W, ili double u (dabl ju), bilabijalno v.
Proučavaoci jezika širom Balkana se nalaze pred revolucionarnom začkoljicom jer odredjena slova (l, lj, j (u slučaju da ono prethodno zamenjuje lj), v, r) iznenada dobijaju neobičnu sposobnost da se preobrate u W. Ili W na svom putu ka dominaciji ugnjetava već pomenuta slova.
Zarad zdravlja svih dokonih proučavaoca jezika mole se svi prisutni da W koriste samo u službi pisama jezka koja ga zahtevaju.
1. Ustaljeno mesto: "whatever, world, without..."
2. Prenemaganje (nepotrebno): "Mawi moj, wubim te, wowim te, bwe..."
3. Bez ikakvog razloga: "Wlado, swrati weceras da mi doneses wezbanja."
Optimista je osoba koja, nakon spoznaje da su joj, zbog nedovoljno dobro zavrnute flaše sa vodom koju je spustila u torbu, uništene neke možda izuzetno važne beleške, knjige, pokvaren telefon, da joj je tašna pustila boju, da joj se sve sliva niz nogu, da više te vode nema, iako je možda vrlo topao dan, zaključi: "U, super, cigare su mi bile u džepu!"
Savršeni izgovor za promovisanje glumačkih sposobnosti Jelene Karleuše.
Obrazloženje: u toku svakog od mnogobrojnih reklamnih blokova, koji su debelo prošiveni kroz manifestacije "Operacije Trijumf", obavezno se prikažu sve tri reklame sa gospodjom JK, nekoliko puta.
Govorna manifestacija poslednjeg stadijuma sranja u koje neko može da upadne.
-Sad mogu da se slikam.
U toku sedamdesetih, počevši sa "A Clockwork Orange", barem jednom godišnje su izlazili filmovi sa ovom privlačnom etiketom. Zamisao režisera ja bila da samozadovoljno trljaju dlanove na balkonu ili u loži dok publici otpadaju vilice na premijeri. Ponos im je rastao srazmerno sa brojem zemalja u kojima je njihovo mezimče bilo zabranjeno. Posebno srećni su bili oni koji su doživeli da dodju na sud zbog svog ostvarenja.
Svaki od tih "najkontraverznijih filmova ikada snimljenih" je sadržao ili elemente pornografije (koju svi uzimaju zdravo za gotovo, ali kada se pojavi u ozbiljnom filmu svi bi da se sablazne) ili karnografije, ili ekstremno i eksplicitno nasilje, ili večite tabu teme, ili sve od navedenog.
Mladi filmofil 1: Gledao sam jedan film, piše da je najkontraverzniji film ikada snimljen...
Mladi filmofil 2: Je l' "Kaligula"?
Mladi filmofil 1: Ma, jok, "Salo".
Detinjstvo je počelo pri spoznaji da je dva i po nekadašnjih dinara sve što ti treba u životu, jer baš tih dva i po dinara su bili dovoljni za jedan hamburger.
Detinjstvo je kulminiralo onda kada je topli sendvič zahtevao tri dinara.
Detinjstvo se okončalo onda kada je sladoled BEST poskupeo na pet dinara.
Zaključak: detinjstvo te uči zakonima modernog preživljavanja i regresivnoj gradaciji.
Ustaljena upitna rečenica u žargonu. Služi za pozdravljanje poznanika, druga, prijatelja, kao i ženske pandane istih. Obično se ne očekuje odgovor na "Šta ima?", a u nedostatku vremena se zamenjuje vrlo sličnom rečenicom sadržaja: "Š'a ima?". Sličnu funkciju ima i rečenica: "Gde si?"/"'De si?" (odgovor se ne očekuje, jer je očigledan, osim u slučaju slepila osobe koja pita), kao i "Kako si?" (odgovor se, takođe, ne očekuje jer obično nikoga ne zanima).
