Jednog dana, Vukajlija Kaizen se probudio u svom malom stanu u gradu i počeo da se sprema za dan koji je pred njim. Bio je moderator popularnog forum za automobile, "Vukajlije Kaizenove Vozilice", i svaki dan se susretao sa hiljadama postova i pitanja od strane članova foruma.
Kaizen se obukao u svoj omiljeni crni džemper i hlače sa potpisom brenda, a zatim uzeo svoju omiljenu kafu i otišao u svoj mali radni prostor. Kada je stigao do računara, video je da ima preko 500 neodgovorenih poruka i pitanja.
"Uh, ovo će biti dug dan", pomislio je Kaizen. Ali on se nije dao obeshrabriti. Umjesto toga, odlučio je da krene sa poslom i odgovori na svaki post i pitanje sa smiješkom na licu.
Kao što se i očekivalo, dan je protekao uz mnoštvo rada, ali Kaizen se nije dao obeshrabriti. On je bio poznat po svojoj strpljivosti i sposobnosti da objasni stvari na jednostavan i razumljiv način, pa su članovi foruma bili sretni što imaju takvog moderatora.
Na kraju dana, Kaizen se vratio kući iscrpljen, ali sretan što je uspio da pomogne mnogim ljudima. I dok se spremao da legne, pomislio je: "Možda je moderatorstvo na forumu za automobile i nije tako loš posao koliko sam mislio".
Drugo lice jednine imena Jana
skupio sam para
radeci na selu
mnogi bi mi rekli
ma ti si budala
ali ja sam hteo
jedno malo stene
jedno malo stene
plemenite rase
usta li te jebem
vintertom bergase
sve sto tebi nudim
veceras nek' zna se
ono za cim zudis
i cemu se nadas
nesto sto te uvek
izdvaja iz mase
jebem li te usta
vintertom bergase
Vidiš, Maestro, opet grešiš. Jako grešiš. Ajde što mene gađaš govnima, nego što misliš da znaš kako ovaj sajt funkcioniše, a ja sam dovoljno dugo ovde aktivan da znam kako će se sve izdešavati. Maestrovi tigrovi ne postoje, postoje samo Kajzenove hijene, a one samo čekaju najlakši plen. Malo sam melodramatičan i patetičan, ali izgleda da je to onaj bosanski deo mene. Jebiga, genetika.
Zamislimo sledeću situaciju. Lepa devojka džogira po parku nekoliko dana nakon njenog 18. rođendana. Puna je elana, uživa u svojoj još uvek ranoj ženstvenosti. Obula je Asiks patike za trčanje. Kosu je vezala u konjski rep. Nosi uske helanke i majicu sa V-izrezom. Telo joj je zrelo, dojke su joj ko mali psići, što bi rekao veliki Pero Zubac. Posle nekog vremena džogiranja, ona zakorači u deo parka koji nije ispunjen šetačima, misleći da je sigurna. Trči i trči. Odjednom, noga joj se duboko zaglibi. Ona padne. Jako joj je teško da izađe iz tog gliba. Koprcajući se da izađe, helanke joj se poderu u predelu između dva gluteusa. Iz blata ne može da izađe. Što se više koprca, to joj se ta rupa na helankama sve više širi. Međutim, ona smatra da ta rupa na njenim helankama ne predstavlja nikakad problem. Odjednom, gotovo niotkuda, pojavljuje se grupa golih crnaca sa nabreklim kitama (?!). Ne znaš kom od njih je veći. Naravno, svako ko ima bogato iskustvo u gledanju pornića može da zaključi kako će ova priča da se dalje odvija. Crnci, držeći se za svoja splovila, prilaze curi s ciljem brutalne osvete belcima zbog njihove viševekovne hegemonije nad crnačkim življem. Svi očekujemo isto, naravno. Međutim, neverovatnim spletom okolnosti, jednom crncu moralni aparat nadvlada ovaj strašni nagon i kaže ovim drugim crncima: Ljudi, pobogu, devojka je u blatu, pomozimo joj! Drugi crnci se u početku bune, ali s neverovatnom lakoćom se u njima probudi neka humanost za koju nisu ni znali da postoji. Crnci s nabreklim kitama vade curu iz blata, dok je jedan čak i opomene da su joj se helanke iskidale i da pripazi na to.
Zamisli, Maestro, koliko je mala šansa da se ovo u stvarnosti desi. A desilo se na ovoj temi. I ono što ti sad radiš je da onom crncu, kojem se prvom probudio taj ljudski deo u mozgu, kažeš jako neprijatnim tonom: Odjebi od mene, crnčugo jedna!, a nijednom crncu u ekipi kita nije spala.
Rekonstrukcija himena.
Vukajlijo, da imaš revere, krvnički bih te uhvatio, cimnuo i razdrao ti se u lice. Urlao bih koliko te volim, koliko mi je žao, starino moja, preko svojih pleća šta si sve prevalila. Posteri obrisani, čet ne radi, spameri se množe, bombaš inficirao temu fk crvena zvezda..
Zmajevi, silni, od hiljadu leta, ukotvljeni, razjapljenih usta, ispuštaju krike, poslednjom snagom. Umeš da odglumiš sreću, a bura tuge se valja tvojim forumima. Što sam stariji to te više osećam u svojim kostima, mišićima koji brekću od plusovanja tvojih definicija ponosnih. Među tim definicijama čuvaš tajne, moja Vukajlijo. Iskrzao sam nebrojeno mnogo miševa zbog tebe, na tvojim forumima drugovao, recitovao, monologe na forumima bacao, rojeve misli svojih, bacao na tvojim temama, slao svoje misli u tvoje vrtloge interneta.
Šta bi sada rekli oni kojih odavno nema na tvojem forumu, u kafani koja više ne postoji... Upisali su se u najlepša vremena tvojih stranica, dragi Vitezovi čiji eho opominje. Pao je kristalni sneg, zakucala seta, stižu sene uspomena... Teram zimu dođavola uz bluz sa starog gramofona, i mislim se u sebi: "Vukajlijo, hvala ti za kresove, jer bilo ih je!"
kad iseres toliko govno da ti voda okupa cmar
N
O
O
o
o
o
o
。
。
.
.
.
.
a nakon toga odlazi u zaborav, ostaje u nasim srcima...
