je super.

Ljeto je višak pamuka i sintetike.

Ljeto je simpatična tromjesečna divizija.

Ljeto.

Raspust.

Bilo je to davno. Bio je to sunčan dan. U mom gradu je uvijek sunčano. Kada ne pada kiša. Ili snijeg.
U mom gradu su obično oblačne teksture kada nije ljubičasto. Ljudi su crni ili bijeli. Bilo je dosadno. Ljeto je dosadno.
Ljeto je super.
Ja volim ljeto zbog mora. Ovo ljeto sam bio na moru, sa mamom. Bilo je to divno iskustvo, nebo je bilo ljubičasto, sunce mi se smijalo.
Igrao sam se se u pjesku sa drugom djecom. Dani su letili prepuni zabave, smijao sam se, bio sam veseo. Mama me je vodila da kupimo mnogo stvari. Margarin, hljeb, dušek, kupovali smo neke namaze bijele. Bili su ukusni, imali su ljubičasto u sebi.

Jednog dana, puno mi se kupalo u moru i otišao sam da se kupam. Kupao sam se više puta, u medjvremenu dok se nisam kupao, pravio sam zamak. Pečurke. Mislio sam da se oženim princezom koja je živila u tom zamku. Volio bih da budem astronaut. Ali, ljeto je.
Drugar kojeg sam upoznao, i sa kojim sa se kupao je vidio neku životinju u moru i otišao da se kupa sa životinjom. Životinja je mnogo ličila na delfina kojeg sam gledao na televiziji. Ipak bila je to ajkula, igrali smo se i shvatio sam da more postane crveno kada se stvari krv u more. Ljeto je dosadno, ostao sam bez pola desne ruke.

Ljeto je super, mnogo iskustava. Napokon sam se vratio, oko mene su i dalje srećni i nasmijani ljudi, obukao sam bijelu košulju i čekam ga. To ljeto sam prvi put probao neku cigaretu, sa mamom.
Ljeto, 69.

Основни пакет човјека. Присуство екстремитета, одсуство мозга.

Muskarac koji je spavao sa svojom zenom prije svih ostalih.

мјесто гдје се све дешава драгачије и самим тим што се дешава, не дешава се

када убијеш 273 Келвина

Становници овдашње Европе, ако изузмемо поносне житеље Велике Британије, који иначе имају необичну навику да себе сврставају у ону категорију људи који се сраме скинути пред камером, су народ који се појавио наг у филмским остварењима прије много деценија. Предводници артистичко-нудистичке форме, били си прије свега Швеђани, након чега се придружују Французи и Италијани. Њемци, иако епитом нудизма, нису били довољно секси, чак и када би били комплетно наги. С друге стране, Шпанци нису ништа ризиковали и на питање о нудизму су се правили игнорантни, барем док је генерал Франко боравио на овдашњем свијету. Прије свега тога, Шпанци, као и Португалци, имали су довољно прилика да виде филмове са тематиком борбе бикова, која је уједно и служила за ублажавање сексуалних фрустрација широм Пиринејског полуострва.

Као и обично, Французи су били довољно либерални и некако су успјевали у томе да успјешно производе сексуалне сцене без девијација попут Швеђана и Њемаца. Наравно, на осврћујући се толико на причу, скоро је било загарантовано да ће прелијепа францускиња почети лаганим покретима да свлачи одјећу са себе и спрема се за озбиљнију сцену - овакве сексуалне сцене, често би се суочавале са дискусијама о стваралаштву Жан Пол Сартра, храни односно вину, евентуално о томе како су Британци педерчине.

Европа унутар Европе односно Британија и њени становници, преферирали су да секс категоризују као голему шалу и морали су према томе да се односе као према алузији. Чак и обични зид може изгледати еротично ако поставите поред њега двоје нагих атрактивних глумаца и викнете акција. Како су икада никли и како су се изродили као нација...

Жеља, као магична творевина није ништа друго него, измишљотина људи који су штовали своју лијеност и запуштенцију. У почетку, жеље су биле одлична ствар, много људи су жељели, жеље су самим тим често и испуњаване. Али, након неког времена, акумулована похлепа у људским срцима је достигла апсолутну кулминацију и више ништа није било исто. Жеље, иако су по природи флегмантици, било им је већ преко главе да слушају једне те исте жеље дуго година као што су : желим да будем најбогатији, желим да имам вјечни живот и желим да имам велики курац, стога су одлучиле тешка срца да прекину било какав вид сарадње са становницима планете Земље. Гдје и зашто је нестала жеља, питали су се многи. Постала је дио историје као једини ефикасан начин да постанете бесмртни, будете најбогатија лобања на планети и мноштво других ствари. Али, историја постаје легенда, легенда се претвара у мит...и након двије ипо хиљаде година, давно заборављени артифекат у виду жеље је опет пронађен, од стране људи са импровизованих формама похлепе.