Sa filozofsko-naučno-enciklopedijskog stanovišta rečenica "Šta ima?" je toliko opširna da je gotovo apsurdna. Moguće je da se postavlja i zato što bi potpuni odgovor na "Šta nema?" u teškim životnim uslovima bio daleko nedostižniji.
Sagovornik 1: Šta ima?
Sagovornik 2: ...
Nokat je dobio svoje zanosno ime zahvaljujući imenici "noga", što, zahvaljujući kulturi koja se menjala kroz istoriju, ne znam šta bi trebalo da predstavlja. Možda su u dalekoj prošlosti Sloveni uzgajali i gajili nokte ne nogama kao pomoćno sredstvo pri čapkanju po zemlji. Možda nisu hteli da se savijaju. No, to je samo moje mišljenje, a ovde se traže činjenice.
Činjenica je da je nokat, tj. da su nokti predmet obožavanja mnogih devojčica, devojaka i žena širom sveta. One svoju golemu pažnju posvećuju puštanju, održavanju i ukrašavanju istih. Kada se polomi nokat, pri pranju sudova, recimo, nastaje situacija koja se bez problema može nazvati pandanom antičkim tragedijama.
Nokti, koji su bili statusni simbol aristokratije, ušli su u svakodnevnu upotrebu, što dovodi domaćice i orne žene, sa noktima naravno, do spoznaje još jedne životne ironije - mogu svi da ih priušte, ali malo ko može da ih sačuva.
I još jedna stvar. Muškarci puštaju nokat na malom prstu radi lakšeg pristupa ušnoj duplji, pa samim tim i radi najpraktičnijeg održavanja lične higijene.
Ukoliko je neko želeo da doživi proleće u kojem mrak pada u pet sati, neka svrati u Srbiju u Novembru. Nažalost, ne može se odrediti tačan datum dolaska za one koji preferiraju kasno ili rano proleće, ali smisliće klima već nesto.
Jedini narod koji kao turisti smeju da fotografišu, unutrašnjost Sikstinske kapele, recimo, uprkos strogim zabranama.
Turistički vodič: No photos!
Kinez: (škljoc)
Turistički vodič: Hey, I said NO PHOTOS!
Kinez: (škljoc)
Ogovaran i ozloglašen plod prirode koji u funkcioniše u skladu sa opštim zakonom ishrane koji glasi "Što lepše izgleda to je gore po zdravlje", tj. najprivlačnije pečurke ubijaju. Osim što mogu biti smrtonosne, neke deluju kao halucinogen. Pored toga, pečurka je i naziv za ne tako popularnu frizuru, oblik eksplozije i dima usled pada bombe (vrlo često atomske), a uspravni presek pečurke služi kao model za izradu jonskih stubova.
Latinoamerička serija (telenovela, sapunica) koja je izazvala pometnju revolucionarnih razmera. Srbiju je upoznala sa konceptom niskokvalitetne serije od preko 100 epizoda. Njeno emitovanje je otpočelo u drugoj polovini devedesetih, otprilike u isto vreme kada se davao "Mikrokosmos" u bioskopima. (Da li se neko seća Mikrokosmosa? Ne baš, ali svi znaju za Kasandru). U početku svi su pratili "Kasandru" brinući se za sudbinu mlade devojke koja je celog svog života verovala da je Cigančica, ali se ubrzo izdvojila strastvena opozicija koja je kao glas razuma pokušavala da dokaže besmislenost i nedostatak kvaliteta ove kultne serije. "Kasandra" je vešto naučila i podučila ljude da bez greške govore španski jezik. U Srbiji je prestala da postoji svest o svetskom sukobu engleskog i nemačkog zato što je venecuelanski dijalekat španskog nadao se, ne nadao se, dobio totalitarnu vlast. Bitno je navesti i štampanje istoimene knjige (u dva dela), jer ljudima nije bilo dovoljno da samo vizuelno dožive epsku borbu između snobova i cirkuzanata.
Potom je sledila "Ljovisna", pa "Marisol", ali ni jedna nije dosegla slavu "Kasandre". Latinoameričke serije su učestala televizijska pojava danas, ali nije to više to.
