Bez svađe na koliko-toliko human način staviti do znanja nekome da nema smisla ulaziti u dalju raspravu oko neke gluposti koju je napravio/izgovorio.

Potez praktikovan od strane fizičkih radnika, koristi se kada posle kratkog odmora jedan od njih pokuša da ustane.
Pošto je poznato da iscrpljenom radniku to teško pada, on se lati lopate ili koja letva ili bilo šta što može da izdrži njegovu težinu. Pošto mu je pod ruku zapalo odgovarajuće "pomagalo", stavlja ga pod pazuh i istim se odguruje od zemlje. Ovaj način ustajanja se zove harikiri jer dok se praktikuje od strane neke osobe, liči na japanca koji izvršava samoubistvo.

Žongliranje je kada se u društvu od nekoliko ljudi vrte više bombi piva u krug.
Uglavnom se praktikuje kada treba da se ode na neko dešavanje gde je piće preskupo.

Način da debil pokaže da je veći debil nego što se do tad mislilo.
Takvi se vide na ulici, na poslu, fudbalu, itd. Jedina dobra stvar u vezi sa tim osobama je da oni prave razliku između seljaka i seljačina.

Nešto što trenutno pruža zadovoljstvo ali si i sam svestan da ćeš zbog toga zažaliti, kada smrad počne da se širi.

Ona zajebana muva koju juriš danima, prskaš je svakim otrovom koji ti padne pod ruku, toliko velika da joj paučina iz ćoška dođe kao manja prepreka.
Taman kada ubiješ neku muvu i misliš da je to Bakster, on/ona se pojavi čim svane i stoji ti ispred nosa nebi li opet počeo da je juriš. Ova muva je vrlo verovatno reinkarnacija nekog zajebanta jer nikako da je ubiješ a opasno nervira.

Vesti koje su toliko nebitne da ih uvek "gurnu između redova" neke zanimljivije da bi ih čuo, jer da se saopštavaju kao posebne niko ne bi obratio pažnju na njih. Na žalost ljudski um trpi sve to iz želje da bi čuo ono što je počeo. I pored svega, ove nebitne vesti dovode širu masu do granice nervnog sloma.

Najbolji lek za mršavljenje, ne samo da ti apetit ode u aut nego su i šanse velike da ispeglaš ono što si pojeo dva dana pre tog trenutka.
Fora je u tome da sačekaš da sve one prsate španjolke počnu da plaču, i gledaš tu scenu bar pet minuta.

Svaki gastarbajter koji se nije vraćao u Srbiju više od dve trećine života, ruke su pune tetovaža kraljevog grba, 4 s, i kraljevih kruna, a kada se vrati on je veći ljubitelj Srbije nego oni koji su za to vreme prolivali krv za svoju zemlju.
Osim tetovaža možete ga prepoznati po ogromnom krstu koji mu visi do pupka, jer on je i veći vernik od ostalih.

Tri reči koje nateraju 90% populacije da promeni program.

Ništak, džukela, narkoman, sektaš, itd. Sve ove osobine i "profesije" kada se sabiju u jednu reč, e to je gilipter.

Pojam koji kod nas u Srbiji ima "malo" drugačije značenje nego u bogatijim zemljama.
U drugim državama sa višim standardom, održavanje automobila znači redovni pregled svakog dela motora, školjke i ostalih stvarčica, sve do redovnog srtuganja ptičijih govana sa krova i haube.
Kod nas u majci nam Srbiji održavanje automobila znači redovna promena probušene gume i rezervne (ako je imamo).
Redovno pranje automobila (kada pada kiša, isteramo auto iz garaže i pustimo kišu da radi svoj posao).
Kada shvatimo da su kočnice ostale bez ulja, a ručna ne radi, onda menjamo ulje da ne bismo poginuli.
Sve u svemu što je kod stranaca redovno održavanje i servis automobila, kod nas je to održavanje više kao odlaganje saobraćajne nezgode.

Obični listovi između kojih leži rđa od metalnih kružića koji drže sliku, najružniji dokument koji ćeš imati tokom života, ovu ličnu zavoliš tek kad uzmeš ono parče plastike od kog se ježiš kada se setiš da ima čip.
Vrlo zajeban osećaj je kada posle godinu dana otvoriš staru ličnu kartu i osetiš onaj miris koji ti je dozvoljavao da upadaš u klubove i piješ pivo čak, a onda se setiš da ti je u džepu ono usrano parče plastike od malopre.

Najčešći poklon za rođendan.
Kada žuriš, nemaš nešto mnogo para, ili jednostavno nemaš ideju o tome šta da kupiš, litar crnog vina deluje kao sasvim razumno rešenje.

Eksplozija koja se dešava prilikom ispuštanja prdeža koji se čuva da se ne bi izblamirao pred društvom.
Najčešće se dešava dok si u WC-u, svejedno gde si važno je samo da si siguran da te niko ne čuje.

Surove reči koje te bacaju u razmišljanje svaki put kad ih matorci izgovore, jer ne znaš kako da odreaguješ.
Najčešće se koriste kad cirkaš s nekim ortakom, kada ovom drugom nestane piće.
E, tu dolazi problem.

Trešnja zbog koje istežemo svaki mišić na telu da bi je dohvatili, lomimo grane, padamo sa drveta ne bi li pojeli tu svetinju.

Svaki prodavac obuće, koji pokuša da vam uvali neke patike ili cipele koje su vam za dva broja manje i uže od vaše noge, se vadi kako će se razgaziti čim ih malo budete nosili.

Srpsko nacionalno blago.
Jedini projzvod kojim Srbija može da se pohvali (pored Yuga naravno).
U našem narodu poznatiji kao "Spasoje" jer spašava od zime, ovaj šporet guta srpske šume ali zato greje 30% građana Srbije.
Pošto je smederevac poslednja reč tehnike (rečena još 80-ih godina prošlog veka) on je samim tim ponos našeg naroda.
Robijaši koji ga prave bi trebali da imaju radni staž, i da im dan u zatvoru košta barem 2000 dinara jer prave takvo savršenstvo.

Osoba koja je izlazila sa društvom po parkovima, posećivala obližnja groblja, zaklala koju mačku, a onda kao grom iz vedra neba napunila oko 15 godina i odlučila da prestane, da je vreme da ode u penziju.
To je ustvari i bio plan jer sad može da priča o tome kako je u njegovo vreme bilo deset puta bolje društvo nego sad.
Najčešće počne sa takvom pričom kada sretne nekog svog ortaka iz starih dana.