Pripreme
За скоро сваки спорт, имаш припреме (нисам сигуран да постоји и за пикадо). Најчешће се иде два пута годишње, зими и лети. У мом случају, ја тренирам фудбал, и нисам у неком великом клубу па не идем на припреме у Италију, или у Шпанију итд.. Најчешће се иде у неку Врњачку Бању, у Гамзиградску Бању, било које место које у имену стоји реч "бања". Сваке припреме коштају отприлике 15 000 дин. и како другачије него се плаћа у ратама. Сваки пут увек има неке који нису сигурни да ли ће ићи, због оцена, умрла му златна рибица, раскинуо са девојком, нема пара. Али на крају, сви иду. Тренер нам током тренинга препричава какав је хотел, да је у одличном стању, да хотел има 5 звездица, да кошта више боравак али тренер добро зна власника па смо добили попуст. Припрема за одлазак, увек ми спакујемо оно најосновније, али наравно, нашој мами није то довољно па у већини случајева нам спакује више него потребно. Наравно, 2 месеца пред припреме договоримо се ко ће бити с ким у соби, и увек се договоримо ко ће носити најважнију ствар а то је Плеј Стејшн 2.Наравно унутра мора да буде и најновији ПЕС! У бусу, сви понесу слушалице за телефоне, али већина времена или једу или певају, а да не причамо о звању тренера и питати га кад стижемо. Кад се стигне у собу, договоримо се чији ће бити кој кревет иако су сви разлупани. Наравно, заборавио сам да напоменем да хотел има 2 звездице, али наш тренер каже да су отпале остале 3 после олује. Јело у хотелу, први дан је пљескавица са помфритом, одлично скувано, помислимо се у себи да ће бити одлична храна. Следеће ручкови, су састављени од меса лоше исспечено, риба која је упецана у реци одмах поред хотела, мусака, сваки пут пред ручак имаш тањирић са "свежим" купусом, и наравно сваке припреме морају да имају ПАСУЉ! Пасуљ једино јело које једем на сваким припремама пред утакмицу, и лепо се издувам током утакмице, и сви стојимо јер су нам пуни стомаци, наравно, тренер не може да се дере на нас, јер је пре тога попио 5 литара пива, и појео пасуљ. Током одмарања, игра се ПЕС, или се игра за паре, или из чисте љубави. Повратак кући је сличан и доласку на припреме.
Jutarnja dilema
Česta pojava kod muških jedinki gde se svakog jutra pitate da li se ispišati k'o čovek, ili ga izdrkati k'o majmun.
Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.
Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.
Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)
Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.
Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.
Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.
Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.
Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.
Ne znam za vas, ali ja tako.
Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.