Аладинова лапма
Прва индивидуа која је употрјебила лампу је био Аладин од Арабије, донекле логично. Преварен ријечима да се у пећини налазе тоне блага, ушао је и једина ствар коју је нашао, била је стара лампа већ у процесу корозије која је поносно стајала на пиједасталу. Зачуђено је посматрао лампу и случајно је протрљао са стране, када се материјализовао магични ферални дух, људско отјелотворење жеље са ријечима да ћему испунити три захтјева. Аладинова прва жеља је била моћ и богатство (типично људски). Постао је Принц од Арабије, и његова друга жеља, била је да ожени најљепшу жену тога доба које би уједно била и принцеза. Након бурне ноћи с његовом драгом, одлучио је да оде на базар и да јој преточи сво уживање од синоћ у поклон какав доликује једној принзеци од Арабије. Разгледао је тезге када је угледао прелијепи огромни дијамант и рекао „желим да будеш слободан“, међутим није ни схватио да је пар секунди прије његове жеље створио магичног диха из лампе. Дух је искористио ову жељу као јединствену прилику да напокон не глуми Аладиновог роба, те је спаковао кофере и упитио се код Волт Дизнија. Аладин је био скрхан, наставио је да живи са својом вољеном коју је ускоро замјенио неком курвом из Сомалије.

Кованице:
Метод коришћења кованица ради испуњена жеља је још један од трикова, измишљен од стране цркава и политичара како би остварили већи профит а да притом не буде етикетирано односно категоризовано као порез. Након што оформите жељу у сопственој лобањи, баците новчић у фонтану и надате се остварењу исте. Када мјесец прогута сунце, попиви и политичари се удруже и шетају градом купећи тај исти новац из градских фонтана. Моћ жеље је, наравно, пропорционално сразмјерна вриједности кованице.

Дјетелина с четири листа:
Ливадски магични дух који се методом мимикрије крије од становника планете Земље. Када видите пространу ливаду препуну дјетелине, врло је могуће да се негдје крије, мали, магични, зелени, несрећни и мутирани дух вјероватно проузроковано пијанством и пушењм марихуане. Плашљиве су природе, толико да остану парализоване када год им се приближе људи. Када су сатјерани у ћошак, покушађе да побјебну, али, увијек се испостави да је то немогуће. Ако икада набасате на дјетелину с четири листа, замислите жељу, али нека то не буде ништа што се заиста не би десило. На примјер, да нећете јебат, да ћете остати без кинте у наредна два дана...

Сцјећице:
Сатаничка бића која своју енергију канализију и самим тим испуњавају жељу. Ако си икада био годину старији, вјероватно си пристустовао овом обреду. Свјеће забодене у тамну материју стоје у формацији, круга, квадрата, звијезде. Рецитовање се чује у позадини :
Данас нам је диван дан, диван дан, диван дан
Данас нам је демон дан, демон дан, рођендан
Особа која жели да му се испуни жеља мора да затвори очи и да се сконцентише шта највише жели у животу. Свијећице су изузетно имуне на електо-магнетне таласе, с тога морате их угасити у једном даху или се жеља самим тим неће услишити.

Потковица:
Потковица дарује искључиво једну жељу, да преживите. Овај феномен, забиљежен је када је коњ или ат из народних пјесама ударио неког сељака у главу. Једина жеља тог сељака у том тренутку била је „Желим да преживим овај тренутак“. Тако је било, сељак је преживио, срећно оженио, добио дванаестероро дјеце и умро од старости у тридесетој години.

Према дописима са Пелопонеза и према списима из Делфија, Езоп је био баснописац, уједно и роб. Када не би држао перо у руци и писао басне, робовао би. Одбио је позив из Аполоновог храма дучествује на Питијским играма, чиме је разљутио тадашњи демос који је једногласно одлучио да га пошаље у ропство.

Писао је басне са јаком симболиком, такође јаком морланом позадином, као и шатро басне. Релевантност и симболика која кипи, таман толико разумне клинцима који су почели одвајати природу од друштва, о разним стереотиповима и смислом шта која животиња симболише у басни. Писао је у овом маниру јер је био неразговјетан и мрзило га да је да размишља. Његове басне и наравоученије ме је научило ама баш ничему што је вриједно помена.

