Da li bih platio 100€ za Sorajine gaće na ibeju? Uh, naravno. Kada ne bih smeo da se hvalim nikom da ih imam? Pa dao bih oko 80€ ipak. Kako to mislite išle bi na hemijsko čišćenje pre kupovine? Pa koj će mi moj njene gaće bez miomirisa? Ma bre, dao bih ipak oko 50, ionako ih je ona nosila, to bi bilo kao da posedujem deo nje.

Pa šta ako gaće inače koštaju 200 dinara na buvljaku? Ove je bre nosila Soraja breee. Vredi za to dati pare. Kako zašto? Pa zato što je slavna. Zbog svog, hm...talenta? Pa, ona je slavna jer je popularna. Da, to je to.

Jer je oplemenila čovečanstvo i svet je zbog nje bolje mesto? Njen genije je pomogao opšteljudskom napretku? E takvi ljudi zaslužuju slavu. Da se njihove ideje prenose na buduće naraštaje i da rađaju nova saznanja pomoću kojih unapređujemo sebe i svet oko nas.

I svi se drže za ruke u Eldoradu i pevaju pesme o spoznaji, sreći, altruizmu i ljubavi.

Ali mi smo odlučili da slavu odnesemo na drugi nivo. Ajde da slavimo ljude zbog onoga što imaju i onoga kako izgledaju, a ne zbog onoga što oni jesu. Ko? Platon, Kant, Mocart, From? Ne zaslužuju oni da se njihovo ime pamti. Zašto da cenimo genijalnost do kojih ljudski um može da dođe? Da učimo i napredujemo? Fuj bre! Mi ćemo uklesati važna imena estrade u temelje tv kuća za našu decu da znaju šta vredi. Da znaju da cene površno, egoistično i banalno. Jer je to suština ljudskog života. Živeo naš smisleno ispunjen život pun pravih vrednosti!

Nađu se tako svuda ljudi koje žive u zabludi o svojoj savršenosti. Oni naprave maleni Aušvic u glavi, pa ćušnu tamo sve svoje komplekse i neuspehe, potpale vatru i nadaju se da će ih tako istrebiti. Onda se vrate u život da pišu sebi hvalospeve i ljube svoj nauljeni biceps.

A onda ih vi nečim podsetite na bolne tačke. Čuju oni podsvesne krike iz glavene pećnice. Ali se neće suočiti sa njima. Ne, oni će stati na svoj tron napravljen od fantazija, pesnicom će tresnuti u grudi, zavrištati ’Neće moći tako’ i doneti odluku da vam pokažu svoju veličinu.

A zapravo sve što mogu da urade je da lupe papkom o zemlju, zamekeću nejako i ispuste bezopasni brabonjak na pod.

"Kažu da lepota roditeljstva leži u tome što nikad ne znate šta će od vašeg novorođenčeta ispasti." Ovo je pomislila mlada majka avgusta davne '95. godine kada je nakon teške muke napokon iznedrila svoju bebu.

Udovoljavali smo joj od malena. Ipak je to naša jedinica, mala srpska pametnica koju očekuje svetla budućnost. Ako hoće novu barbi kuću, može. Časovi jezika? Ma može, poliglota da budeš ćero. Odbojka? Loža na Severininom koncertu? Odeća? Šminka? Naravno. Nema veze što ima 10 godina, treba detetu sve da se obezbedi.

A onda dete ušlo u pubertet. Oće časove hip hopa, kaže to je sad in. Al mora da ima pirsing na pupku da bi bila V.I.P. član. Obezbediće to mama, neće njena lepotica da bude prosek. Slobodno ćero obrij pola glave, baš je to lep trend. I novu kolekciju helanki ćeš dobiti, zato što cenim to što si originalni individualac postala.

Šta kažeš, učiš da butišejkuješ uz Džej Zija? Ne znam šta je to, ali zvuči egzotično. Lepa si mi tako ćero, prava dama. Gde ideš sa tom maskom? A, nemaš masku, to je puder, he he ne razume se mama. Ne mrdaj! Pauka na oku imaš. Aaa, to su veštačke trepavice. Pazi na tim štiklama, nemoj da padneš da ne isprljaš novu bundicu. Ajaao, piči mi neko svetlo u čelo. A, to je odsjaj od tvog lančića. Kajla, da da. Ljubi te majka. Swag kačket si zaboravila. Nisam baš razumela šta ti znači ta reč, ali kladim se da si ti najbolji mamina svegerčica. Evo 100 evra, ne moraš da vraćaš kusur.

