Mnogo zajeban igrač. Jedini razlog što Rusa nema ko Kineza. Prvi čovek koji je ubijanje sveo pod statistiku: "Smrt jednog čoveka je tragedija, a smrt miliona statistika".
Toliko je bio strašan, da je pred njim i Čerčil stajao mirno, a verovatno bi i Ruzvelt da nije bio u invalidskim kolicima.
Ovaj način služenja vojnog roka je izmišljen za one koji ne mogu da nose uniformu i pušku i koji čuče kad pišaju.
Već mogu da zamislim rat i dejstvo naših "hrabrih" civilnih vojnika kako uništavaju neprijatelja usranim nošama, kredama, lenjirima, metlama i svim novim vrstama oružja koja su konstruisana za te "heroje".
Jedini slučaj nabavke materijalnih dobara po ceni povoljnijoj za kupca nego za prodavca.
Postoje tri grupe ljudi koji stvaraju poeziju:
1. pesnici - osobe koje stvaraju lepe stihove jer imaju inspiraciju, imaju volju, znaju kako se to radi i nemaju na umu drugog bogatstva osim duhovnog,
2. stihoklepci - osobe koje imaju želju da stvaraju, imaju inspiraciju, ali jednostavno nemaju pojma i ujedno ne shvataju da sve oko sebe gnjave svojim škrabotinama,
3. stihoslepci - skotovi koji na umu imaju samo lovu, i klepaju stihove bez ikakvih drugih emocija osim prema svom blagostanju i nemaju obzira prema mentalnom zdravlju ljudi oko sebe. To smeće koje naškrabaju obavezno završi kod nekog nazovi pevača ili pevačice "a la grand" i onda udruženo sa još gorim notama uništava i ono malo zdravog razuma što imamo.
To su ljudi koji se dele u dve grupe. Oni koji te obraduju kad dolaze i oni koji te obraduju kad odlaze.
Stara narodna poslovica, ali pošto su se vremena promenila (a i narod) ova poslovica je dobila nastavak "Ko laže, taj i krade, a ko krade taj i ima". Poslovica je dobila ovaj nastavak zato što se možda nekad moglo živeti i steći nešto poštenim radom, ali u sadašnjosti samo lažov i lopov ima nešto, a pošten čovek jedva sastavlja kraj s krajem, odnosno služi za iskorišćavanje od strane raznih lažova i lopova.
Čoveka možeš izbaciti iz sela, ali selo iz čoveka nikad. Daj čoveku pare, obuci ga, nahrani, napoj, ali selo ostaje duboko u duši.
Pariz, sadašnje vreme.
Mlad bračni par sa malim detetom šeta ulicom. Dete plače, majka pokušava da ga smiri, ali neuspešno. Otac na kraju popizdi i drekne na dete:
ŽAKLIN, NEMO DA ROVEŠ!!!!
Jedina konkurencija jelenu, sve ostalo je niža kategorija.
Osobina koja je kod većine muškaraca u direktnoj vezi sa stanjem novčanika. Što manje para imaš sve si umereniji.
Plastika u odnosu na staklo ima svoje prednosti: jeftinija je, lakša je, za plastičnu ambalažu ne plaćaš kauciju. Ali u datom trenutku staklo je keva.
Seoska fudbalska utakmica. Među grupom domaćih navijača kruži dvolitra piva. Dolazi lik i iz kese vadi nekoliko staklenih flaša piva, poređa ih pored sebe i počinje jednu po jednu da prazni. Društvo počinje da mu dobacuje.
- Alo, brate, šta se zajebavaš sa tim staklom? Što nisi ko svi normalni uzeo dvolitru?
Lik mrtav ladan odgovori:
- A kako ti misliš nekom da razbiješ glavu sa tim plastičnim govnetom sad kad počne tuča?
Sava Komunjara. U našem seoskom fudbalskom klubu zadnji adut. Nadimak je dobio zbog boje crvenih kartona koje je je dobijao na svakoj utakmici, a ne zbog političkog ubeđenja. Kad protivnička desetka počne da nam pravi malu decu, uvodi se Sava. Nikad nije igrao duže od nekoliko minuta, odnosno taman toliko da navedenoj desetki izvali nogu iz dupeta. Međutim, vremenom je izgubio značaj, jer čim bi protivnički trener video Savu na terenu, izvodio bi svog pulena a uvodio neku svoju mrcinu da se kolje sa Savom što bi rezultiralo opštom tučom i prekidom utakmice.
Savine reči pre ulaska na teren:
- Treneru, otvori sad pivo, neće se ugreje dok izađem.
Osoba od koje najmanje očekuješ da zasmeje ceo autobus, ali mu to, za pravo čudo, odlično ide od ruke.
Klinac spopada oca u busu:
- Tata kupićeš mi autić i pištolj i sladoled. Jel tako da ćeš da mi kupiš? Ti to moraš da mi kupiš....
Otac, iznerviran, odbrusi:
- Neću ništa da ti kupim, nemoj da si dosadan.
Klinac, uvređen, razočaran:
- Dobro tata, ali ću onda ja da kažem mami da ti stalno piškiš u lavabo.