Старије људескере, такође познати као социјални метузалеми или људи који избјегавају парцелу на гробљу, су легенде, митови, проткани кроз генерације, који за улогу имају да преплаше клинце, баш као разни монструми или Шиљо на стероидима. Углавном су безопасни, ако не возе, не гласају, не иду у шопинг...не дишу. Посједују супермоћ названу "блаблабла напад" и старије јединке су већином имуне на то, временом се формирају антитијела, знају такође како да изврше контра напад, тако што гурну чарапу или неки други предмет у уста метузалема.

Стари људи су одавно превазишли тај одурни и комплексни концепт старости. Носталигчни су, наравно, не могу се сјетити због чега, тако да и забораве на то. Пар дина прије вјечних ловишта постају мудри, тачније мудросери. Такође све виде црно-бијело, баш као керови и мачке. Критичарска епско ванвременска енклава, због тога што мушки полни орган данас носи сукњу, женски полни орган панталоне навлачи. Гаје симпатије према малој дјеци, илити унуцима, или пак клинцима приближних година, неријетко због сличног интересовања, тоалет навика и менталне старости. Често у старости јави им се идеја да би могли почети култивисати купус, шаргарепу, покоју јагоду, рутински.

Често доживљавају симбиозу са модерном технологијом, као нпр. респиратором. Постепено ће изгубити моторику, отежано ће дисати или пак слабо ће чути, скоро па никако. Попут тврдоглаве мазге. Научно је доказано што су људи старији за воланом вожња ће дуже трајати. Експеримент је доказан тако што је Кркобабић, као један од метузалема сјео за волан и потрожио седамнаест литара бензина а да се није помјерио. Такође, комунизам је уско повезан и урезан у старе људе.

Чињеница да не желиш попару је сама по себи ирелевантна. Добићеш попару, хтио ти или не, ко те јебе! Надам се да ћеш убудуће научити да цијениш и уживаш у истој, јер од сада па на даље биће ти сервирана, ево, већ за пар минута ћеш добити порцију! Уживај у попари!

Питаш се зашто ти се сервира попара? Зачепи и једи.

Можеш ли да добијеш сладолед умјесто попаре? Не. Наравно да не можеш. Али, можеш сервирану порцију попаре назвати именом неког сладоледа ако ћети бити лакше, како год. Можда и добијеш сладолед, ако будеш добар. Ако боље размислиш, попара је више него боља од сладоледа.

Попара изгледа :Бљак:! Боли ме курац, има да једеш и да плачеш од среће. Видиш онога клинца преко пута, он је трениран од стране спартанаца, касније је бачен међу јапанске шинсенгуми вукове, видиш како већ стасава у витог јелена? Е, попара то омогућује. Једи попару сине, уживај!

Андреј Тарковски је био велики руски режисер познат по јединственом наративном и визуелном стилу.

Његови филмови су такође познати по томе што доста трају и гдје се ништа не дешава.

Принцезе често буду киднаповане, и када се то деси, потребан је херој који ће избавити принцезу од злих отмичара. Твојих пет минута са претензија да промјени твој животни опус. Наравно да се питаш, зашто баш ти да будеш тај који ће избавити принцезу, е па зато. Награда ономе који је спаси је огромна свота златника и још понешто. Као што већ знате, ваљда знате, принцезе своју невиност подају ономе ко их избави из канџи отмичара. То је супер, наравно, јер
А - Набасао си на изузетно жену (јер су све принцезе такве)
Б - Бићеш насљедник цијелог краљевства када умре овдашњи краљ (бити краљ је супер)
Оно што није супер, а суђено је да се деси, јесте то да ће принцеза бити киднапована још много, много пута. И опет, па опет...

Оно што ти је потребно да би успјешно завршио овај подухват јесте :

- Мач са масу демиџа.
- Штит и добар армор, у зависности који си класа. Вјероватно ће бити хеви, јер ти играш воријора.
- Мапа, очигледно.
- Мердевине или пак уже са куком.
- Магија за успављивање, обавезна.
- Бакља, такође обавезна.
- Дружина од пар хероја, није потребно али је апсолутно лакше.
- Коњ није потребан, већину времена се крећеш кроз неку вукојебину гдје људска нога никда није ни крочила.