Tako ja pratim svoje dete u izlazak. Svake večeri. Kad je kod kuće MTV gleda, kaže da tu crpi inspiraciju. Od neke što se zove ko čokolada, znate za onu Menaž. Niki valjda, jeste, Niki Menaž. Zato i ide u solarijum moja lepotica, kaže da mora izgled da odgovara onome što ona oseća u sebi. Kaže da je ona crnkinja u duši.

Pre neki dan je bio neki snimak na televiziji, kako igraju naša srpska deca, pravi smo talenti. Onako stanu u krug oko jednog, taj pokaže šta zna. Moja ćera je bila isto. Ona se uhvati za ogradu, raširi noge pa trese guzom. Jedan guz gore, jedan dole. A momci je samo gledaju... Najlepša je moja mala srpska crnkinja u duši.

Nije dosta samo da imaš dobre namere.
Nije dosta da si pametan.
Niti da si duhovit.
Niti maštovit.
Ni bogat.
Ni lep.

Bez sreće sve ide u propast, druže moj. A život je prokleta kurva - svima će je udeliti ali će tebe zaobići. U najgorem trenutku.

Ima neki sci-fi film u kome glavni lik saznaje da već nekoliko decenija vanzemaljci žive među ljudima. Ali ključna stvar je sledeće - nije ih dovukla američka ultra mega tajna vojna organizacija pa ih sad drže zarobljene u metalnoj kapsuli u nekoj preriji. Niti se jadni kriju po kanalizacijama i šupama dok ne preformulišu toster i kontejner u uređaj za zvanje kuće jer žele što pre da pobegnu sa Zemlje, ko svaki iole normalni vanzemaljci. Ne ljudi, ovi vanzemaljci deluju iznutra, infiltrirali se lepo u naš sistem - jedan je đubretar, drugi profesor filozofije, treći ona slatka devojka što prodaje zašećerene jabuke na Kališu, četvrti tvoj najbolji ortak. A glavni lik slučajno saznaje za ovo, tako što kupuje neke naočare koje mu otkrivaju pravu prirodu "ljudi". Tako je i saznao da je njegova dugogodišnja žena zapravo vanzemaljac. Il beše sestra? Nemam pojma, možda ovo i nije film, možda samo sanjam gluposti.

Elem, kakve ovo veze ima sa šminkerkama sa jutjuba? Ako ste pomislili da su vanzemaljci o kojima pričam samo metafora za njih, prevarili ste se.

Čitajte sad pažljivo. Verovatno vam je gomila puta sa strane u predloženim videima na jutjubu iskočila jedna ovakva curica. Na početku bezimena bezoka azijatkinja iz neke vukojebine sa kolekcijom svoje šminke i četkica. Pa kaže: uzmite puder od bambusa boje kubanske kafe u sedmoj fazi ključanja, senku od kavijara napravljenog od jajašca štuke dok se mrestila u Loari i naravno četkicu bing-bong od zečije dlake broj 676. Pa maskara, sunđerasti umetak za dupe, kurci palci, i na kraju devojka od sebe napravi Kristinu Hendriks. Da je ne prepoznaš.

Šta se to nas tiče? Ljudi moji, globalizacija je čudo. Znate li da to i naše devojke gledaju? Da da, verujte vi meni. Dovedeš devojku kući, a ne smeš ujutru ni da se okreneš da je pogledaš, plašiš se da vidiš šta se krije iza tog porculanskog pudera. A jastučnicu posle jedino da spališ, ne možeš ni razređivačem da skineš drangulije od njene šminke. To su začinile šminkerke sa jutjuba, a ove naše naučile od njih. Kako da izabereš devojku onda? Kako da znaš ko je vanzemaljac a ko ne? (aha, evo razloga za onaj uvod o filmu) Da li vi, koji ste zauzeti, možete sa sigurnošću da kažete ko je vaša devojka, i da i ona nije jedan podli produkt manipulatorskih šminkerki sa jutjuba? Mhm. Razmislite dobro.

Isto što i cmizdriti, kukumavčiti, kukati, kmeziti se, ridati. Na jugu bi se reklo da se neko utepuje od plakanje. Oni fini bi rekli da proliva suze, a mi ostali da je plačipička. Uglavnom se koristi u obraćanju cmizdravcu muškog pola.

*Napomena: Zabrinjavajući podatak je broj sinonima za glagol ronzati. Ovo je pokazatelj da naše društvo obiluje plačljivcima raznih vrsta. Ako ste muški slinavac utoliko gore, jer je velika verovatnoća da ćete završiti kao Milan (vidi primer).

Veoma vispren i neisfuran odgovor starijih šalabajzera na vaš zahtev da se upali svetlo dok jedete.

Isto što i mlatiti praznu slamu, daviti mrtvu mačku, smarati - pričati po stoti put ili pričati u nedogled o stvarima koje su svima već dosadile.