Сада треба обратити пажњу на трачеве људи из околних села и градова. Вијести путују брзо, неко је сасвим сигурно нешто научо и зна о томе. Што је најгоре, мени се чини да мјештани увијек знају ко је и како отео принцезу. Чудно заиста.
Доста је важно да се прикупе тачне информације о принцези, не би желио да нађеш принцезу која има 10 година, или можда би ако имаш особине педофила.

Сасвим сигурно ћеш примјетити како не постоји директа рута ка принцези. Тако је увијек. Мораћеш да прођеш мочваре, поред вулкана, испод разним подземних путева. Како год, што се мора није тешко, ваљда. Пратећи руту која ти је обиљежена на мапи, тачније идући према циљу, сусретаћеш се са разноликим креатурама као што су :

- Тролови
- Нинџе
- Вампири
- Вукодлаци
- Неко и нешто
- Зомбији
- Витезови који спемују НИ
- Секси крчмарицу у оближњој таверни.

Ако прођеш све ово, а хоћеш, наћи ћеш се пред огромном црном кулом. Ослобађање принцезе, напокон. Наравно, кула је перфектно чувана од стране змаја, онога што једе људе не онога чедног из Холивудских филмова. Како убити змаја не знам, тачније боли ме она ствар, експериментишите. Ако си већ убио змаја, добио си и кључ од велике капије која је такође црна и пише нешто неких језиком.

Улазаш у кулу је лак, вјерватно ћеш затећи принцезу како спава. Пољубац не ради, јебига, треба нешто друго да се одраги, али шта. Одеш вани и макљаш се са још зајебаним креатурама које су се створиле у међувремену и оне ти дропују магију која поништава магију над принцезом. У међувремену...

Створи се још један, змај, можда чак зајебанији од претходног. Како год, знаш шта ти је чинити. Убијеш змаја, понио си мердевине, или ниси, како год, мораш их имати. Напокон имаш све што је потребно да спасиш принцезу и као такав кренеш да се пењеш на врх куле гдје угледаш принцезу.

А - Ако се претвори у чудовиште, то је лоше јер су доста снажније од змајева, поготово ако су у ПМС-у.
Б - Ако је принцеза трудна - Напусти квест, ливуј гејм. Алт Ф4, како год. Само напусти локацију.
Ц - Оно најбоље, ваљда, принцеза је у реду, пробудио си је анти магијом.

Честитке! Принцеза је спашена, а ти једна изузетни херој, браво ти га! ( постоји шанса да ће се принеза претвори у мутирајућу печурку и да ће флодовати како принцеза није овде него у другом замку, то јест кули. Дагбе). Како год, као што је наведено у почетку текста, принцеза ће бити отета још много, много пута. Али, ти сада знаш шта радити следећи пут, зар не?

Желиш промјенити рутину, имаш осјећај да за вријеме своје егзистенције нећеш урадити ама баш ништа вриједно помена? Желиш да се универзум врати у сингуларитет? Ако ниси неки зајебан лик ( знаш да ниси ), заборави. Ниси ништа посебно и нећеш урадити ништа што је вриједно помена. Ако си срећан можда ће универзум преживјети и бићеш у могућности да импресионираш своје пријатеље, ако их имаш.

Јеси ли сигуран да хоћеш да побијеш цијелу људску врсту како би остао упамћен? То је превише дебилно и за Холивуд, то би требало да знаш, уосталом нико не би остао да те се сјећа. Који је разлог свега овога? Трауме из дјетињства?

Направи питу и остави је. Подати је богу и направи диверзију како би креирао сопствени парадокс.

Дакле, дошао си до трећег корака, мора да си врло срећан или једноставније, глуп. Како год, вријеме је да направиш кућни парадокс. Имај на уму да је имати парадокс велика одговорност, требаће да бринеш о њему и да му подариш име. Спреман си да направиш парадокс.

Након мало размишљања, схватио сам да ово не моше бити лаж ако само по себи није контрадикторно.

Поријекло овога прецјењеног интерпукцијског знака је и даље мистерија, како и зашто је настао, гдје? Вјерује се да је настао у античкој грчкој као плод смора тадашњих умова, наравно, настао је тако што су људи почели да пишу питања. Вјерује се чак да је настао у нешто модерније вријеме као плод затуцаних и глупих индивидуа.

Како се користи? Управо јесам. Шините га на крај реченице као да конфузно жудите и молите за знањем. Корисите га реторички да направите некога глупим, или из неке пропаганде, користите упитнике људи.

? служи као генератор наших експресија, било то узбуђење или бијес, како год.

Једно од четири фундаментална елемента природе уз ваздух, воду и никотин.